Albanija će udesetostručiti kapacitet iz vetra, solara do kraja 2023. godine

Operator prenosnog sistema Albanije OST saopštio je da očekuje da će sledeće godine ukupni kapacitet solarnih i vetroelektrana povezanih na njegovu mrežu dostići 220,4 megavata ili deset puta više nego sada. Kompanija je takođe upozorila na neophodnost ulaganja u fleksibilnost sistema da bi se sprečila nestabilnost usled uticaja struje iz obnovljivih izvora.

Važeći zahtevi za povezivanje i prognoze dostupnosti mreže za vetroparkove i solarne elektrane pokazuju da bi 2023. njihov zbirni kapacitet trebalo da se poveća na 220,4 megavata, procenjuje OST. Kompanija je dodala da će kapacitet obnovljivih izvora na mreži, većinom iz fotonaponskih postrojenja i ne računajući hidroelektrane, verovatno do 2028. porasti do 465,4 megavata, a na 915,4 megavata do 2033. godine, prenosi Monitor.al.

Operator prenosnog sistema Albanije je naveo i da uticaj struje iz obnovljivih izvora na njegovu mrežu nije mali, s obzirom na ova predviđanja. Nivo od 220,4 megavata bi bio gotovo deset puta veći od trenutnog instalisanog kapaciteta.

U protekle dve godine primljen je velik broj zahteva za vetroelektrane i solarne farme, ističu u OST-u. Mogućnosti za postavljanje fotonaponskih pogona su velike širom zemlje, mada je najveći broj sunčanih dana u nizijama na zapadu, stoji u izveštaju.

Mogućnosti za postavljanje fotonaponskih pogona su velike širom zemlje, mada je najveći broj sunčanih dana u nizijama na zapadu

OST je napomenuo da s obnovljivim izvorima dolaze jače fluktuacije u snabdevanju i naponu i dodao da su neophodne investicije da se poništi efekat iznenadnih prekida, koji se dešavaju s promenama meteoroloških uslova.

Fleksibilnost sistema može da se poveća jačanjem povezanosti unutar zemlje i interkonekcijama sa susedima, zatim kapacitetima za skladištenje kao što su reverzibilne hidroelektrane, baterije, kondenzatori i vodonik, kao i razvojem mehanizama za reagovanje na strani potražnje.

Albanija skoro svu svoju struju proizvodi u hidroelektranama, pa promene u hidrološkim uslovima često primoravaju zemlju da pribegne vanrednom uvozu. To je finansijski opterećuje, pogotovo zbog trenutne energetske krize u Evropi i šire i visokih cena.

U zemlji ne postoji nijedna vetroelektrana, a u poslednjih par godina lansirani su ili su napredovali projekti solarnih parkova ukupne predviđene snage 570 megavata.

Treba pomenuti i da su državne elektroenergetske kompanije u Srbiji nedavno zatražile izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i da se zaustavi usvajanje propisa kojima se uvode podsticaji za proizvodnju zelene energije. Elektroprivreda Srbije i Elektromreža Srbije tvrde da broj zahteva za povezivanje vetroelektrana i solarnih parkova do 2027. prevazilazi mogućnosti prenosnog i proizvodnog sistema da obezbedi stabilno snabdevanje.