Ember: Svet je 2024. potrebe za hlađenjem usled rasta temperature pokrio iz fosilnih goriva

Po novim podacima istraživačkog centra Ember, obnovljivi izvori energije su pokrili tri četvrtine prošlogodišnjeg globalnog porasta potražnje za električnom energijom. Zajedno s nuklearnom energijom bi pokrili bezmalo celokupnu razliku, da nije udela pripisanog godišnjem rastu temperature. Kada se pogleda sa suprotne strane, 2024. je najveći deo porasta upotrebe fosilnih goriva uzrokovan uvećanjem potreba za hlađenjem, a onda te dodatne emisije gasova s efektom staklene bašte doprinose ubrzavanju globalnog zagrevanja.

Udeo niskougljeničnih izvora je porastao na 40,9 odsto globalne proizvodnje struje. Fotonaponski sistemi su zaslužni za 55,2 odsto ukupnog uvećanja. Mađarska, Grčka i Bugarska su među najvećim proizvođačima električne energije iz sunčeve svetlosti, a stopa rasta potražnje za strujom u Turskoj je među najvišima na svetu.

Kada im se sabere učinak, vetroelektrane, solarni parkovi, hidrocentrale, ostali obnovljivi izvori i nuklearna energija su u globalnoj proizvodnji električne energije 2024. učestvovali sa 40,9 odsto. Ovo merilo je prethodne godine iznosilo 39,4 procenta. Udeo iz poslednjeg preseka je najviši od četrdesetih godina prošlog veka, kada je svetski elektroenergetski sistem bio pedeset puta manji, napisali su autori Emberovog Globalnog pregleda sektora električne energije 2025 (Global Electricity Review 2025).

U to vreme su na istom spisku bile samo hidroelektrane i nešto postrojenja na biomasu. Što se tiče današnje perspektive, treba reći da je proteklih nekoliko godina fotonaponska tehnologija glavni faktor promena, a među zemljama i regionima to je Kina.

Prošlogodišnja potražnja za električnom energijom je iznosila četiri odsto, ili 1,17 petavat-sati, najviše pogurana toplotnim talasima, pa je dostigla dosad nezabeleženih 30,9 petavat-sati. Periodi visokih temperatura tokom još jedne u nizu rekordno toplih godina pojačali su potražnju za upotrebom sistema za hlađenje i klimatizaciju. Povećanje je 2023. bilo 2,6 odsto.

Hidroelektrane su proizvele najviše među grupom čistih i obnovljivih izvora (14,3 odsto), a sledi je nuklearna energija, sa devet procenata. Vetar (8,1) i fotonaponski sistemi (6,9 odsto) hitro zauzimaju prostor, pa su tako u zbiru 2024. prestigli hidroenergiju. Udeo nuklearki je bio najniži u proteklih 45 godina.

Obnovljivi izvori pokrili 73,2 odsto porasta svetske potražnje za strujom

Rast proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora je skočio za 858 teravat-sati. Prethodni rekord, 577 teravat-sati, postavljen je dve godine ranije, budući da je učinak hidroelektrana 2023. ozbiljno podbacio, a to takođe usled vrućina.

Električna vozila, toplotne pumpe, data centri i drugi novi pojačavači potražnje za strujom su za pet godina udvostručili  svoj ukupan udeo u godišnjem rastu

Obnovljivi izvori su pokrili 73,2 odsto nove potražnje, a nuklearna energija 5,9 procenata. Ukupno bi zadovoljili gotovo ceo godišnji porast, ali ne i onaj deo pripisan temperaturnim efektima, pa je preostalo proizvedeno na fosilna goriva.

Zanimljivo je što je 2024, kada se pogleda iz suprotnog ugla, najveći deo porasta upotrebe fosilnih goriva izazvalo uvećanje potreba za hlađenjem. Naravno, tako je ispušteno više gasova s efektom staklene bašte, pa te količine u atmosferi doprinose ubrzavanju klimatskih promena i globalnog zagrevanja.

Upotreba fosilnih goriva bi ostala gotovo nepromenjena da temperature nisu porasle, tvrde u navedenom institutu. Emisije iz svetskog elektroenergetskog sistema su skočile 1,6 odsto na novi rekord od 14,6 milijardi tona CO2, piše u izveštaju.

Jedna povoljna okolnost je što se potražnja za hlađenjem u toku dana uglavnom kreće paralelno s nivoom proizvodnje iz solara. Štaviše, tempo povećanja kapaciteta za sklađenje energije još uvek ne prati dovoljno rastuću potrebu za balansiranjem rada fotonaponskih sistema i vetroturbina, budući da on zavisi od vremenskih uslova. Tako se velik deo proizvodnje iz solara automatski namešta za hlađenje prostorija i mašina.

Međutim, ovde je reč samo o jednom indikatoru, vezanom za rast potražnje. Sistem je mnogo kompleksniji, pa fosilna goriva nisu jedino i direktno bila usmerena na hlađenje. Dalje, postoji pitanje raspodele po segmentima iz celokupne proizvodnje.

Novi pokretači potražnje poput električnih vozila, toplotnih pumpi i data centara su skupa doprineli isto toliko godišnjem rastu potražnje kao temperaturni efekat, a to je dva puta više nego pre pet godina.

Kina se bliži trećini globalne potražnje za strujom

Potražnja u Kini je skočila 6,6 odsto ili za 623 teravat-sata, što je više od polovine globalnog povećanja. Kada se gleda ukupnih 10,07 petavat-sati, to je 32,6 odsto svetskog nivoa. Pet godina ranije, udeo ove zemlje je bio 28 procenata. Obnovljivi izvori i nuklearna energija su zajedno pokrili 81 odsto lanjskog povećanja tražnje.

Kina je prošle godine prvi put pretekla Francusku u potrošnji struje po osobi

Sjedinjene Države su druge na tabeli 2024, sa 4,4 petavat-sata ili 14,3 odsto globalne potražnje. Potrošnja električne energije po osobi u Kini je prvi put bila veća nego u Francuskoj, kao i pet puta veća nego u Indiji.

Stopa rasta u Turskoj, 5,6 odsto, bila je među najvišima na svetu. U apsolutnom broju, potražnja je uzletela za 18 teravat-sati.

Fotonaponski sistemi 2024. u EU proizveli više nego elektrane na ugalj

Proizvodnja iz solara je skočila zapanjujućih 29 odsto, što je najviše u proteklih šest godina, ili za 474 teravat-sata. Fotonaponski pogoni su treću godinu zaredom bili najveći segment nove električne energije, a dvadesetu godinu zaredom su imali najveći rast od svih izvora. Ukupna proizvodnja se popela na 2,13 petavat-sati.

Globalni kapacitet solarnih elektrana i malih sistema te vrste je prvi gigavat dostigao 2022, posle više decenija razvoja, a dva gigavata je preskočio samo dve godine zatim. Kina je 2024. bila zaslužna za 53 odsto povećanja proizvodnje iz solara.

Ta tehnologija je takođe prvi put pretekla elektrane na ugalj u Evropskoj uniji po proizvodnji. Što se tiče udela u domaćoj proizvodnji, Mađarska je na čelu globalne liste, sa 25 odsto! Čile je drugi, sa 22 procenta, a Grčka je sa svojih takođe 22 odsto treća i najbolje rangirana među zemljama koje Balkan Green Energy News najviše prati.

Na glavnom grafikonu je i Bugarska, deveta na svetu, sa 14,4 odsto.

Kada se gleda proizvodnja struje iz solara po stanovniku, Australija je daleko ispred svih, sa 1,87 megavat-sati. Onda idu Ujedinjeni Arapski Emirati (1,29 megavat-sati) i Grčka, kod koje je količina zaokružena isto na 1,29. Pomenuta Mađarska je u toj kategoriji na odličnom sedmom mestu, sa 971 kilovat-satom po osobi.

U ostatku Jugoistočne Evrope, Turska se ističe desetom pozicijom na planeti po proizvodnji iz hidroelektrana, sa 75 teravat-sati. Albanija je u tom delu plasirana četvrta po udelu u domaćoj proizvodnji, 97 odsto.

Odudara i Kosovo*, ali po najvećem udelu uglja u domaćoj proizvodnji struje na svetu, 92 odsto. I Bosna i Hercegovina i Srbija su očigledno i dalje zaglavljene s istom tehnologijom. Na petom su odnosno šestom mestu, obe na zaokruženih 63 procenta.