Manje zagađenja iz termoelektrana na Zapadnom Balkanu, spas za hiljade života

U susret 15. sednici Ministarskog saveta Energetske zajednice na Kosovu, gde se očekuje donošenje odluke o početku sprovođenja propisa iz Direktive o evropskim industrijskim emisijama (IED) u zemljama Balkana, Alijansa za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) u svom novom rezimeu ističe hitnu potrebu za usklađivanjem postrojenja za sagorevanje uglja na Zapadnom Balkanu sa propisima Energetske zajednice.

To bi značajno doprinelo zdravlju i drastično smanjilo troškove zdravstva kako na Zapadnom Balkanu tako i u EU, navodi se u saopštenju HEAL-a.

„Sprovođenje strožijih propisa EU o zagađivanju vazduha iz termoelektrana na ugalj predstavlja veliki izazov za zemlje Zapadnog Balkana“, objašnjava Vlatka Matković Puljić, savetnica za zdravlje i energiju u HEAL-u. „Smanjenje zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj smanjilo bi rizik od srčanih i plućnih bolesti, kancera, moždanog udara, astme i čak dijabetesa, koji kao i brojne opasnosti po zdravlje životne sredine naročito pogađaju najugroženije, poput nerođenih beba, dece, trudnica, starijih osoba i pacijenata sa hroničnim stanjima.“

Od 1. januara 2018. zemlje Zapadnog Balkana (Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija) trebalo bi da počnu sa smanjivanjem svojih emisija iz velikih postrojenja za sagorevanje i usklađivanjem nacionalnih zakona i propisa sa EU. Ovaj proces proizilazi iz propisa Energetske zajednice koja zahteva da postrojenja za proizvodnju uglja koja trenutno rade na Zapadnom Balkanu postepeno smanjuju svoje emisije od 2018. do kraja 2027. godine.

Ovi propisi nisu toliko strogi kao najnoviji propisi za velika postrojenja za sagorevanje unutar EU – tzv. LCP „BREF“ (Referentni dokument za najbolje raspoložive tehnike za velika postrojenja za sagorevanje) koji su stupili na snagu u EU avgusta 2017. godine, navodi se u saopštenju.

Zemlje Zapadnog Balkana su izvor najvećih zagađivača među termoelektranama na ugalj u čitavoj Evropi. Godišnje emisije iz 16 postrojenja ukupnog kapaciteta 16 GW na Zapadnom Balkanu, skoro da su jednake kao emisije svih  296 postojećih postrojenja (156 GW) u 28 zemalja Evropske unije (EU). Termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu zu među najtoksičnijim u Evropi i uglavnom su prisutne na listama 10 najvećih zagađivača za PM2.5, SO2 i NOx.

Početi izradu mera za kontrolu zagađenja

Prema računici HEAL-a, smanjenje zagađenja vazduha iz ovih termoelektrana na ugalj može da sačuva 6.460 života svake godine, kao i da uštedi troškove u zdravstvu do 2.724 miliona evra.

Kako bi se postigli neophodan napredak i velike uštede u zdravstvu, HEAL preporučuje vladama Zapadnog Balkana da započnu izradu mera za kontrolu zagađenja u 2018. godini, da usvoje i uvrste svoje nacionalne planove za smanjenje emisija u svoje nacionalno zakonodavstvo, ako to još nije učinjeno. Konačno, trebalo bi da se ubrzano oslobade uglja, zatvaranjem starih postrojenja, negrađenjem novih i okončanjem njihovog javnog finansiranja.

„Postoji potreba za povišenom svešću o urgentnosti“, izjavila je Dragana Mileusnić, koordinatorica za energetsku politiku Jugoistočne Evrope u Mreži za klimatske akcije (CAN) Evrope, „Kašnjenja u dovođenju emisije uglja na Balkanu pod kontrolu više su od ugrožavanja javnog zdravlja širom kontinenta – ona mogu da blokiraju klimatske ambicije u regionu i naprave domino efekat na odlaganje neizbežne tranzicije od uglja ka obnovljivim izvorima energije.“

„Lavina dokaza o zagađenju vazduha i o zdravstvenim efektima usled sagorevanja uglja i rudarstva nastavlja da raste, a lokalne zajednice su odlučnije nego ikada da se bore za svoje pravo na zdrav život i životnu sredinu. Krajnje je vreme da efektivna kontrola zagađenosti vazduha postoji na Balkanu i da planovi za izgradnju novih termoelektrana više ne budu na dnevnom redu“, rekla je Ioana Ciuta, koordinatorka za energiju pri CEE Bankwatch mreži, a navodi se u saopštenju HEAL-a.