Energetska zajednica pokrenula određivanje ciljeva za OIE, energetsku efikasnost i emisije CO2 posle 2020.

Region/EU 15.12.2017. | Komentari: 0Autor: Branislava Jovičić

Photo: Energetska zajednica

Ministarski savet Energetske zajednice (EZ) pokrenuo je proceduru uspostavljanja ciljeva za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, pa će početkom 2018. godine članice dobiti smernice za pripremu zajedničkih nacionalnih energetskih i klimatskih planova. Savet je takođe pozvao Sekretarijat i Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) da zajedno sa Evropskom komisijom završe Smernice za politiku konkurentnih nabavki energije iz obnovljivih izvora energije (OIE).

Ovo su neki od najvažnijih zaključaka usvojenih na sastanku ministarskog saveta održanog u Prištini.

Ministarski savet je zatražio od Sekretarijata da Akcionoj grupi za klimu (koja će biti preimenovana u u Komitet za energiju i klimu) predloži smernice za pripremu zajedničkih nacionalnih energetskih i klimatskih planova.

“Novi mehanizam obezbediće čvrst okvir za efikasnije izveštavanje i javniju primenu energetskih i klimatskih promena”, naveo je Sekretarijat EZ u saopštenju.

Ministarski savet je takođe razmotrio Nacrt smernica za politiku konkurentnih nabavki energije iz OIE koje su zajedno pripremili Sekretarijat i EBRD. Savet ministara traži da Sekretarijat i EBRD sa Evropskom komisijom završe ove smernice. Savet je pozvao ugovorne strane da blisko sarađuju sa Sekretarijatom i EBRD-om u dizajniranju i primeni novih šema za podršku OIE.

U Nacrtu smernica, predstavljenom na četvrtom sastanku Grupe za koordinaciju OIE , održanom u novembru, predlaže se uvođenje aukcija za OIE. Ključna odredba Nacrta je prelazak sa feed-in tarifa na fid-in premije.

Predlog za Direktivu o industrijskim emisijama

Ministarski savet je pozdravio preporuku Evropske komisije o poglavljima II i IV i Aneksu VI EU Direktive o industrijskim emisijama.

Na osnovu Odluke ministarskog veća u 2013. godini u Energetskoj zajednici se primjenjuje samo poglavlje III, Aneks V i član 72 (3) – (4) ove Direktive.

Pre sastanka Ministarskog saveta, Alijansa za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) pozvala je političke lidere da svoje zemlje usmere ka brzom i značajnom smanjenju zagađenja vazduha, pre roka za primenu pravila koji ističe 2028. godine, predviđenom u Direktivi o industrijskim emisijama.

Ministarski savet je podsetio na neminovnost roka za primenu Direktive o velikim ložištima od 1. januara 2018. godine i pozvao članice EZ da osiguraju njegovu punu primenu i uključe Sekretarijat u njeno nadgledanje. Savet ministara je pozdravio najavu Sekretarijata da će uspostaviti zajednički monitoring sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine.

Ugovor o osnivanju EZ, koji je na snazi od jula 2006. godine, predviđa da se Direktiva o velikim ložištima mora sprovesti do 31. decembra 2017. Međutim, u oktobru 2013. godine, Ministarski savet EZ je usvojio pravila neophodna za njenu primenu. Ona uključuju mogućnost pripreme Nacionalnog plana za smanjenje emisija za period 2018-2027. i primenu ograničenog odstupanja za određene elektrane do kraja 2023. godine.

Na primer, Srbija će do 2024. godine zatvoriti osam blokova u termoelektranama Elektroprivrede Srbije (EPS) koji ne mogu da ispune ekološke zahteve Direktive EU o velikim ložištima.

Prioriteti za 2018.

Ministarski savet usvojio je prioritete za 2018. u kojem će predsedavanje preuzeti bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.

Sledeće godine Energetska zajednica će se fokusirati na izmene i dopune Ugovora osnivanju, potpunu primenu Trećeg energetskog paketa, posebno na razdvajanje operatora prenosnog sistema (električne energije i gasa), primenu regionalnog Memoranduma o razumevanju, koji je zaključen u okviru WB6 za spajanje tržišta električne energije na dnevnom nivou i za balansiranje, usvajanje mera iz poglavlja III Ugovora o energetskoj zajednici (licenciranje i regionalna saradnja u vanrednim situacijama za snabdevanje električnom energijom kako bi se izbegle jednostrane zabrane izvoza), rešavanje regionalnih sporova, sporazum o klimatskim ciljevima (OIE, energetska efikasnost i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte) do 2030. i zajedničko energetsko i klimatsko planiranje na nacionalnom i regionalnom nivou.