Balkan u svetskom vrhu po potencijalima za plutajuće vetroelektrane

Plutajuće vetroelektrane su rešenje za obalna područja u svetu gde je voda dublja od 60 metara, saopštio je GWEC i procenio da na njih otpada 80 odsto ukupnog potencijala za vetroparkove na vodi. Na listi 30 zemalja koje su spremne za brzi razvoj tog sektora, čak pet njih je na Balkanu.

Vetroelektrane na vodi su priuštiv, siguran izvor struje za globalne napore u pravcu dekarbonizacije, stoji u novom izveštaju u izdanju Globalnog saveta za energiju vetra (GWEC). U dokumentu je prepoznat presudni značaj koji plutajuće vetroelektrane imaju za smanjenje upotrebe fosilnih goriva i postizanje klimatske neutralnosti najkasnije 2050. godine. Irska, Italija, Maroko, Filipini i Sjedinjene Države su istaknute kao zemlje s najvećim potencijalom za tu tehnologiju.

Osamdeset odsto vodenih površina pogodnih za proizvodnju električne energije iz vetra nalazi se na mestima s dubinom većom od 60 metara, pa se tamo ne mogu graditi tradicionalne vetroturbine na stubovima ili je ta mogućnost u najboljem slučaju ograničena, navode autori izveštaja, nazvanog Plutajuće vetroelektrane – globalna šansa (Floating Offshore Wind – a Global Opportunity). Izradio ga je Aegir Insights.

Rešenja za plutajuće vetroturbine omogućavaju instalaciju na otvorenom moru velike dubine, bez potrebe za postavljanjem temelja na dnu, što smanjuje uticaj na životnu sredinu uz veću efikasnost. Investitori u ovakve poduhvate takođe računaju na manji otpor lokalnog stanovništva, budući da su postrojenja uglavnom na većoj razdaljini od obale.

Irska, Italija proglašene najvećim tržištima u nastanku u Evropi za plutajuće vetroelektrane

Najzrelija tržišta za plutajuće vetroelektrane su Velika Britanija – u čijim vodama je najveći pogon te vrste na svetu, Južna Koreja, Francuska i Japan.

Pet pomenutih tržišta u naglom razvoju mogu da ih sustignu ukoliko tamošnje vlasti počnu da sprovode odgovarajuću politiku, naglašavaju u GWEC-u. Njihov ukupni tehnički potencijal za plutajuće vetroelektrane iznosi 3,86 teravata, što je u slučaju Italije 2,6 puta, a za Irsku zapanjujućih 69 puta više od trenutne potražnje za električnom energijom.

GWEC: Svetski kapacitet vetroelektrana na vodi treba da do 2050. dostigne dva teravata da bi se neto emisije oborile na nulu

Na proširenoj listi je 30 zemalja s najvećim potencijalom, a pet od njih se nalazi u Jugoistočnoj Evropi: Bugarska, Turska, Rumunija, Grčka i Hrvatska.

„Iako je fokus za ovu deceniju na naglom rastu sektora ofšor vetroelektrana s turbinama na fiksiranim stubovima, treba da se pokaže i političko vođstvo koje će omogućiti plutajućim vetroelektranama da odigraju svoju ulogu“, izjavio je generalni direktor organizacije Ben Backwell.

GWEC je saopštio da svetski kapacitet vetroelektrana na vodi treba da do 2050. dostigne dva teravata da bi se neto emisije oborile na nulu, u poređenju s trenutnih 35 gigavata i prelaznim ciljem od 270 gigavata za 2030. godinu.

Italija tek treba da priključi svoju prvu vetroelektranu na vodi

Manjak prostora na kopnu u Italiji kao i nedostatak lokacija za vetroelektrane na vodi na stubovima pobodenim u dno povući će pažnju ka tehnologiji plutajućih vetroparkova, napomenuto je u izveštaju. Najbolja mesta su kod Sardinije i u Sicilijanskom prolazu, prema Tunisu. Međutim, značajne mogućnosti su pronađene i između Brindizija u Apuliji i Otrantskih vrata, koja spajaju Jadransko i Jonsko more, te kod obala Jonskog mora kod Katancara u Kalabriji, dakle ka južnoj Albaniji odnosno zapadnoj Grčkoj.

Ambicije Italije na polju vetroelektrana na moru su skromne u poređenju s brojem i veličinom projekata u pripremi

Italija ima cilj da zbirnu snagu vetroelektrana najkasnije 2030. podigne na 18,4 sa trenutnih 10,5 gigavata. Od toga je samo 900 megavata predviđeno za vetroelektrane na vodi, ali Nacionalna asocijacija za energiju vetra – ANEV postavila je cilj samo za plutajuće vetroelektrane za 2040. na pet gigavata.

Prva vetroelektrana u vodama ove zemlje, na utemeljenim stubovima, treba da bude puštena u rad ove godine. Projekat za tih 30 megavata kod Taranta pokrenut je još 2010. godine.

Nacionalni operater sistema prenosa električne energije Terna objavio je u oktobru da je primio 39 zahteva za povezivanje vetroelektrana na moru.

U vodama Grčke mogu da se postave plutajuće vetroelektrane ukupne snage do 30 gigavata

Što se tiče Grčke, Energypress je nedavno doznao da je vlada sprovela studije po kojima bi na vodenim površinama do šest milja od obale mogle da se instaliraju vetroelektrane od ukupno 40 gigavata, od čega bi 30 gigavata činili plutajući pogoni. Ta medijska kuća je dodala da će po planu za prvu aukciju biti ponuđeno dva gigavata.

Ni druge nabrojane zemlje u regionu još nemaju nikakve vetroelektrane na vodi. Naftne i gasne platforme na Jadranu bi, kad iscrpu sve rezerve tih fosilnih goriva, mogle da se preprave tako da postanu vetroturbine.

Najveća vetroelektrana na moru na stubovima pobodenim u dno je britanski Hornsea 1, snage 1,2 gigavata. Sledeće godine bi trebalo da ga prestigne Hornsea 2, koji još nije dovršen. Najveći projekat u razvoju na svetu zove se Sinan. Planirani kapacitet tog postrojenja u Južnoj Koreji je 8,2 gigavata.

Inače, OX2 je upravo podneo zahtev za dozvolu po propisima za područja Natura 2000 za svoj projekat od 5,5 gigavata nazvan Aurora, kojeg namerava da sprovede u delo u švedskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni na Baltičkom moru. Predloženi kapacitet čini ovaj poduhvat najvećim u pripremi u Evropi i drugim u svetu.