Cene CO2 u EU prvi put premašile 100 evra za tonu

Prognoza hladnijeg vremena od uobičajenog u kombinaciji sa slabijim vetrom doprinela je rastu referentnih cena sertifikata za emisije u Evropskoj uniji na rekordnih 101,16 evra po toni ekvivalenta ugljen-dioksida. Analitičari ukazuju i na uzlazni pritisak usled tehničkih faktora i špekulativnih aktivnosti na tržištu.

Energetska kriza u EU se smirila, makar privremeno, budući da je gas pao ispod 50 evra po megavat-satu, na najniži nivo u proteklih godinu i po dana. Proizvođače električne i toplotne energije, snabdevače i potrošače ipak čeka neizvesnost u pogledu rezervi fosilnih goriva neophodnih za sledeću zimu, a trenutno se suočavaju sa usponom cena dozvola za emisije ugljen-dioksida i drugih gasova s efektom staklene bašte.

Prethodni nagli uzlet je zabeležen u avgustu, na vrhuncu energetske krize. Oživljavanje potražnje za fosilnim gorivima nakon napada Rusije na Ukrajinu je tokom poslednjih godinu dana doprinelo pritisku naviše na tržištu ovih sertifikata. Unutardnevna cena referentnog fjučers ugovora danas je na berzi ICE Endex dostigla dosad nezabeleženih 101,16 evra po toni ekvivalenta CO2.

Jačanje privrede podrazumeva rast potražnje za sertifikatima za ispuštanje CO2

Učesnici na tržištu su aktuelni porast cena dozvola za CO2 pripisali nepovoljnoj prognozi za sever Evrope – očekuju se temperature ispod proseka za ovo doba godine, uz slab vetar, što bi povećalo potrebe za grejanjem dok vetroelektrane ne rade optimalnim kapacitetom.

Evropa pokušava da smanji svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ali je zato oživela domaću industriju uglja i prebacila se na LNG iz SAD i sa Bliskog istoka

Potražnja za sertifikatima za CO2, koje se kupuju i prodaju u okviru Sistema EU za trgovanje emisijama (EU ETS), ne pokazuje znake posustajanja, a mogla bi i da se pojača ukoliko privreda ostane relativno snažna. Evropi predstoji dug put do eliminisanja ovisnosti o ruskim fosilnim gorivima. Za to vreme, kupuje se sve više tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Sjedinjenih Država i sa Bliskog istoka.

Rat u Ukrajini je doveo do vraćanja domaćem uglju, koji je ugljenično najintenzivnije gorivo, u proizvodnji električne energije. Istovremeno, Nemačka se priprema da zatvori svoje poslednje tri nuklearne elektrane, dok se Francuska bori da prevaziđe niz kvarova u svojim nuklearkama.

EU jača pritisak u smeru dekarbonizacije

EU i zemlje članice su uvele privremene mere tokom energetske krize za podršku proizvodnji električne energije, ali administracija u Briselu istovremeno pooštrava klimatske propise i skraćuje rokove za dekarbonizaciju. Trejderi kažu da na cene CO2 u poslednje vreme utiču i špekulativno kupovanje i neke tehnički tržišni faktori.

Ulf Ek iz firme Northlander Commodity Advisors rekao je da bi do sledeće zime dozvole mogle da dostignu 150 evra po toni, prenosi Bloomberg.

Porast cena emisija CO2 pozitivno utiče na razvoj tehnologija dekarbonizacije

Radi poređenja, Ptolemaida 5, najnovija termoelektrana na ugalj u Evropi, ispusti jednu tonu CO2 po proizvedenom megavat-satu struje. Emisije iz ostalih pogona na lignit u Grčkoj iznose 1,4 tone po megavat-satu.

Kada cene CO2 rastu, tehnologije poput prikupljanja i skladištenja ugljenika i proizvodnje vodonika korišćenjem obnovljivih izvora energije postaju privlačnije za investitore, pogotovo zbog toga što EU koristi prihode od prodaje dozvola za subvencije za razvoj i primenu rešenja za dekarbonizaciju. Međutim, takvi sistemi su još daleko od postizanja profitabilnosti.

Dozvole za isporuku u decembru su u 16.52 bile u dnevnom porastu za 2,1 odsto, na 100,46 evra po toni.