Elektroprivreda BiH 2023. pretrpela najveći gubitak do sada

Manjak uglja, loša hidrologija i zastarela proizvodna postrojenja gurnuli su Elektroprivredu Bosne i Hercegovine duboko u crveno. To javno preduzeće je za prošlu godinu upisalo gubitak od 331 miliona konvertibilnih maraka (169 miliona evra), četiri puta veći od očekivanog. Rudnik mrkog uglja Zenica i njegova poslednja jama, Raspotočje, sa skoro šest stotina zaposlenih, ubrzo će i formalno biti zatvoreni.

Elektroprivreda BiH, pod kontrolom Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, revidirala je godišnji gubitak iz 2023. sa 140 miliona konvertibilnih maraka (72,3 miliona evra), koliko je procenila u februaru, na 331 milion maraka ili 169 miliona evra. Ranije je predviđala da će upisati minus od 80 miliona maraka odnosno 40,8 miliona evra.

I sve to dok još nema nacionalnog sistema za trgovanje emisijama ili oporezivanja ugljen-dioksida i pre nego što Evropska unija 2026. uvede naplatu takse na emisije ugljen-dioksida iz uvezene električne energije. To je Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).

Višak proizvedene električne energije je 2023. spao na 50 gigavat-sati

EPBiH je 2009. postala vlasnica sedam preduzeća koja upravljaju rudnicima. Neki su na izdisaju, uglja nema dovoljno, a termoelektrane su zastarele. Povrh svega, ni vodostaji joj prošle godine nisu bili naklonjeni, u sektoru hidroelektrana.

„Nama su rudnici trebali, nama rudnici trebaju danas, nama rudnici će trebati u narednom periodu. Ali nam trebaju rudnici koji će živjeti od proizvedene tone uglja i koji će samoodrživo funkcionisati i stvoriti finansijske uslove da konačno kupuju opremu i vraćaju pozajmice koje im je dala elektroprivreda. Ono što se stalno spočitava ovoj upravi – da ne zna prodati viškove energije – na dijagramu se jasno vidi da je EPBiH od 2009. do kraja 2023. od prosječnih 2.000 gigavat-sati spala na 52 gigavat-sata. To su viškovi koje mi možemo prodati“, istakao je generalni direktor Sanel Buljubašić.

Rudnici za 15 godina akumulirali gubitke od preko pola milijarde evra

Rudnici Kreka, Zenica i Gračanica su pretrpeli minus od ukupno 117 miliona maraka (59,7 miliona evra). Ostali posluju pozitivno, objasnio je Buljubašić.

EPBiH je za ovih 15 godina u rudnike uložila 344 miliona maraka (176 miliona evra), napomenuo je. Ukupno su akumulirali gubitke od 1,05 milijardi maraka iliti 538 miliona evra, izjavio je generalni direktor.

Kompanija 80 odsto energije dobija iz uglja, podsetio je. Da nije bilo pandemije i rata u Ukrajini, situacija bi bila ovakva još pre dve godine, smatra Buljubašić.

Generalni direktor Sanel Buljubašić optimističan je da će se EPBiH oporaviti

„Uvjeravam vas da ćemo ponovo biti stabilni i da ćemo proizvoditi viškove energije za područje van BiH“, rekao je.

Bilo kako bilo, bez rudnikâ i rudarâ, termoelektrane bi morale da se okrenu još nerentabilnijem uvozu uglja, dok još uopšte mogu da ga nađu na tržištu i ukoliko imaju logistiku da ga dopreme.

Uzgred, Buljubašić tvrdi da EPBiH već pet godina ima 500 radnika manje nego što je potrebno u proizvodnji i elektrodistribuciji.

RMU Zenica i njegova poslednja jama, Raspotočje, ne proizvode još od marta i čeka se formalno zatvaranje. U preduzeću je skoro šest stotina zaposlenih. U sindikatu podsećaju da deset ili dvanaest godina kasne uplate doprinosa i staža.

Investicije u obnovu termoelektrana, odsumporavanje

Buljubašić je izjavio da će u termoelektranu Kakanj biti uloženo 450 miliona maraka (230 miliona evra). Blok 5 je trebalo da bude zatvoren još pre dve godine. Takođe i blok 4 u termoelektrani Tuzla, a generalni direktor je naveo da će biti obnovljen. EPBiH pritom priprema projekte za postrojenja za odsumporavanje, ali i velike investicije u obnovljive izvore energije.

Inače, Regulatorna komisija za električnu energiju Federacije BiH (FERK) odobrila je pre nedelju dana povećanje cena za domaćinstva od deset odsto uključujući mrežarinu. Odluka stupa na snagu 1. avgusta.