Građani Bijelog Polja i Pljevalja dobiće subvencije za energetsku efikasnost

Pljevlja i Bijelo Polje su dva grada sa najzagađenijim vazduhom u Crnoj Gori. Osnovni razlog je upotreba uglja za potrebe grejanja. Ministar energetike i rudarstva Saša Mujović se sa predsednikom Opštine Pljevlja Dariom Vranešom i izvršnim direktorom Fonda za zaštitu životne sredine Draškom Boljevićem dogovorio o pokretanju posebnog programa energetske efikasnosti za građane ova dva grada.

Pljevlja od početka godine beleži 42 dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti zagađujućih čestica PM10. U ovoj opštini se nalazi jedina termoelektrana na ugalj u zemlji.

Opština je budžetom za 2024. godinu opredelila više od dva miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti. Planiran je nastavak postavljanja novih fasada na zgrade u centru. Isti projekat namenjen individualnim domaćinstvima realizuje se preko Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Na sastanku je dogovoreno da posredstvom Fonda za zaštitu životne sredine – Eko-fonda budu plasirana dodatna sredstva, kako bi se proces ubrzao. Predložene su i druge opcije subvencija, poput nabavki toplotnih pumpi i klima-uređaja, piše u saopštenju Ministarstva enegetike i rudarstva.

Ono je takođe iniciralo da se ovim programima obuhvate rudarska naselja Šula i Gradac. Naglašen je značaj pojednostavljenja procedura konkursa za subvencije kao i da radove sprovode lokalna preduzeća i građevinska sekcija Rudnika uglja.

Građanima Bijelog Polja subvencije za visokoefikasne klima-uređaje

Eko-fond će realizovati konkurs za kvalifikovane isporučioce klima-uređaja, od kojih će se zahtevati da tokom trajanja programa podrške ne menjaju cene, objavilo je ministarstvo.

Početak realizacije posebnih programa namenjenih Pljevljima i Bijelom Polju očekuje se tokom marta.

Ministarstvo energetike i rudarstva je dodalo da će sa Eko-fondom podstaći unapređenje energetske efikasnosti i u ostalim gradovima Crne Gore, a posebno kroz sredstva obezbeđena iz paketa podrške Evropske komisije za prevazilaženje energetske krize. Iznose osam miliona evra.