Elektrana na biogas u Hrvatskoj bankrotirala zbog ograničenja cene struje

Ukoliko Vlada Hrvatske hitno ne pomogne operatorima elektrana na biogas, 70 odsto kapaciteta u zemlji će morati da obustavi rad pre leta, objavila je njihova asocijacija. Prvo postrojenje je prijavilo stečaj i prekinulo proizvodnju.

Cene sirovina za pogon elektrana na biogas su u poslednjih godinu dana udvostručene, navodi Peter Majerhofer, vlasnik sistema od dva megavata u Lipiku. „S obzirom da državne institucije zadužene za energetiku, osim praznih obećanja, nisu ništa napravile da se cijena električne energije podigne, mi nismo više mogli plaćati ulazne sirovine kooperantima i morali smo donijeti odluku da zatvorimo postrojenje“, izjavio je.

Ovaj kompleks u Slavoniji je izgrađen pre tri godine i prikupljao je poljoprivredne ostatke za napajanje svoje energane. U njega je nemački North-tec Consult uložio devet miliona evra, po ranijim izveštajima.

Pregovori uzaludni

Majerhofer je kazao da bi njegova firma otvorila stečaj još pre godinu dana da je znao da pregovori o povećanju cene električne energije za ovaj sektor neće uroditi plodom.

Hrvatska je otkupne cene struje za sve proizvođače ograničila na najviše 180 evra po megavat-satu. Sav prihod preko te granice ide Fondu za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost. Mere koje su trenutno na snazi važe do kraja juna.

Inače, Evropska komisija je zatražila od država članica da postepeno ukinu mere zaštite potrošača energenata, kako bi obuzdale inflaciju. Cene u ovom sektoru su se spustile i do najnižih nivoa u poslednje dve godine, gde su bile kada se energetska kriza tek zahuktavala.

Vlasnici biogasnih elektrana u Hrvatskoj traže i naknadu

Ukoliko vlada ne pomogne operatorima biogasnih elektrana, 70 procenata kapaciteta u Hrvatskoj će pre leta morati da se ugasi, tvrdi Hrvatska udruga proizvođača bioplina. Ranije je zatražila izuzeće iz mehanizma ograničenja cena i da im se odobri naknada da bi ostvarile pozitivan rezultat u poslovanju. Plan REPowerEU predviđa ekspanziju kapaciteta u sektoru na 35 milijardi kubnih metara biometana godišnje, što bi potpuno nadomestilo uvoz gasa iz Rusije, ističe ta organizacija.

Asocijacija Obnovljivi izvori energije Hrvatska je slično upozorenje objavila u januaru.

Vlasnici nekoliko postrojenja su poništili ugovore sa Hrvatskim operatorom tržišta električne energije (HROTE) o fidin tarifama, po kojima dobijaju 170 evra po megavat-satu, da bi pokušali da opstanu na otvorenom tržištu. U Hrvatskoj je na mreži 26 megavata snage iz elektrana na biogas. NTC Gaj je ostao u mehanizmu fidin tarifa.

Firme bivšeg vicepremijera Severne Makedonije Koče Anđuševa su pustile u rad biogasnu elektranu od dva megavata

Od ostalih vesti iz Jugoistočne Evrope vredi pomenuti puštanje u rad jedne biogasne elektrane od dva megavata. Instalirale su je kompanije Feroinvest i Central invest, obe pod kontrolom bivšeg potpredsednika vlade Koče Anđuševa, i ASP-PAK i Agria. Investicija u Saramzalinu u opštini Lozovo vredi 12 miliona evra.

Godišnja proizvodnja postrojenja je procenjena na 16,6 gigavat-sati. Investitori su saopštili da će ono takođe biti snabdevač toplotnom energijom dovoljnom za šest hektara poljoprivrednog zemljišta i praviti 40.000 tona prirodnog đubriva godišnje.

Nemačka kompanija Wabio Technologie je pre mesec dana postavila kamen temeljac biogasne elektrane od 2,4 megavata u Novoj Crnji u Srbiji i saopštila da će napraviti još dvadeset takvih u zemlji. Postrojenje u izgradnji je predviđeno i da proizvodi toplotnu energiju, tečni ugljen-dioksid i tečni biometan – LBM ili LBG.