Đedović: Izmenama zakona Srbija podstiče instaliranje sistema za skladištenje energije

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da se predlogom izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije podstiče uvođenje postrojenja za skladištenje energije. Investitori će na zahtev operatora prenosa i distribucije struje moći da izbegnu odlaganje priključenja tako što će instalirati baterije snage ekvivalentne 20 odsto one koju ima njihova elektrana na obnovljive izvore i kapaciteta od najmanje 0,4 megavat-sata po instaliranom megavatu elektrane.

Srbija je postigla udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije od 27 odsto, koji je bio cilj za 2020. godinu, istakla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović u glavnom gradu Nemačke na konferenciji Berlinski dijalog o energetskoj tranziciji. Ona je izjavila da vlada ima ambiciozan plan da se taj nivo najkasnije 2030. godine podigne do blizu 40 procenata.

Ciljani udeo u tri scenarija u nacrtu Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana kreće se od 41 do 43 odsto. Država će se u ekspanziji zelene energetike uglavnom oslanjati na privatne, ali i na javne investicije, kazala je ministarka. Ona je napomenula da Srbija privlači preko 60 odsto direktnih stranih ulaganja na Zapadnom Balkanu i da želi da uveri investitore da mogu da se oslone na zelenu energiju.

EMS, EDS će moći da odlažu priključenje elektrana kad ocene da je sistem ugrožen

Đedović je navela da predlog izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, kojeg je vlada usvojila pre dve nedelje, donosi podsticaje za izgradnju postrojenja za skladištenje energije.

Preopterećenost mreže usled manjka kapaciteta i varijabilnosti proizvodnje iz obnovljivih izvora stvara sve veće izazove zemljama Jugoistočne Evrope i šire, kao i potreba za balansnom energijom, kojom se nadoknađuje manjak u prognoziranoj proizvodnji, pogotovo u vetroelektranama i solarnim parkovima. Taj pritisak može da se olakša uključivanjem baterija, od onih za domaćinstva, preko industrijskih i baterija u električnim vozilima, do onih koje su direktno na mreži.

Da izbegne odlaganje priključenja svoje elektrane na obnovljive izvore usled ugroženosti sistema, investitor će morati da ugradi baterijski pogon od 20 megavata i 40 megavat-sati

Operatori sistema prenosa i distribucije će moći da pribegnu odlaganju priključenja ukoliko ocene da je sistem ugrožen, stoji u predlogu zakona. Investitori će to moći da izbegnu tako što će instalirati baterije snage ekvivalentne barem 20 odsto one koju ima njihova elektrana na obnovljive izvore i kapaciteta od najmanje 0,4 megavat-sata po instaliranom megavatu elektrane. To bi značilo da bi za elektranu od stotinu megavata bio neophodan sistem za skladištenje snage 20 megavata i kapaciteta 40 megavat-sati.

Ugradnja baterija bi, u slučaju prenosnog sistema, kojim upravlja Elektromreža Srbije, bila namenjena pružanju pomoćne usluge sekundarne rezerve, predložila je vlada. Što se tiče zelenih elektrana na distributivnoj mreži, za koju je zadužena Elektrodistribucija Srbije, rešenje obuhvata postrojenja u rasponu od 400 kilovata do pet megavata.

Srbija hoće da utrostruči snagu elektrana na sunce i vetar u roku od tri godine

Kapacitet elektrana koje koriste energiju sunca i vetra u Srbiji iznosi 550 megavata, izjavila je Đedović i dodala da je cilj da se u naredne tri godine taj kapacitet poveća za oko tri puta.

Ona je navela da se u našem regionu veliki deo električne energije i dalje dobija iz uglja i da troškovi tranzicije zahtevaju značajnu eksternu podršku, pri čemu zemlje Zapadnog Balkana trenutno ne mogu računati na obim sredstava koje imaju članice Evropske unije.

„Zajedno sa našim međunarodnim partnerima radićemo na obezbeđivanju sredstava kako bi energetska tranzicija bila finansijski održiva i socijalno pravedna i da u tom procesu stimulišemo otvaranje novih radnih mesta, održivo rudarstvo i korišćenje modernih tehnologija, kao što je vodonik, ali i veću iskorišćenost kritičnih mineralnih sirovina kojima je naša zemlja jako bogata, na održiv način“, poručila je Đedović na konferenciji.

Zaposleni u ugljenokopima mogu da pređu na rudarenje litijuma, bora

Ona je nagovestila i mogućnost prebacivanja zaposlenih iz rudnika uglja i bakra u proizvodnju sirovina ključnih za energetsku i zelenu tranziciju. Srbija je među najvećima po rezervama litijuma i bora, rekla je Đedović.

Srbija deli viziju Evropske unije za postizanje ugljenične neutralnosti

Pored razvoja zelene energetike, država ima ambiciozne ciljeve i za povećanje energetske efikasnosti i smanjenja emisije štetnih gasova, napomenula je na događaju. „Delimo viziju sa članicama EU da idemo ka karbonskoj neutralnosti, a kao deo Energetske zajednice prenosimo u naše zakonodavstvo evropsku regulativu, iako nismo članica EU“, naglasila je Đedović.

Ona se u Berlinu sastala sa nemačkim vicekancelarom i ministrom za ekonomska pitanja i klimatsku akciju Robertom Habekom, a sa predstavnicima kompanija Siemens Energy i Mercedes Benz je razgovarala o mogućnostima investiranja u Srbiji, saopštilo je ministarstvo.