Foto: BGEN
Investitori nisu oduševljeni idejom što je izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije u Srbiji uvedena mogućnost obaveze instaliranja baterija, kako bi se dobio priključak na mrežu. Ipak, podržavaju nameru da se uvede red i mere koje se pripremaju, jer je veliki broj zahteva za priključak blokirao razvoj projekata. Aukcije su i dalje neophodne, jer postoji problem da se obezbedi finansiranje, ali tržišni modeli za razvoj zelene energije postaju sve zastupljenije rešenje, poruka je sa panela Četiri izazova za značajnije učešće obnovljivih izvora u regionu.
Dvodnevni Beogradski energetski forum 2023. okupio je u prestonici Srbije predstavnike vlada i najvećih kompanija kako bi razgovarali o energetskoj tranziciji u Jugoistočnoj Evropi. Najvećoj energetskoj konferenciji u regionu prisustvuje četiri stotine učesnika iz 28 zemalja, uključujući i predstavnike međunarodnih organizacija.
Maja Turković, izvršna potpredsednica kompanije CWP Europe, smatra da developeri nikada nisu bili u težoj situaciji, s obzirom da se situacija ozbiljno zakomplikovala.
Ona ističe da je veliki broj zahteva za priključenje elektrana na mrežu, što je slučaj ne samo u Srbiji, nego u regionu, doveo do paralize. Država, dodaje, nije na vreme zaštitila svoj resurs, a to je mreža.
Ima dosta nepoznanica kada je reč o obavezi da se instaliraju baterije, pa se čekaju podzakonski akti, ali ako je ideja bila da se otkoče investicije, ovaj zahtev to neće uraditi, uverena je Turković.
Šuša: Baterije će poskupeti gradnju elektrana 20 odsto
Investitori već imaju računicu koliko bi izgradnja baterija mogla da poskupi projekte. Prema rečima Džona Šuše, šefa za Istočnu Evropu u okviru međunarodnog sektora kompanije Trina Solar, ova obaveza povećava investiciju za 20 odsto, što znači da većina projekata koji se trenutno razvijaju u Srbiji nije isplativa.
On je postavio pitanje da li je ovo najbolji model i naveo je da je Mađarska primenila nešto slično, i rezultat je da nijedna nova elektrana nije instalirana, ali širom Evrope ima i dobrih rešenja za ovaj problem.
Učesnici panela izneli su zanimljive podatke. Na primer, u SAD od svih projekata u proceduri 45 odsto solara ima bateriju, a samo 10 odsto vetra. Naravno, razlog je to što su baterije kompatibilnije sa solarom.
Takođe, u celoj Evropi ima 500 MW baterija integrisanih sa elektranama na obnovljivu energiju, a samo prošle godine instalirano je 40 GW takvih elektrana. A, od tih 500 MW 270 MW je u Velikoj Britaniji, gde je razvijeno tržište sistemskih usluga.
Turković: Baterije imaju smisla prvo za pružanje sistemskih usluga
Jedini način da dobijete finansiranje baterija su sistemske usluge, i trend je da se one koriste za balansiranje, a kad se to tržište zasiti, onda se koristi za arbitražu, poručila je Turković.
To znači, kako je dodala, da će investitori u vetar ili solar morati da iz sopstvenog kapitala finansiraju baterije, i posledica će biti da će se vrlo brzo počistiti zagušenje u vezi sa priključcima u Srbiji. To opterećenje će, drugim rečima, rasterati investitore.
Čed Kenfild, direktor projektnog finansiranja Fonda za zeleni razvoj (GGF) i savetnika ovog fonda Finance in Motion, naveo je da je moguće projektno finansiranje baterija, ali problematično je ako prihodi nisu stabilni.
Moguće je da baterija u paketu sa elektranom bude finansirana, iako prihodi nisu stabilni, ako postoji ugovor o otkupu struje (eng. PPA) za, na primer, elektranu od 400 MW, dodao je on.
Inače, obaveza za instaliranje baterija uvedena izmenama Zakona odnosi se na projekte koji su podneli zahtev za priključenje posle aprila 2021, pojasnio je moderator panela Petar Mitrović, partner u Karanović & Partner.
Lazendić: Aukcije su važne kao tranzitorna faza
WV-International u partnerstvu sa Emergy ima dva projekta vetroparkova u Srbiji – Alibunar 1 i 2, koji su u finalnim pregovorima za finansiranje, a Neda Lazendić, direktorka, smatra da je država sa ovom obavezom za baterije htela da obezbedi energetsku sigurnost. Ona misli da, ipak, procenat od 20 odsto nije dobar, i da je bilo bolje da se to definiše kasnije.
Moramo da razvijamo rešenja za skaldištenje energije, to je neminovnost, i bez ove obaveze, to je nešto što može da unapredi investiciju, naglasila je ona.
Lazendić je naglasila da primer investitora koji su desetak godina u Srbiji, kao što je WV-International, koji je još 2013. počeo da razvija dva projekta, a pokrenula je i drugi krug investicija, govori da je ova zemlja dobro okruženje za ulaganje.
Ona je istakla da se razvoj projekata suočava sa mnogim preprekama, ali dobar lokalni tim je ključan jer može da smanji vreme razvoja, i to će se videti kod njihovih projekta iz drugog kruga.
Aukcije, prema njenim rečima, su i dalje neophodne kao tranzitorna faza, kako bi se došlo do razvoja projekata samo na tržišnim modelima.
Mladenović: Pripremaju se mere da se uvede red u proceduru odobravanja priključaka na mrežu
Miloš Mladenović, direktor srpske berze SEEPEX, podsetio je da se zaboravlja da će baterije biti obaveza samo ako studija adekvatnosti pokaže da nema dovoljno balansnog kapaciteta. Naravno, ako se ima u vidu, kako je rekao, fiktivnih 17 GW za priključenje, naravno da će to i pokazati.
On je naveo da se priprema podzakonska regulativa, koja će se odnositi i na pravila priključenja, biće predviđene i ozbiljne finansijske garancije. Kao ključno je naveo nameru da se jasno definišu koraci koji moraju biti ispunjeni u određenom roku kako bi se dobio priključak, što znači da će investitori koji to ne urade biti vraćeni na početak procedure.
To će odvojiti ozbiljne od neozbiljnih investitora, i tada obaveza baterija ne mora da bude nepopravljiva šteta, dodao je on.
Mere EMS-a će raščistiti situaciju
Neophodno je, kako je naglasio, i da se sa operatorom prenosnog sistema Elektromrežom Srbije (EMS) radi na razvijanju tržišta sistemskih usluga, kako bi se pojavili oni koji nude balansne usluge osim Elektroprivrede Srbije (EPS), i za to je potrebno da Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) promeni određenu metodologiju.
On očekuje da se pojave novi balansni entiteti, i navodi da su čak kod SEEPEX-a dolazile kompanije koje planiraju da investiraju samo u baterije.
Mladenović je uveren da je Srbija tržište koje je veoma zanimljivo investitorima, i smatra da će mere koje EMS priprema u narednim godinama raščisititi situaciju na tržištu, pa će biti prostora za ozbiljne investitore.
Projekti i dalje teško obezbeđuju finansiranje
Interesovanje je veliko za investicije u zelenu energiju, dosta projekata se razvija, ali čini se da je malo projekata došlo do faze izgradnje. Finansiranje je, očigledno, i dalje problem.
Fond za zeleni razvoj (GGF) je u poslednje tri godine poslao oko 50 preliminarnih ponuda za finansiranje, skoro sve su pred realizacijom, ali u regionu Centralne i Istočne Evrope samo pet projekata je stiglo do zatvaranja finansijske konstrukcije.
Čed Kenfild kaže da su razlozi različiti za taj mali broj, ali jasno je da je to nedovoljno. On je naveo da su primeri onoga što usporava finansiranje protesti građana, kao i nerešeni imovinsko-pravni odnosi nad zemljištem i promena zakonodavnog okvira.
Promena propisa, iako je ponedak ispravna, nije nešto na šta finansijeri gledaju uvek pozitivno, pa je GGF bio primoran da traži osiguranje za politički rizik.
Dugoročni PPA ugovori sa fiksnim cenama su, kako je naveo, nešto što banke najviše vole, ali oni nisu toliko česti.
Srbija ima organizovano tržište struje kao u bilo kojoj Zapadnoj zemlji
U vezi sa novim predlogom Evropske komisije za tržište električne energije, Miloš Mladenović, direktor SEEPEX-a, podsetio je da je dobar potez očuvanje sistema marginalnih cena jer nudi cenovni signal gde bi trebalo razvijati sistem i u šta investirati.
Druga stvar su dvostrani ugovori o razlici (eng. contract for difference – CfD) sa idejom da se profit distribuira društvu, ali i da se vremenom ukinu subvencije i ide na tržište.
Treći stub reforme je i da se na strani kupaca ponudi fleksibilnost, da im se omogući da imaju različite ugovore o snabdevanju, i tu se pominju PPA ugovori.
Mladenović ističe da aukcije za 400 MW ne predstavljaju neki veliki kapacitet, pa Srbija mora da se okrene ka tržišno orjentisanom okviru za bankabilnost. On ističe da su moguća dva puta da se obezbedi hedžing zasnovan na tržištu trgovački PPA i korporativni PPA.
Velike kompanije u Srbiji imaju svest o tome šta se događa, ali i model tržišta struje u Srbiji mora da se menja, poručio je on.
On je podsetio da SEEPEX predvodi te promene, pa može da ponudi stabilnu referentu cenu i likvidna dan-unapred i uskoro unutardnevna tržišta, uz fjučerse na evropskoj berzi EEX.
Potrebno je da i bankari promene način razmišljanja
Srbija ima tržište kao u bilo kojoj drugoj zapadnoj zemlji, ali operator EMS, koji je po prirodi stvari nešto inertniji, mora da primeni neke nove stvari, poručio je Mladenović.
Veoma je važno, kako je naglasio, da se menja i način razmišljanja bankara, a primer je Srbija gde su do pre samo godinu ili dve oni bili skeptični u vezi sa PPA ugovorima, a zatim se to promenilo i čak su lokalne banke odlučile da ih podrže.
Viktor Delov, regionalni menadžer za prekograničnu trgovinu električnom energijom u kompaniji Danske Commodities, smatra da će ključno biti kako se upravlja energijom, a ne kako se proizvodi.
Srbija ima strateški potencijal, jer predstavlja čvorište sa sedam granica, što omogućava dosta fleksibilnosti, i zato što SEEPEX može da ponudi i dan-unapred i uskoro unutardnevno tržište, poručio je on, i dodao da partnerima nude sve vrste PPA ugovora.
Delov smatra da podneblje ima potencijal, ali trenutno ne postoji dobro tržišno okruženje.
Kada je reč o finansiranju projekata Maja Turković je naglasila da su potrebne promene jer developeri, finansijeri, kupci teško nalaze zajednički jezik. Zbog toga ona smatra da nije realno da dođe do brzog ukidanja aukcija i subvencija.
Baterije će biti glavna tema u narednom periodu, i samo o tome će se pričati, najavila je ona.
Lanci snabdevanja su ugroženi
Uprkos zahteva za baterijama, izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije, prema rečima Džona Šuše, iz kompanije Trina Solar, dodatno su pojednostavile proceduru za investicije, i to je napredak kada se pogleda više desetina zemalja u kojima ova firma posluje.
Kako nešto što je potrebno, on vidi razgovor svih zainteresovanih strana – investitora, EPS-a, EMS-a, Ministarstva rudarstva i energetike, kako bi se došlo do istog viđenja energetske sigurnosti i zelene agende.
Nema konkurentne ekonomije bez zelene agende, nema sigurnosti bez obnovljivih izvora energije, poručio je on.
Region mora da se udruži kako bi ga proizvođači opreme „videli“
Kao još jedan problem, koji se pojavio poslednjih godina, Maja Turković je navela lance snabdevanja, i to više kod projekata za vetar nego za solar. Povećani su troškovi za vetroturbine, a posebno za transformatore, koje je, kako je istakla, gotovo nemoguće kupiti, a isporuka se čeka i po dve godine. I to mora da finansira sam developer jer je rok za plaćanje kratak i nedovoljan da se obezbedi finansiranje projekta.
Zbog toga je developerima neophodno da imaju investora, koji će da obezbedi finansiranje pre dogovora sa bankama, navela je Turković.
Nova vremena, kako je dodala, učinila su da je faza razvoja projekta nekada bila najrizičnija, a sada se podrazumeva, jer su se problemi veći kod finansiranja, nabavke opreme, ugovora o otkupu.
Iz ugla proizvođača solarne opreme, Džon Šuša, iz kompanije Trina Solar, ukazao je na potrebu da se zemlje regiona udruže, jer su pojedinačno nevidljive za proizvođače. Zato se njihova kancelarija u Beogradu i odnosi na ceo region.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.