Emisije SO2 na Zapadnom Balkanu šest puta iznad dozvoljenih u 2019.

U izveštajima za prošlu godinu koje su Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Crna Gora, Srbija i Severna Makedonija poslali Evropskoj agenciji za životnu sredinu nije bilo poboljšanja u podacima o zagađenosti vazduha izazvanom aktivnošću industrijskih postrojenja, saopštio je Bankwatch. Ukupne emisije SO2 iz elektrana i drugih pogona na ugalj su povećane i bile šest puta preko granica postavljenih u nacionalnim planovima za smanjenje emisija.

Po ažuriranju svog izveštaja Comply or Close (Usaglasi ili zatvori) informacijama za 2019. godinu, CEE Bankwatch Network je saopštio da su emisije praškastih materija u Bosni i Hercegovini, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji i Srbiji bile 56,8 odsto preko granice, na 17.557 tona. Crna Gora je uključena u izveštaj, ali u toj zemlji je samo jedno veliko ložište i ona stoga nema nacionalni plan za smanjenje emisija ili NERP, kojim se određuju limiti. Emisije sumpor-dioksida (SO2) i drugih polutanata u regionu nastavljaju da postižu rekorde evropskih razmera.

Nijedna pojedinačna zemlja nije zadržala zagađivanje vazduha u okviru zadatih brojki. Doduše, nivoi azotnih oksida (NOx) u Severnoj Makedoniji i Srbiji bili su ispod gornje granice, a emisije prašine odnosno suspendovanih čestica – PM su u Srbiji takođe očitane nominalno ispravne. Celokupno područje je imalo dozvoljene količine ispuštenih azotnih oksida.

Lanjske emisije prašine, tačnije suspendovanih čestica – PM bile su u Srbiji u okviru zadatih parametara

Emisije SO2 u TE Kostolac B daleko su premašile celokupnu kvotu Srbije

S druge strane, emisije sumpor-dioksida, SO2, povećale su se 2,2 odsto na ukupno 617.281 tona, što je skoro šest puta ili 495,4 procenta iznad granice. Termoelektrana Kostolac B je sama premašila nacionalni limit Srbije 1.45 puta, a svoj pojedinačni maksimum gotovo deset puta, sa 79.113 tona.

Tamošnja količina se spustila za manje od trećine na godišnjem nivou uprkos ogromnoj investiciji u opremu za odsumporavanje, koju je instalirao China Machinery Engineering Corp. To navodi na zaključak da taj sistem ne funkcioniše kako treba, upozorili su autori.

Gallop: Prošlo je 15 godina otkad su se zemlje na Zapadnom Balkanu obavezale da ispune uslove iz Direktive o velikim ložištima

Emisije SO2 iz postrojenja u Srbiji obuhvaćenih NERP-om i dalje su skoro tri puta veće nego što je dozvoljeno za sve četiri zemlje zajedno. Najveći pojedinačni prekršaj u relativnom smislu u istoj kategoriji počinio je blok Bitola 3 termoelektrane na ugalj u Severnoj Makedoniji. Prošle godine je ispustio 13 puta više rečenog otrovnog gasa preko kvote.

U ovoj zemlji su 2019. emisije SO2 iz nepoznatih razloga više nego udvostručene.

Slaba korist od ulaganja u desumporizaciju

Po količini, najveći emiter bila je termoelektrana Ugljevik u BiH – 88.302 tona, što je 9,7 puta iznad plafona. Tamošnji pogon za odsumporavanje pušten je u probni rad u decembru, ali filteri za prašinu, koje je pre tri godine remontovala češka kompanija Termochem, nisu ispravni. To znači da zapravo ceo sistem nije funkcionalan.

Srbija i BiH su prošle godine blago smanjile emisije SO2.

„U regionu su trenutno dva postrojenja na ugalj u kojima oprema za desumporizaciju ne radi. Kompanije za proizvodnju struje u Srbiji i Bosni i Hercegovini koje su za to odgovorne moraju odmah da reaguju jer je to hitan problem javnog zdravstva“, poručila je Ioana Ciuta, koordinatorka za energetiku u Bankwatchu.

Dve najveće investicije u desumporizaciju, u Kostolcu B i Ugljeviku, još nisu dovele do znatnijeg smanjenja emisija

Činjenica da dve najveće investicije u desumporizaciju i dalje nisu dovele do znatnijeg slabljenja emisija ukazuje na potrebu da se razmotri mogućnost zatvaranja većeg broja pogona na ugalj i ranije nego što je planirano, navedeno je u dokumentu.

Odgovornost za nemar

Ove zemlje su bile svesne, otkad je 2005. potpisan Ugovor o Energetskoj zajednici, da će do 2018. morati da se usklade sa Direktivom o velikim ložištima, podsetila je savetnica za energetiku za Jugoistočnu Evropu Pippa Gallop. „Od tada je prošlo 15 godina, a malo šta je preduzeto. Oni koji su odgovorni za ovaj nemar treba da snose posledice“, navela je.

Crna Gora je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu osim Albanije – koja nema nijedno aktivno veliko ložište – koja bi mogla da kroz par godina ispuni uslove iz direktive, pokazao je izveštaj. Tamošnja termoelektrana Pljevlja i dalje ima veoma visoke emisije sumpor-dioksida i azotnih oksida.