Srbija, kroz koju je Masdar ušao na Balkan, ostaje njegovo strateško tržište, izjavio je za Balkan Green Energy News direktor za razvoj poslovanja i investicije Ahmed el-Avadi. Celi region ima veliku ulogu kada je reč o kompanijinom cilju za 2030. od stotinu gigavata proizvodnog kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, istakao je. Štaviše, rekao je El-Avadi, akvizicija grčke kompanije Terna Energy će omogućiti Masdaru eskpanziju u Centralnoj i Istočnoj Evropi i šire.
Abu Dhabi Future Energy Co. ili Masdar je bio jedan od pionira u domenu proizvodnje energije iz vetra na Zapadnom Balkanu sa svojim postrojenjem Čibuk 1 od 158 megavata, najvećim u Srbiji, i vetroparkom Krnovo od 72 megavata u Crnoj Gori. Ova kompanija sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i njen partner Taaleri Energia nedavno su zaokružili finansiranje za projekat vetroelektrane Čibuk 2 u Srbiji, od 154 megavata. Balkan Green Energy News je na svečanom potpisivanju razgovarao sa Masdarovim direktorom za razvoj poslovanja i investicije Ahmedom el-Avadijem, koji je zadužen za Evropu i Bliski istok.
Taj događaj je bio prilika da se El-Avadi osvrne na napredak zakonskog i investicionog okvira u Srbiji u poslednjih desetak godina, budući da je učestvovao i u razvoju projekta Čibuk 1.
Masdar i njegov partner Taaleri Energia nedavno su dovršili finansijsku konstrukciju za Čibuk 2, projekat vetroelektrane od 154 megavata u Srbiji
„Ovakve investicije su dodata vrednost za celu privredu, a ne samo u domenu obnovljivih izvora. Daleko smo odmakli od onih ranih dana, kada su postojali izazovi u pogledu ispunjavanja uslova za dobijanje finansiranja“, izjavio je El-Avadi u intervjuu. Srbija je za Masdar bila ulazna tačka na Balkan i za njega ostaje strateško tržište, naglasio je.
Na marginama konferencije RES Serbia 2024 su sa bankama UniCredit i Erste potpisani ugovori o kreditima, a s Elektroprivredom Srbije – EPS ugovori o otkupu električne energije (PPA), o razlici u ceni (CfD) i balansiranju. Čibuk 2 je prošle godine osvojio tržišnu premiju na prvoj aukciji u Srbiji za struju iz projekata vetroelektrana.
Partnerstvima i saradnjom do cilja za 2030. godinu
Jugoistočna Evropa ima značajnu ulogu za Masdarove ambicije, otkrio je El-Avadi. Kompanija je za svoje globalne ciljeve za 2030. odredila kapacitete od sto gigavata iz obnovljivih izvora energije i milion tona zelenog vodonika godišnje.
Planovi za ubrzavanje te ekspanzije u najvećoj meri se oslanjaju na partnerstva i saradnju, objasnio je.
Masdar je polovinom godine postigao sporazum o preuzimanju grčke kompanije Terna Energy. Kada se ispune svi uslovi, to će biti jedna od najvećih transakcija u sektoru obnovljivih izvora u Evropi u poslednjih par godina. „Terna Energy je za nas platforma za Masdarove investicije u Centralnoj i Istočnoj Evropi i šire“, podvukao je El-Avadi.
Pored toga, ovaj gigant zelene energetike gradi partnerstvo sa rumunskom državnom elektroprivredom Hidroelectrica u vidu mešovite firme.
Evolucija od zavisnosti od razvojnih banaka do potpuno komercijalnih poduhvata
El-Avadi je istakao da 2013, kada je prvi put došao, u Srbiji u suštini nije bilo regulatornog okvira u energetskom sektoru koji bi bio bankabilan – uređen na način da omogućava ugovaranje finansiranja – i nije još bio potpisan nijedan PPA.
„Radili smo sa svojim partnerima i vladom na unapređenju regulative za energetiku i zakona i propisa, tako da ih učinimo prihvatljivim za finansijere. Kroz svoje učešće u asocijaciji Obnovljivi izvori energije Srbije – OIE Srbija takođe smo sarađivali sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, EBRD-om, na uokviravanju CfD-a u Srbiji i razvoju tržišta zelene energije. A projekti sada mogu da idu i sami“, izjavio je.
Srbija ima CfD mehanizam podsticaja za vetroelektrane i solarne parkove, a bez obzira na to ima projekata za koje se potpisuju komercijalni PPA sporazumi
Iako postoji CfD mehanizam, svejedno ima projekata za koje se potpisuju komercijalni PPA sporazumi, a na tržištu ima volje da se obezbede takvi komercijalni PPA ugovori, objasnio je El-Avadi.
„Prvi projekti su u ogromnoj meri zavisili od mehanizma fidin tarifa, za koje je garantovala država, i od razvojnih banaka. Današnje projekte finansiraju komercijalne banke i to je znak poverenja u zemlju i njen energetski sektor“, dodao je.
Investicije u zelenu energiju ključne za konkurentnost, jačanje lokalnog kadra
Upitan o efektu investicija u vetroparkove i druge zelene energetske kapacitete na konkurentnost Srbije u poređenju s drugim zemljama Jugoistočne Evrope, El-Avadi je ukazao na aktuelnu transformaciju privrede u pravcu funkcionisanja bez neto emisija gasova s efektom staklene bašte.
„Srbija u ogromnoj meri zavisi od lokalnog uglja. Da bi se dekarbonizovala, potrebne su joj investicije u energiju iz obnovljivih izvora i mrežnu infrastrukturu. Hteli bismo da napravimo rešenja za kvazi-baznu energiju uvođenjem baterijskog skladištenja i hibridnih elektrana na obnovljive izvore energije, uključujući grupisanje kapaciteta na vetar i solar zajedno; to su sledeći koraci koje razmatramo“, kazao je.
Budući da solarne i vetroelektrane proizvode električnu energiju isključivo kada ima sunca odnosno vetra, potrebni su stabilni kapaciteti za balansiranje viškova i neprognoziranog pada. Elektroenergetski sistem takođe zavisi od bazne energije, nivoa koji u svakom trenutku podmiruje najniži i predvidljivi nivo potražnje. Kombinovanjem vetra i solara sa baterijama ili međusobno, pa čak i sve tri tehnologije, nastaju hibridne elektrane. Njihova ukupna proizvodnja je mnogo stabilnija i lakše ju je kontrolisati.
Sledeći nezaobilazni faktor u regionu su interkonektivnost i prekogranični kapaciteti
U ranim danima razvoja projekata vetroparkova, u Srbiji u tom segmentu nije bilo stručnog znanja, navodi El-Avadi. Masdar sada zapošljava nadarene i stručne ljude iz Srbije u svim svojim timovima i radi sa srpskim developerima i izvođačima, istakao je i dodao da to dokazuje da su stvoreni industrija i sektor zelene energije.
„A danas verujem da je Srbija veoma uznapredovala u okviru regiona, što se tiče obnovljivih izvora. U nekim aspektima je predvodnica, kada se uporedi sa svojim susedima“, izjavio je El-Avadi.
Takođe je ocenio da su sledeći nezaobilazni faktor u regionu interkonektivnost i prekogranični kapaciteti. Njihov značaj za jačanje konkurentnosti regiona je ključan, po El-Avadijevom mišljenju. Resursa i izvora zelene energije ima, kao i potencijala na nekim mestima za projekte velikih kapaciteta, ali na istim tim mestima ili je lokalna potražnja oskudna ili su kapacitet mreže i interkonektivnost nedovoljni, napomenuo je.
Masdar u Srbiji priprema još projekata vetra, solara
U Masdarovom portfelju ima još projekata vetroelektrana i solarnih parkova u razvoju u Srbiji, kazao je El-Avadi.
„Takođe razmatramo baterijske sisteme za skladištenje, jer smo u okviru obaveza za dobijanje priključka na strujnu mrežu dužni da ih postavimo. Ali do ovog trenutka, da budem iskren, nije pojašnjeno kakva bi bila alokacija troškova baterijskog skladištenja u tim projektima. Da li je reč o samostalnim projektima za baterijsko skladištenje? Kakva je struktura u komercijalnom pogledu i kakav je tok prihoda? Ali razumeli smo da vlada radi na tome i verujemo da će u nekom trenutku uvesti bankabilan i komercijalno održiv mehanizam“, obrazložio je.
Što se tiče ostatka Zapadnog Balkana, kompanija razmatra poneki projekat, rekao je El-Avadi.
„U Evropi ima mnogo potražnje za energentima, i to posebno za zelenom energijom, a pogoni je proces energetske tranzicije kroz kojeg prolaze sve ove zemlje“, naveo je.
Perspektiva za zeleni vodonik, reverzibilne hidroelektrane
Kad su u pitanju druge tehnologije, El-Avadi je izrazio mišljenje da bi vodonik mogao da postane važna komponenta. „Priča sa zelenim vodonikom – ukupna zaštita pri rukovanju i u radu, prevoz, korišćenje, nije još zrela i treba da postane komercijalno održiva“, napomenuo je.
U dogovorenu kupovinu kompanije Terna Energy ulazi i reverzibilna hidroelektrana Amfilochia u izgradnji u Grčkoj. Postaće prvo takvo postrojenje u Masdarovom vlasništvu. Pored toga, u martu je potpisao sporazum o analiziranju potencijala za projekte reverzibilnih hidroelektrana u Uzbekistanu.
„Na kraju krajeva, reverzibilne elektrane daju važan doprinos daljem uvođenju obnovljivih izvora i njihovoj integraciji u strujnu mrežu, što obezbeđujući stabilnost mreže i balansiranje. Masdar će iskoristiti stručno znanje koje stekne na projektu Amfilochia za analiziranje projekata u ovom regionu“, rekao je El-Avadi.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.