Podeli
Godišnja statistika organizacije WindEurope i njena sedmogodišnja prognoza pokazuju da je Evropskoj uniji nadomak ruke da 2030. dostigne ciljani kapacitet vetroelektrana, najviše zbog olakšavanja procedure izdavanja dozvola kao i oporavka u domenu investicija. Nemačka predvodi razvoj ovog sektora u Evropi, dok su na Balkanu u najvećoj ekspanziji Grčka i Turska.
Evropa je 2023. uvećala svoj ukupni kapacitet proizvodnje električne energije iz vetra za 18,3 gigavata, saopštio je WindEurope. Od toga na EU odlazi 16,2 gigavata. To jeste rekord, ali je zato samo polovina onog što treba graditi svake godine za ispunjavanje klimatskih i energetskih ciljeva.
U Evropi je na kraju decembra na mreži bilo ukupno 272 gigavata, od čega 87 odsto na kopnu, a ostatak na moru, pokazuje godišnji statistički izveštaj ove sektorske asocijacije sa sedmogodišnjom prognozom. EU je imala 220 gigavata, a odnos je 91 prema devet procenata. U Evropi je 79 odsto kapaciteta vetrofarmi izgrađenih 2023. bilo na kopnu.
Generalni direktor WindEurope-a Džajls Dikson ponavlja da je perspektiva opet povoljna.
„U izdavanju dozvola je zahvaljujući novim propisima EU došlo do poboljšanja. Rekordni obimi se dodeljuju na aukcijama i grade. A države su se obavezale, kroz Paket za vetroelektrane i Evropsku povelju o vetru, da ojačaju evropsku industriju vetra. Pa se industrija zauzvrat oporavlja. Evropski lanac snabdevanja za vetroelektrane počinje ponovo da ostvaruje profit i gradi nove fabrike potrebne za ispunjavanje ciljeva EU. Sada smo uvereni da možemo da se približimo cilju EU da vetar najkasnije 2030. čini 35 odsto električne energije, u poređenju sa današnjih 19 procenata – za šta Evropa mora da ubrza izgradnju mreža, kako bi priključile sve nove vetrofarme“, izjavio je.
Ova organizacija očekuje da će Evropa do 2030. uvećati ukupni kapacitet za 260 gigavata, od čega EU dve stotine gigavata ili 29 gigavata godišnje. Znači da bi tom 27-članom trgovinskom bloku zafalilo nekih 30 gigavata da dostigne 425 gigavata, što je neophodno da bi udeo obnovljivih izvora popeo na bar 42,5 odsto.
U Nemačkoj je skoro četvrtina novoinstaliranog kapaciteta
U Nemačkoj je 2023. pušten u rad najveći kapacitet, 3,9 gigavata, a ta zemlja ima najbolje rezultate i u većini drugih kategorija.
Holandija je bila druga na spisku (2,4 gigavata), zahvaljujući rekordno velikim novim pogonima na moru – 1,9 gigavata. To su Hollandse Kust Noord (760 megavata) i preostalih 1,15 gigavata u okviru kompleksa Hollandse Kust Zuit iz četiri dela. Ovaj potonji je sada najveća vetroelektrana na vodi na svetu. Švedska je treća sa 1,9 gigavata novog kapaciteta.
Grčka je 2023. bila deveta u Evropi po ekspanziji sektora vetroelektrana, a Turska šesta po ukupnom kapacitetu
Što se tiče Jugoistočne Evrope, Grčka je svoj kapacitet uvećala za 543 megavata, što je čini devetom na evropskoj listi, dok je Turska bila dvanaesta po redu, sa 397 megavata. Redosled im je drugačiji kad je reč o ukupnoj snazi. U regionu kojeg prati Balkan Green Energy News, Turska je daleko najveća, sa 12 gigavata, i šesta u Evropi. Grčka ima pet gigavata i drži 14. mesto.
Na vrhu tabele, Nemačka je na kraju 2023. imala 70 gigavata na mreži. To je više nego dvostruko iznad vicešampiona, Španije, sa 31 gigavatom.
Očekuje se da će polovinu novoizgrađenog kapaciteta 2030. činiti postrojenja na moru
Kompanije postavljaju sve više turbina na moru. Prošle godine je u Evropi postignut rekord, sa 3,8 gigavata. Štaviše, WindEurope očekuje da će 2030. biti instalirano gotovo jednako kapaciteta na moru i kopnu.
Nove investicije u vetroelektrane na moru dostigle su 30 milijardi evra, a 2022. su iznosile samo 0,4 milijarde.
Plutajuće vetroelektrane u aukcijama u pripremi meriće se gigavatima
Kada je reč o plutajućim vetroelektranama, Norveška je priključila preostalih 35 megavata u okviru postrojenja Hywind Tampen. To je tek uvod, jer će se u aukcijama koje pripremaju mnoge zemlje učešće plutajućih vetroelektrana meriti gigavatima.
Prošle godine je na aukcijama u ukupno 13 zemalja dodeljeno 27,3 gigavata budućeg kapaciteta, a 2022. je učinak iznosio 16,9 gigavata. Za vetroelektrane na moru je odobreno 13,6 gigavata, od čega 8,8 gigavata u Nemačkoj. Dvanaest zemalja je dodelilo preostalih 13,7 gigavata, za postrojenja na kopnu, a Nemačka je i u tom delu prva, sa 6,4 gigavata.
Neki pogoni su došli do kraja svog radnog veka. U izveštaju piše da je kapacitet turbina razmontiranih prošle godine iznosio 736 megavata, ali je zato rekonstrukcijom dobijeno 1,4 gigavata. U Nemačkoj je odnos bio 534 megavata prema 1,08 gigavata.
Grčka iznad proseka po udelu struje iz vetroelektrana u potrošnji
Danska je zadržala najvišu poziciju u pogledu udela električne energije iz vetrogeneratora u potrošnji struje, sa 56 odsto, a sledeća je Irska, 36 procenata. Na Balkanu se najbolje kotira Grčka – 20 odsto. To je jedan procentni poen više nego u celokupnoj EU, a jednak ukoliko se uračuna Velika Britanija.
Vetar je zaslužan za 14 odsto elektroenergetskog miksa Hrvatske i Rumunije, koje dele drugo i treće mesto u regionu.
WindEurope je takođe upozorio da projekti zbirne planirane snage više stotina gigavata čekaju na odobrenja za priključivanje. Zastoj u širenju i jačanju mreže je ugrozio rokove za puštanje u rad. Vetroelektrane uglavnom koriste visokonaponske vodove – prenosnu mrežu, a ne distributivni sistem.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.