Atina dobila najveću aerodromsku hibridnu elektranu u Evropi

AIA, koncesionar Međunarodnog aerodroma u Atini Elefterios Venizelos, dovršio je svoj program energetske transformacije. Sada upravlja fotonaponskim postrojenjem od 51,5 megavata sa baterijskim sistemom za skladištenje energije od 82 megavat-sata. To je najveća hibridna elektrana te vrste u okviru aerodroma u celoj Evropi. Po navodima iz domaćih medija, čak i u svetu.

Međunarodni aerodrom u Bukureštu Anri Koanda se za to vreme sprema da počne izgradnju solarne elektrane sa baterijama. Kapaciteti u prvoj fazi će biti 12,6 megavata odnosno 17,9 megavat-sati.

 Prateći evropske i globalne trendove, aerodromi u Jugoistočnoj Evropi uvode mere uštede materijala i ulažu u sisteme upravljanja otpadom i otpadnim vodama. U domenu dekarbonizacije, glavna je energetika. Tako je Međunarodni aerodrom u Atini Elefterios Venizelos (Eleftherios Venizelos) pomoću solara više nego pokrio sve svoje potrebe za strujom, prvi u Evropi. Njegov operator, kompanija Athens International Airport ili AIA, zaokružio je time svoj program Route 2025.

Koncesionar je pionirskim projektom postojećoj solarnoj elektrani dodao 35,5 megavata maksimalnog kapaciteta – pika, dostigavši 51,5 megavata. Na nju je spojen baterijski sistem za skladištenje energije nominalnog kapaciteta 124 megavat-sata. Kako bi BESS što duže trajao, koristiće se samo 82 megavat-sata.

Navedeni hibridni sistem je najveći u Evropi, ako se gleda unutar ograda svih aerodroma, a u grčkoj štampi je čak nazvan najvećim na planeti. Neki od najvećih aerodroma na svetu imaju slične projekte u toku. Na primer, IGA Istanbul Airport je izdvojio 212 miliona evra za izgradnju eksterne solarne elektrane od 199,3 megavata, u Eskišehiru.

Hibridna elektrana će održati neto emisije AIA na nuli do 2046.

Solarni i baterijski pogon kompanije AIA će, po proceni, proizvoditi 88 gigavat-sati godišnje, što je ekvivalentno potrošnji 22.000 domaćinstava. Sistem za skladištenje može da se koristi isključivo za samosnabdevanje.

Važno je reći da je nova hibridna elektrana dovoljna i za sve planirane ekspanzije zaključno sa 2046. godinom, kada koncesija ističe.

AviAlliance, koji kontroliše 50,2 odsto ovog javno-privatnog partnerstva, u stoodstotnom je vlasništvu kanadske kompanije za penzione fondove Public Sector Pension Investment Board (PSP Investments). Grčki Superfund, zvanično Growthfund – The National Fund of Greece, nacionalni i fond za rast, drži 25,6 odsto.

AIA je Route 2025 pokrenula pre šest godina, sa ciljem da pre kraja ove godine eliminiše neto emisije gasova s efektom staklene bašte. Radi poređenja, operatori evropskih aerodroma su za dostizanje tog cilja odredili 2050. godinu.

U okviru programa Route 2025 je investirano 70 miliona evra

Investicije su iznosile 70 miliona evra. Znatan deo je finansiran kreditima iz Mehanizma za oporavak i otpornost (RRF) Evropske unije, stoji u objavi.

Toplotnim pumpama je otklonjena potreba za upotrebom prirodnog gasa u aerodromskim zgradama AIA u normalnim zimskim uslovima. Električni vozni park se sastoji od 19 autobusa, 13 vozila koja navode avione i 29 kombija. Mreža punjača takođe opslužuje putnička vozila.

„Mi u ovoj aerodromskoj kompaniji radimo na osnovu principa da održivost, a konkretno odgovornost za očuvanje životne sredine, jesu i sve više će biti preduslovi za ono što nazivamo društvenom licencom da poslujemo i rastemo“, poručio je odlazeći direktor uprave AIA Janis Parashis.

Dva aerodroma u Rumuniji dobila grantove za projekte solara s baterijama

Od ostalih novosti na ovom polju na području Balkana treba pomenuti da su operatorima dva aerodroma u Rumuniji odobrena bespovratna sredstva, iz Modernizacionog fonda EU, za solarne elektrane sa baterijskim sistemima.

National Company Bucharest Airports (CNAB), u državnom vlasništvu, potpisao je ugovor za 132 miliona leja (25,9 miliona evra), ne računajući porez na dodatu vrednost. Sredstva su za solarni park of 12,6 megavata u piku i BESS od 17,9 megavat-sati na Međunarodnom aerodromu u Bukureštu Anri Koanda (Bucharest Henri Coandă International Airport).

Investicija je vredna 176,9 miliona leja (34,7 miliona evra) bez PDV-a. Kompanija je napomenula da će to biti prvi segment projekta za ukupno 31,5 megavata odnosno 30 megavat-sati, procenjenog na 55,7 miliona evra, na aerodromu u Otopeniju. Inače, CNAB radi i na projektu za geotermalnu energiju.

Međunarodni aerodrom Đorđe (Žorž) Enesku u Bakau – Bacău International Airport George Enescu – izgradiće fotonaponski pogon od 1,25 megavata sa BESS-om od 2,06 megavat-sati. Županija Bakau će takođe novčano podržati ovaj projekat na 2,2 hektara na teritoriji aerodroma, vredan više od 4,9 miliona evra.