Aukcije za OIE biće obavezne za članice Energetske zajednice od 2020. godine

Aukcije za razvoj obnovljivih izvora energije (OIE) biće obavezne u Energetskoj zajednici od sledeće godine, izjavio je Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetska zajednice (EnZ), dok je Aleksandar Antić, ministar energetike i rudarstva, poručio da bi Srbija do sredine godine trebalo da ima pripremljem bankabilni model za aukcije.

Predstavljajući u Skupštini Srbije Godišnji izveštaj Sekretarijata EnZ o napretku Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike, Kopač je izjavio da je nemoguće da Srbija dostigne cilj od 27% udela OIE za jednu godinu, jer je sada taj udeo oko 21 odsto.

On je rekao da neuspeh u dostizanju cilje za 2020. nije tragičan, ali stiže 2030. i tada će ciljevi biti mnogo veći, jer EU namerava da do 2050. stigne do udela od 100%.

„Naš je predlog da se uvedu aukcije jer je ta podrška jeftinija od fid-in tarifa, i najmanje utiče na cenu električne energije. Primeri iz regiona pokazuju da se mogu obezbediti investicije sa aukcijama, ali i bez subvencija. Prvi primer je Crna Gora, i solarna elektrana Briska Gora bez subvencija, a drugi je Albanija, koja je na aukciji krenula od 100 evra po MWh, i na kraju se došlo do 59 evra za solarnu elektranu od 50 MW, kao i elektranu od 50 MW bez subvencija“, istakao je on.

Kopač je istakao da aukcije nisu obavezne u EnZ, ali će od sledeće godine biti obavezne. Neke članice, kako je rekao, su ih već učinile obaveznim, kao što su Moldavija, Albanija i Makedonija, dok su na putu da to urade Crna Gora i Ukrajina.

Antić: Oni su se razvili sa fid-in tarifama, a nama kažu da nisu dobre

Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, odgovorio je da je u odnosu na 2009. kada je određivan cilj za OIE potrošnja zbog ekonomskog rasta povećana 6%.

„Na žalost, to se negativno odražava na udeo OIE, ali očekujemo da će kao posledica svih projekata koji su na probnom radu, oko 245 MW, i koji će biti priključeni na mređu ove godine, još oko 200 MW, procenat biti popravljen“, objasnio je Antić, i dodao da se planira prelazak na aukcije.

One su, kako je rekao, nešto novo, i ne primenjuju se u zemljama EU. Ili se primenjuju samo u pojedinim državama, koje su sve što su izgradile u sektoru OIE izgradile sa fid-in tarifama.

„Prihvatam sve tendencije, ali ne prihvatam licemernu politiku. Nemačka je izgradila 103.000 MW na osnovu fid-in tarifa. Izgradili su toliko, i sada prelaze na aukcije, a nama, koji smo u zamajcu, i izradićemo oko 600 MW sa fid-in tarifama, kažu da to nije dobro i da pređemo na aukcije. Šta to znači? Ako mi ne uspemo da razvijemo projekte na osnovu aukcija onda ćemo morati da kupujemo električnu energiju iz elektrana koje su izgrađene uz fid-in tarife. Zato ćemo vrlo pažljivo voditi tu priču u interesu Srbije uvažavajući Sekretarijat i njihove preporuke“, poručio je on.

Ministar je rekao da se rade analize, i da se nada da će sredinom godine biti pripremljen bankabilan model za aukcije. Pre nekoliko dana državna sekretarka Mirjana Filipović prve aukcije najavila je za 2020. godinu.

„Ima lepih slučajeva primene aukcija, ali to su samo dva. U Albaniji gde ima dosta sunčeve energije, i u Crnoj Gori gde ima i sunca i vetra“, odgovorio je on.

Kopač: Godišnje subvencije za ugalj mogu da dostignu 600 miliona evra

Kopač je kao jedan od najvećih problema grupe zemalja EnZ, među kojima je i Srbija, naveo subvencije za ugalj.

Računica Sekretarijata EnZ pokazala je da je Srbija u proseku od 2015-2017. davala oko 100 miliona evra subvencija, što je mnogo manje nego za OIE.

Sekretarijat je napravio i propračun uticaja uvođenja Sistema za trgovanje emisijama EU (EU ETS) za članice.

Srbija proizvede 24 miliona tona CO2 godišnje. Sa cenom CO2 od 5 evra, kolika je bila prethodnih godina, to je trošak od 121 miliona evra, i cena električne energije bi morala da se poveća 6%.

Sa cenom CO2 od 22 evra, kolika je sad, trošak se povećava na 484 miliona evra, a električna energija bi morala da poskupi 24%.

„Uz onih 100 miliona direktno iz budžeta, to je oko 600 miliona evra subvencija, i dosta od toga su prikrivene subvencije. Ako bi u ovom momentu važila EU regulativa onda bi toliki bio trošak zbog emisije CO2“, istakao je on.

Kopač je naveo da je ovom ilustracijom hteo da pokaže kako se razlika stalno povećava, i da zato apeluje da se pređe na što veću upotrebu OIE.

Antić: To će važiti tek kada uđemo u EU

Ministar je istakao da Srbija nema nikakvu obavezu u vezi sa plaćanjem za emisije CO2, i da će je imati kada postane članica EU.

„Ali, i tada se ta regulativa ne primenjuje automatski, već se o njoj pregovara, i postoje i vremenske i finansijske olakšice. Ne bi trebalo da građane uznemiravamo poskupljenjima električne energije, jer ovakvih obaveza nema“, istakao je on.

Srbija, kako je naveo, nema prikrivenih subvencija za ugalj, jedino se državna pomoć daje za JP za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“, i posledica je, između ostalog, i činjenice da su ti rudnici jedini ekonomski subjekti u veoma nerazvijenim područjima.

Ali, dodao je, sa predstavnicima Svetske banke se traže rešenja koja ne bi podrazumevala subvencije.