EMS potpisao ugovor za još jednu deonicu Transbalkanskog koridora – dalekovod Obrenovac-Bajina Bašta

Elektromreža Srbije potpisala je ugovor o izgradnji dvosistemskog 400 kV dalekovoda od trafostanice Obrenovac do trafostanice Bajina Bašta.

Dalekovod od trafostanice Obrenovac do trafostanice Bajina Bašta predstavlja deo treće sekcije Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, projekta od posebnog nacionalnog i regionalnog značaja, saopštio je operator prenosnog sistema Elektromreža Srbije (EMS).

Transbalkanski koridor spaja Rumuniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Italiju.

Uz dalekovod Obrenovac – Bajina Bašta, treća sekcija podrazumeva i opremanje dva dalekovodna polja u TS Obrenovac, kao i podizanje TS Bajina Bašta na 400 kV naponski nivo.

Posao na međunarodnom tenderu dobila Kodar Energomontaža

Dalekovod će biti dug čak 109 kilometara, početak izgradnje planiran je za april, dok je završetak radova očekivan u 2027. godini.

Projekat se finansira iz sopstvenih sredstava EMS-a, donacije Investicionog okvira za Zapadni Balkan (Western Balkans Investment Framework – WBIF) i kredita nemačke razvojne banke KfW.

Ugovor vredan 71 milion evra potpisali su direktorka EMS-a Jelena Matejić i ovlašćeni predstavnik izvođača radova, firme Kodar Energomontaža, Mladen Žujković. Izvođač radova izabran je posle sprovođenja kompleksnog međunarodnog tendera, saopštio je sprski operator prenosnog sistema.

Inače, u decembru 2017. završena je i stavljena pod napon prva sekcija Transbalkanskog koridora, od Pančeva do rumunske granice. Druga sekcija završena je u junu 2022. i podrazumevala je izgradnju dalekovoda između Kragujevca i Kraljeva i obimne radove na EMS-ovim trafostanicama u tim gradovima.

Matejić: Srbiju kao nezaobilazno čvorište u ovom delu Evrope

U planu je i četvrta sekcija koja obuhvata DV 2×400 kV TS Bajina Bašta – TS Višegrad (Bosna i Hercegovina) – TS Pljevlja (Crna Gora).

„Projekat izgradnje Transbalkanskog koridora za prenos električne energije svakako je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata kada je reč o obezbeđivanju sigurnog i stabilnog snabdevanja električnom energijom u našoj zemlji. Uz to, on će omogućiti integraciju tržišta električne energije i pozicionirati Srbiju kao nezaobilazno elektroenergetsko čvorište u ovom delu Evrope“, istakla je Matejić.

Kakav je značaj Transbalkanskog koridora pokazalo je nedavno puštanje u rad drugog sistema u okviru novog dalekovoda između Rumunije i Srbije. Na taj način je prekogranični kapacitet za prenos električne energije između dve zemlje povećan sa 500 MW na 900 MW odnosno za 80 odsto.