Energetske kompanije pred izazovom – obezbediti sigurnost snadbevanja i ubrzati zelenu tranziciju

Energetske kompanije u regionu suočavaju se sa istovremenim izazovima energetske bezbednosti, dekarbonizacije i digitalizacije, a ključ uspešne tranzicije biće ulaganja u mrežu, baterijske sisteme i nove proizvodne kapacitete, poručeno je na panelu Tranzicija elektroenergetskog sistema: fleksibilna, sigurna i dekarbonizovana budućnost, u okviru Beogradskog energetskog foruma – BEF 2026, u organizaciji portala Balkan Green Energy News. Glavni zadatak je da sigurnost snabdevanja očuvaju uz stabilno poslovanje i prostor za investicije.

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković izjavio je da se energetske kompanije danas suočavaju sa istovremenim pritiscima oko energetske sigurnosti, digitalizacije i dekarbonizacije, uz potrebu da svi procesi ostanu finansijski održivi. Pritom troškove uvećava Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) Evropske unije, rekao je na Beogradskom energetskom forumu – BEF 2026.

Živković je na panelu ‘Tranzicija elektroenergetskog sistema: fleksibilna, sigurna i dekarbonizovana budućnost’ upozorio da će se smanjivati proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva i intenzivirati proces smanjenja emisija CO2, a da će istovremeno rast digitalizacije, veštačke inteligencije i data centara povećavati potrebu za električnom energijom.

Prema njegovom mišljenju, najveći izazov za menadžment energetskih kompanija biće kako da očuvaju energetsku sigurnost, a istovremeno obezbede stabilno finansijsko poslovanje i prostor za investicije u nove proizvodne kapacitete.

Živković je naveo da je EPS kroz projekte energetske efikasnosti i revitalizaciju hidroelektrana povećao snagu hidrokapaciteta za više od 100 megavata, kao i da je završena revitalizacija reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, više od 40 godina nakon izgradnje. „Jasan cilj je da ona svoj životni vek nastavi i i dalje obezbeđuje energetsku sigurnost Srbije“, rekao je generalni direktor.

Dekarbonizacija je realnost, napomenuo je moderator panela Nikola Bitrak, izvršni direktor konsultantske kompanije Colenco Ltd, i dodao da je razvoj u domenu obnovljivih izvora veoma brz i da sistem ne može da ga prati.

Beogradski energetski forum se održava četvrtu godinu zaredom, u organizaciji portala Balkan Green Energy News.

Jakšić: Mreže su usko grlo

Direktor Energetskog instituta Hrvoje Požar Dražen Jakšić ocenio je da je region prepoznao potrebu za dekarbonizacijom i ubrzanom izgradnjom postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, podsećajući da su vlade zemalja regiona postavile ambiciozne ciljeve prema kojima bi 2030. godine između 40 i 50 odsto električne energije trebalo da dolazi iz obnovljivih izvora.

Kako je naveo, to pokazuje da postoji politička volja za energetsku tranziciju, ali i interes investitora i sve veći broj finansijskih mehanizama koji mogu podržati zelene projekte.

Elektroenergetski sistemi regiona nisu projektovani za veliku integraciju obnovljivih izvora energije, a udeo nefleksibilne proizvodnje iz uglja je velik

Ipak, upozorio je da je glavno ograničenje i usko grlo razvoja obnovljivih izvora energije na strani mreže. „To nije specifičnost samo ove regije. To se događa u celoj Europi, i u svim zemljama svijeta koje su krenule u jaču zelenu tranziciju“, kazao je Jakšić.

On je dodao da elektroenergetski sistemi regiona nisu projektovani za veliku integraciju obnovljivih izvora energije i da dodatni problem predstavlja veliki udeo nefleksibilne proizvodnje iz uglja.

Prema Jakšićevim rečima, regionu nedostaju baterijski sistemi, fleksibilne elektrane, brze gasne elektrane za stabilizovanje sistema u uslovima velikog udela proizvodnje iz vetra i sunca.

„Fale razvoj mreže, baterije i tržišni mehanizmi koji bi pomogli integraciji obnovljivih izvora energije“, naveo je.

Najdelikatnije pitanje je način izlaska na tržište

Akuo Energy Group, koji proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora, uzima u obzir specifičnosti svake države, pitanja energetske suverenosti, ali i konkurentnosti privrede i klimatske promene, izjavio je generalni direktor Brino Bansason.

On je ocenio da energetsku tranziciju olakšava pad cena obnovljive energije, iz solara i vetra, iako smanjenje oslanjanja na gas i naftu nije jednostavan proces.

Govoreći o izazovima za investitore, Bansason je rekao da problema s mrežom ima širom Evrope – uključujući Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju – a ne samo na Zapadnom Balkanu.

Izdvojio je i proces izdavanja dozvola, navodeći da u Srbiji postoje nacionalni i lokalni nivoi administracije, pri čemu lokalne procedure ponekad predstavljaju veći izazov od državnih.

„A poslednja stvar, i možda najdelikatnija, jeste način izlaska na tržište. A kad vam je plan prolaza na tržište dobar, naći ćete finansiranje. Imamo dugoročne ugovore, i oni mogu biti javni – ugovori o razlici u ceni (CfD-ovi), ili privatni. I postoje kratkoročni ugovori. Ali biti kratkoročno na tržištu je teško. CBAM to takođe ne olakšava“, objasnio je prvi čovek kompanije Akuo, čije je sedište u Parizu. Ona u Jugoistočnoj Evropi ima nekoliko dugoročnih aranžmana i ugovora o otkupu električne energije (PPA).

Lazendić: Srbija uradila sve što se tiče uspostavljanja regulatornog sektora atraktivnog za investitore

Stručnjakinja za energetiku Neda Lazendić podsetila je da je Srbija sprovela drugi krug aukcija za energiju iz obnovljivih izvora i da sada predstoji realizacija projekata koji su dobili podršku države.

Po njenim rečima, investitori već postavljaju pitanje kada će biti organizovan treći krug aukcija, posebno s obzirom na trogodišnji plan.

Banke traže dugoročne ugovore kako bi finansirale projekte, ali privreda još nije spremna da ponudi dovoljno duge PPA aranžmane

„Srbija je uradila sve što se tiče uspostavljanja regulatornog okvira koji će biti atraktivan za investitore. Sada treba da dođe delivery faza. Svi projekti koji su započeti, koji su aplicirali za priključenje na prenosni sistem, treba da vidimo koliko njih će se realizovati, a koliko će osloboditi mrežu za neke druge krugove investicija“, napomenula je.

Lazendić je dodala da usklađivanje novih tehnologija, posebno opreme iz Kine, sa evropskim mrežnim pravilima, zahteva dodatno vreme i prilagođavanje.

Govoreći o narednoj fazi razvoja tržišta, istakla je da će ključ biti u direktnim ugovaranjima između proizvođača zelene energije i industrije. Ona je podvukla da banke traže dugoročne ugovore kako bi finansirale projekte, a da privreda trenutno nije spremna da ponudi dovoljno duge ugovore o otkupu električne energije.

Đukanović: CBAM je razvojna šansa

Predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Crne Gore Milutin Đukanović poručio je da ona energetsku tranziciju sprovodi planski i odgovorno, uz očuvanje energetske stabilnosti države i jačanje domaćih proizvodnih kapaciteta.

Istakao je da zeleni izvori energije, osim hidroenergije, teško mogu ostvariti puni potencijal bez snažnog razvoja baterijskih sistema.

On smatra da CBAM ne treba posmatrati samo kao opterećenje, već i kao razvojnu šansu za region. Đukanović je dodao da proizvodnja električne energije mora ostati pod kontrolom države jer je strateška privredna grana.

On navodi da EPCG intenzivno ulaže u obnovljive izvore energije, modernizaciju sistema i jačanje energetske sigurnosti Crne Gore te da joj je cilj da bude jedan od ključnih nosilaca zelene tranzicije u regionu, ali i da stabilno i sigurno snabdeva građane i privredu električnom energijom.

Laković: Tranzicija mora biti planirana, postepena i društveno odgovorna

Izvršni direktor Rudnika uglja Pljevlja Nemanja Laković izjavio je da rudnik uglja i termoelektrana proizvode 50 odsto električne energije za Crnu Goru, ali da je država jasno opredeljena ka evropskom putu te da kompanija, uz očuvanje energetske sigurnosti države, želi da razvija nove održive delatnosti i stvara nova radna mesta pre izlaska iz osnovne delatnosti zasnovane na uglju, dodao je.

On je naglasio da tranzicija mora biti pažljivo planirana, postepena i društveno odgovorna, bez ugrožavanja energetske stabilnosti.

Laković je ocenio da region mora pronaći stabilan alternativni izvor energije koji će zajedno sa obnovljivim izvorima činiti održiv energetski miks.

„Uspješna tranzicija ne može zavisiti samo od jednog preduzeća“, rekao je Laković. Za uspešnu tranziciju je potrebno partnerstvo države, lokalne zajednice, međunarodnih finansijskih institucija i Evropske unije, podvukao je, navodeći da je i rudniku potrebna finansijska pomoć za tranziciju.

Dodao je da je kompanija pokrenula inicijativu da i zemlje koje nisu članice Evropske unije dobiju pristup fondovima za pravednu tranziciju, kako bi se omogućila planska i socijalno odgovorna transformacija energetskog sektora.