Cene struje u Evropi dostigle neverovatnih 400 evra po megavat-satu

Cene električne energije su se širom Evrope popele na alarmantne nivoe usled uspona troškova za kupovinu prirodnog gasa i havarije u Francuskoj.

Evropa se suočava s domino efektom na polju energetike sličnom udaru tokom zime 2016-2017. koji je doveo do naglog povećanja cena struje.

Naime, francuski EDF je prošle nedelje objavio da će četiri njegova nuklearna reaktora ukupnog kapaciteta šest gigavata morati da budu u zastoju do sredine januara zbog hitnih popravki, što je ozbiljno redukovalo kapacitet proizvodnje električne energije u toj zemlji.

Na Francusku se u Evropi tradicionalno računa kao na izvoznika struje, ali toj zemlji sada treba ozbiljan uvoz za pokrivanje domaće tražnje. U ponedeljak je iz Nemačke i Belgije uvoženo električne energije na nivou od 11,8 gigavata, što daje jasne naznake za razvoj situacije.

Cena za Poljsku je u toku dana na tržištu za dan unapred poskočila 110 procenata na 344 evra po megavat-satu.

Promena uloge Francuske u evropskom elektroenergetskom sistemu otvorila je mogućnost pokretanja domino-efekta, budući da se druge zemlje suočavaju sa smanjenjem raspoloživih količina za uvoz i povećanjem cena. Nešto slično se desilo tokom zime 2016. na 2017. godinu, kada su u Francuskoj brojne nuklearne elektrane bile skinute s mreže zbog održavanja. Međutim, u ovom trenutku su cene struje i gasa već izuzetno visoke.

Novi rekordi cena električne energije širom Evrope

Cene na nacionalnim berzama energenata i evropskoj platformi EEX dostigle su rekordne nivoe. Troškovi za sutrašnju isporuku su prešli 400 evra za Francusku, Nemačku, Holandiju, Belgiju, Švajcarsku, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku, Italiju i Slovačku.

Što se tiče Bugarske i Grčke, cena je 342 evra i to je najniži nivo među tržištima na platformi Energy Live. Cena za Srbiju je 396 evra, a za Rumuniju 395 evra po megavat-satu.

Rezerve prirodnog gasa pale ispod 60 odsto, a zima tek počinje

Primarni faktor u skoku cena struje je prirodni gas. Njemu se pripisuje 80 procenata povećanja, a ostatak porastu troškova na ime ispuštanja ugljen-dioksida, što ukazuje na važnost količina gasa u podzemnim skladištima u Evropi.

Ona nije dovoljno dopunjena tokom letnje sezone i iskorišćenost kapaciteta je 1. decembra bila 67,5 odsto. Sad je već ispod 60 procenata, do koliko se rezerve obično isprazne tek u januaru. Ukoliko zima bude neuobičajeno hladna, nivo bi do kritičnih nivoa mogao da padne u februaru ili martu.

Sudeći po stanju na energetskom tržištu, investitori su već uračunali takvu mogućnost. Tako su u velikim zemljama poput Nemačke i Francuske cene ugovora za isporuku električne energije u februaru veće nego za januar.