Dragana Đorđević: Dolina Jadra nije pogodna za rudarenje litijuma

Dragana Đorđević, naučna savetnica i ekspert za ekologiju, iznela je u podkastu ‘Litijum: stručnjaci govore’ svoje argumente protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra. Po njenim rečima, ta lokacija nije pogodna za rudarenje, zbog bogatih rezervi podzemnih voda, plodnog zemljišta i osetljivog ekosistema.

Rudarska kompanija Rio Tinto planira da u dolini Jadra izgradi podzemni rudnik i postrojenje za preradu litijuma i bora. Ovaj kontroverzni projekat podelio je javno mnjenje u Srbiji, ali i stručnu javnost. Serijal ‘Litijum: stručnjaci govore’ ugostio je nezavisne stručnjake iz više naučnih oblasti, a gošća treće epizode bila je naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu Dragana Đorđević.

„Nigde na planeti ne postoji rudnik litijuma koji je otvoren u naseljenom i plodnom mestu, niti se planira da se takav rudnik otvori i uništava zdrava i plodna zemlja“, kazala je na početku razgovora.

Po njenim rečima, u toku nije borba protiv Rio Tinta, nego protiv otvaranja rudnika litijuma u Jadru. Tvrdi da u tom podneblju litijum ne može da se iskopava na ekološki prihvatljiv način.

Đorđević kaže da nijedna kompanija ne bi mogla da garantuje da neće doći do curenja otrovnih materija i zagađenja životne sredine. „Podneblje Jadra je puno podzemnih i nadzemnih voda, a rudarenje litijuma nosi velike rizike, jer podrazumeva i preradu rude litijuma, koja mora da se radi u Jadru, i dopremanje velike količine hemikalija i to vrlo agresivnih hemikalija, što sve zajedno nosi visoke rizike, pre svega za stanovništvo koje tamo živi, a i šire“, napomenula je.

Rio Tinto je istražnim radnjama doveo do oštećenja životne sredine

Đorđević je zajedno sa grupom svojih kolega dokazala da je kompanija istražnim radnjama nanela štetu životnoj sredini, sa povećanim nivoima štetnih supstanci detektovanim u obližnjim rekama i tlu.

Pored rudarenja i procesa prerade jadarita, značajnu ekološku pretnju predstavlja odlaganje otpada. Jedan od predloga kompanije bio je da se deponija nalazi blizu kompleksa.

„Međutim, blizu kompleksa su dve bujične reke, reka Jadar i reka Korenita, koje svake godine preliju polje Jadra, a svakih nekoliko godina dignu vodeni stub i nekoliko metara. Čak je jedne godine i šest metara vodenog stuba bilo iznad polja Jadra“, rekla je Đorđević i istakla da, u takvim uslovima, svako odlaganje opasnog materijala, poput jalovine sa arsenom, olovom i drugim teškim metalima, predstavlja direktnu pretnju po podzemne i površinske vode.

Da je dolina Jadra plavno područje, potvrđuje trenutna hidrološka situacija. Zbog obilnih padavina, vodostaj je porastao, a danas je proglašena redovna odbrana od poplava. Reka se juče izlila na oranice, a voda se približila kućama u selu Bradić.

Reka Jadar trenutno kod mosta u selu Bradić. A kiša i dalje pada i padaće i sutra. Kod nas će se razliti u polja, ali su ugrožena domaćinstva nizvodno. pic.twitter.com/o8k6WV9t8R

— Nebojša Petković (@cikafranjo) March 27, 2025

Đorđević je istakla da bi rudnik osim ekoloških problema doveo i do društvenih promena. Lokalno stanovništvo, koje se bavi poljoprivredom i pčelarstvom, suočilo bi se sa gubitkom zemljišta, zdravstvenim problemima i iseljavanjem, smatra.

Kontroverze oko projekta Jadar izazivaju masovne proteste još od 2021. godine. Kandidovanje ovog projekta za dobijanje strateškog statusa od Evropske unije dalje je pojačalo nezadovoljstvo nevladinih organizacija i aktivista. Evropska komisija je upravo predstavila prvih 47 strateških projekata i najavila da će odluka o mogućem odabiru predloga za investicije u trećim zemljama za dobijanje tog statusa „biti usvojena u kasnijoj fazi“.

Na portalu Balkan Green Energy News možete hronološki pregledati najvažnije događaje od 2001, kada je Rio Tinto došao u Srbiju.