Premijer Grčke Kirijakos Micotakis, predsednik i generalni direktor kompanije PPC Georgios Stasis i predsednik i generalni direktor grupacije GEK Terna Georgios Peristeris svečano su otvorili termoelektranu Ptolemaida 5, za koju vlada planira da bude poslednja koja će koristiti ugalj. Ne računajući Tursku, na Balkanu je u izgradnji još samo Kostolac B3 u Srbiji.
Kada je 2019. u Grčkoj izabrana vlada Nove demokratije, obećala je brz zaokret od lignita ka obnovljivim izvorima i prirodnom gasu u cilju sprovođenja energetske tranzicije. Kabinet je u međuvremenu ipak morao da prizna značaj elektrane na ugalj Ptolemaida 5, koja je bila u izgradnji, budući da je energetska kriza dovela do promene državne politike i usredsređivanja na energetsku bezbednost.
Micotakis: Produžavanje perioda korišćenja lignita neće biti dugačko
Micotakis je ovom prilikom takođe ukazao na „strateški značaj“ novog postrojenja, uz opasku da će se lignit koristiti duže zbog rata u Ukrajini, ali ne mnogo.
Termoelektranom Ptolemaida 5 od 660 megavata, koja se nalazi u pokrajini Zapadna Makedonija na severu zemlje, upravlja kompanija pod državnom kontrolom Public Power Corp. (PPC ili DEI), a Terna je bila izvođač. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, emisije ugljen-dioksida i zagađujućih materija su relativno niske.
Po Micotakisovim rečima, udeo troškova na ime lignita će iznositi 30 evra po megavat-satu, u poređenju sa 45 evra u starijim pogonima, a nova termoelektrana će ispuštati jednu tonu ugljen-dioksida po megavat-satu, dok ostale emituju 1,4 tone. Tako će Ptolemaida 5 biti konkurentna elektranama na gas čak i uz niže cene električne energije od trenutnih.
Međutim, to neće učiniti njen rad finansijski održivim na dugi rok, pa je odlučeno da će nakon 2028. biti prebačena na gas ili da će ostati u rezervi.
Ne računajući Tursku, na celom Balkanu je od termoelektrana na ugalj u izgradnji preostao samo Kostolac B3 u Srbiji, koji treba da doprinese rešavanju nagomilanih izazova u snabdevanju na nacionalnom nivou i da smanji potrebu za uvozom. U planu je da bude pušten u rad u oktobru.
Zapadna Makedonija dobija ogromnu pomoć da prebrodi prestanak proizvodnje uglja i rada termoelektrana
Zapadna Makedonija je veći od dva regiona zavisna od uglja u Grčkoj, a drugi je Megalopolis na Peloponezu. Vlada je obećala da će joj za prevazilaženje udarca od gašenja te industrije pomoći pozamašnim sumama novca, od kojih velik deo treba da stigne preko Fonda za pravednu tranziciju i Mehanizma za oporavak i otpornost, za koje je nadležna Evropska unija.
Micotakis je naveo da će preko četiri milijarde evra sredstava biti usmereno na 380 projekata za tranziciju ovog regiona i u novi model razvoja.
Za energetiku je namenjeno više od milijardu evra. Program obuhvata novi gasovod, razvoj strujne i gasne mreže, izgradnju toplana, preuređivanje zgrada i projekte za energiju iz obnovljivih izvora.
Još subvencija za solarne panele u kombinaciji sa baterijama
Ministarstvo životne sredine i energetike treba da do 15. marta za domaćinstva u celoj zemlji raspiše poziv za subvencionisanje 60 odsto troškova instaliranja krovnih solarnih panela za proizvodnju struje u kombinaciji sa baterijama. Za te svrhe je opredeljeno dva gigavata kapaciteta elektrodistributivne mreže. Očekuje se 250.000 novih solarnih krovova.
Osim toga, ministar Kostas Skrekas je najavio da će do kraja meseca pokrenuti program vredan 360 miliona evra za energetske zajednice firmi, preko kojeg će moći da na prenosnu mrežu povežu svoja solarna postrojenja s baterijama snage po najmanje deset megavata. Mala i srednja preduzeća će preko tog mehanizma moći da nađu prostora za priključenje, budući da je distributivna mreža zagušena.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.