OIE

Đokić: Do 2030. novi energetski objekti kapaciteta 1.200 megavata

Đokić, Do 2030. novi energetski objekti kapaciteta 1.200 megavata

Foto: Balkan Green Energy News

Objavljeno

13.05.2024.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

13.05.2024.

Komentari

0

Podeli

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić rekao je da je plan entitetske vlade da do 2030. godine budu izgrađeni i pušteni na mrežu novi energetski objekti kapaciteta 1.200 megavata, te dodao da je završena solarna elektrana Bileća.

Đokić je u obraćanju novinarima uoči otvaranja Beogradskog energetskog foruma rekao da je RS u prethodnim godinama unapredila energetsku aktivnost u skladu sa evropskim standardima.

On je rekao da su u Republici Srpskoj aktivne brojne investicije, te da su dodeljeni ugovori za izgradnju novih energetskih objekata, 1.719 megavata snage, od čega je 680 megavata Elektroprivreda RS, a ostalo su privatni investitori i partneri iz Evrope i van Evrope.

Naveo je da se na nekoliko lokaliteta grade energetski objekti. Pomenuo je tri hidroelektrane na reci Bistrici, ukupnog kapaciteta 32 megavata, solarnu elektranu Bileća od 60 megavata, i da je ona već završena, te hidroelektranu Buk Bijela, zajednički projekat Srbije i Republike Srpske.

“Nadam se da ćemo, zajedničkim naporima, nas tri ministra pronaći rešenja koja će otkloniti trenutni zastoj u realizaciji projekta HE Buk Bijela”, rekao je Đokić i dodao da je to pitanje test za buduće vreme u smislu regionalne saradnje.

Rekao je i da se aktivno ušlo u proces dekarbonizacije, te da se procenjuje da će se izgradnjom objekata do 2030. godine u velikoj meri promeniti energetski miks, jer je danas 60 odsto energije iz uglja, a ostalo iz obnovljivih izvora.

“Tada će biti najmanje 60 odsto u korist obnovljivih izvora energije, čak i više”, rekao je.

Đokić je podsetio i da je RS završila postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova na termoelektrani Ugljevik, koja je pretila da bude jedan od najvećih evropskih zagađivača.

On je rekao da u BiH postoji ograničena finansijska podrška iz EBRD, EIB i Svetske banke kad je reč o finansiranju energetskih projekata, naročito onih na prostoru RS, što je, kako je rekao, apsolutno nepotreban odnos usporavanja, zbog političkih utisaka koji imaju prema politici RS ili BiH.

“Naša politika je politika saradnje, mira, dobrosusedstva i stabilnosti”, rekao je on.

On je rekao da RS ima čvrstu volju da rešava otvorena pitanja u regionu – da RS želi da se reši pitanje Bilećkog jezera i naknade za potopljeno zemljište, da se poboljšaju interkonekcije prema CG i Srbiji.

Dodao je i da RS, kada ima povoljne hidrološke prilike, izvozi određenu količinu energije i na spoljno tržište, ali da se povećava i domaća potrošnja.

Mujović: TE Pljevlja najveći balast

Saša Mujović
Foto: Ministar rudarstva i energetike Crne Gore Saša Mujović

Ministar rudarstva i energetike Crne Gore Saša Mujović izjavio je da je termoelektrana Pljevlja jedan od dva najveća balasta Crne Gore.

Mujović je, u obraćanju novinarima uoči otvaranja Beogradskog energetskog foruma, rekao i da Crna Gora ima potencijal vode, vetra i sunca, te da će u naredne dve godine implementirati novih 200 megavata električne energije iz novih izvora.

On je rekao da je glavni zadatak Crne Gore da smanji emitovanje CO2 i ostalih gasova sa efektom staklene bašte, kao i da poveća proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, što je deo njihovog nacionalnog energetskog plana.

“Pljevlja je problem jer je to naš najvažniji energetski resurs, izvor. Ostati bez 40 odsto električne energije sve je samo nije lako. Međutim, moramo da radimo u tom pravcu i imamo obavezu da nađemo adekvatnu supstituciju”, rekao je Mujović i dodao da je drugi balast korišćenje uglja za potrebe grejanja.

On je istakao da se radi na ekološkoj rekonstrukciji HE, koja će biti okončana tokom 2025. godine, te da će tada biti znatno povoljnija situacija i prihvatljiviji nivo emisije štetnih gasova.

Međutim, kako ističe, problem je kako „natjerati” stanovništvo da odustane od korišćenja uglja za potrebe grejanja, budući da su građani, posebno na severu Crne Gore, kako kaže, smatraju da bez drveta i uglja nema kvalitetnog grejanja.

Zato je, kako navodi, potrebno stimulisati mere energetske efikasnosti koja je ogromna šansa i prilika.

Istakao je da je pokrenut specijalni program namenjen poboljšanju energetske efikasnosti, pre svega želeći da podstaknu veće korišćenje modernih uređaja za grejanje i hlađenje.

Potrebna je podrška evropskih partnera

Mujović je rekao da zemlje u regionu imaju iste ciljeve, interese i obaveze prema Evropskoj uniji i da bi trebalo da sarađuju, uče iz iskustva drugih i zajednički nastupaju i prema Energetskoj zajednici i evropskim partnerima kako bi dobili pomoć.

On je istakao da Vlada Crne Gore, ali i vlade drugih zemalja, nisu kadre da u potpunosti sprovedu proces energetske tranzicije.

“Potrebna je podrška evropskih partnera”, istakao je on.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

evropa baterije skladistenje energije rekord

Baterije za skladištenje energije iz solara duplirane treću godinu zaredom

13. maj 2024. - Evropska unija instalirala je 17,2 GWh novih  baterijskih sistema za skladištenje energije (eng. BESS) iz solarnih elektrana u 2023.

severna makedonija premijer hristijan mickoski mef

Mickoski: Novi veliki vetropark davaće petinu proizvodnje struje u zemlji

13. maj 2024. - Mandatar za sastav nove Vlade Hristijan Mickoski izjavio je da će energetska tranzicija biti skup i dug proces

Požar na deponiji: Da li nam je neodgovornost došla na naplatu

Požari na deponijama: Neodgovornost došla na naplatu

13. maj 2024. - Požar koji je izbio u Regionalnom centru za upravljanje otpadom Duboko je poslednji poziv na otrežnjenje, kažu Gojkan Stojinović i Kristina Cvejanov, eksperti za upravljanje otpadom

GGF vetropark Bogoslovec model investiranje zelenu energiju Balkanu

GGF-ov vetropark Bogoslovec je model za investiranje u zelenu energiju na Balkanu

13. maj 2024. - BNB kompani i Fond za zeleni razvoj (GGF) su proslavili otvaranje svoje vetroelektrane Bogoslovec