Slovenija potvrdila napuštanje uglja 2033. u ažuriranom NEKP-u

Slovenija je pripremila ažuriranu verziju nacionalnog energetskog i klimatskog plana koji povećava ciljeve za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine.

Članice Evropske unije prvobitne nacionalne energetske i klimatske planove do 2030. godine pripremile su, a Evropska komisija odobrila 2019. godine. EU regulativa zacrtala je da se nacrti ažuriranih planova predaju do juna 2023, a finalni planovi do juna 2024.

Analize tih finalnih planova pokazale su da su članice EU povećale solarne ciljeve za 87 odsto u odnosu na ciljeve u trenutno važećim dokumentima.

Slovenija trenutno sprovodi javnu raspravu o finalnoj ažuriranoj verziji NEKP-a koja je počela 20, maja i završava se 23. juna.

Cilj za OIE podignut na 33 odsto

Prvobitni cilj za udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije do 2030. godine bio je 27 odsto, a sada je povećan na 33 odsto. Cilj na nivou EU je više od 42,5 odsto.

Udeo je na kraju 2022. bio 25 odsto, i zemlja ga je dostigla zahvaljujući statističkom prenosu energije iz Hrvatske, na osnovu dogovora dve zemlje. Naime, domaća proizvodnja nije bila dovoljna da se obezbedi 25 odsto.

U deo u sektoru grejanja i hlađenja na kraju 2022. bio je bezmalo 34 odsto, u sektoru struje 37 odsto i transporta 7.8 odsto.

Slovenija je u ažuriranom planu povećala i procenat smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte sa 36 na 55 odsto, što je cilj isti kao na nivou EU, s tim da će taj cilj biti ispunjen do 2033, a ne do 2030. Rezultat se računa u odnosu na 2005.

Kumer: Energetska efikasnost će biti omogućena i finansijski slabijim porodicama

Ministar životne sredine, klime i energetike Bojan Kumer izjavio je da će glavni doprinos ovom smanjenje dati prestanak korišćenja uglja, koji je zacrtan najkasnije do 2033.

Prestanak upotrebe uglja značiće dekarboniziciju proizvodnje električne energije u Sloveniji, naglasio je Kumer tokom treće javne prezentacije ažuriranog NEKP-a na Elektrotehničkom fakultetu u Ljubljani.

Novi NEKP značajno jača ambiciju i u efikasnom korišćenju energije. Planirano je korišćenje finalne energije do 2030. ne pređe 50,2 TWh što je više od 11 odsto povećanje u odnosu na prethodni cilj od 54,9 TWh.

Plan, kako je navelo Ministarstvo, uzima u obzir i problem energetskog siromaštva, jer predviđa mere koje će obezbediti pristup energetskoj efikasnosti čak i finansijski slabijim domaćinstvima.