Do kraja veka 90.000 Evropljana bi godišnje moglo da strada zbog ekstremnih vrućina

Bez mera za adaptaciju na klimatske promene, ekstremne vrućine, oličene u rastu temperatura od od tri stepena Celzijusa, mogle bi da povećaju broj smrtnih slučajeva u Evropi na 90.000 godišnje do 2100. godine. Sa porastom od 1,5 stepeni prognozirani broj je 30.000, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) u svom najnovijem izveštaju.

U izveštaju Klimatske promene kao pretnja zdravlju i blagostanju u Evropi: fokus na vrućine i zarazne bolesti Evropska agencija za životnu sredinu upozorila je da su od svih posledica klimatskih promena, ekstremni toplotni talasi, kao što je to bio slučaj ove godine, najveća direktna zdravstvena pretnja evropskom stanovništvu. Inače, pre nedelju dana Svetska meteorološka organizacija saopštila je da se Evropa zagreva najbrže od svih kontinenata.

Kao neke od mera koje će doprineti zaštiti najugroženijih grupa stanovništha, EEA navodi akcione planove za posledice uticaja toplote na zdravlje (eng. heat-health action plans), urbano ozelenjavanje, bolji dizajn zgrada i prilagođavanje radnog vremena.

EEA upozorava da je krajnje vreme da se sa planiranja pređe na akciju i da se poboljša svest među zdravstvenim radnicima i svima koji su zaduženi za jvno zdravlje kako bi se stanovništvo Evrope učinilo otpornijim.

U poslednjih 40 godina godišnje je u proseku bilo 2.000-3.200 smrtnih slučajeva od vrućina u Evropi

Ugroženost od vrućina, povezana sa starenjem, prevalencom bolesti (prim. aut. broj bolesnih u određenom trenutku u populaciji) i urbanizacijom, najveća je u severnoj Evropi, ali je u periodu između 1990. i 2019. godine najveći porast te ranjivosti zabeležen u centralnoj i južnoj Evropi, navodi se u Izveštaju.

EEA je istakla da ne postoji dosledno izveštavanje o smrtnosti od ekstremnih vrućina u Evropi, ali različite baze podataka sugerišu da su one odgovorne za 86-91 odsto smrtnih slučajeva uzrokovanih ekstremnim vremenskim i klimatskim događajima u zemljama koje su članice ove agencije.

To se odnosi na period 1980-2020. i odgovara broju od 77.000 do 129.000 smrtnih slučajeva, pa računica kaže da je godišnji prosek bio od 2.000 do 3.200 smrti, a pomenute prognoze govore o 30 do 90 hiljada stradalih do kraja veka.

Veruje se da je broj smrtnih slučajeva samo od toplotnog talasa u Evropi 2003. premašio 70.000, dok je u vreme objavljivanja izveštaja bilo prerano da se govori o podacima za ovogodišnje vrućine.

Španija je ovog leta zabeležila 4.600 smrtnih slučajeva

Međutim, samo Španija je u junu, julu i avgustu, kako se navodi, zabeležila više od 4.600 smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati temperaturama većim od 40 stepeni. U Nemačkoj je u julu zabeleženo 9.130 (12 odsto) više smrtnih slučajeva od medijane u periodu 2018-2021, a u Portugalu je do 18. jula prijavljeno više od 1.000 dodatnih smrtnih slučajeva. Vlasti u Holandiji su do jula meseca zabeležile 559 smrtnih slučajeva više koji nisu bili posledica bolseti COVID-19 u poređenju sa prethodnih pet godina.

EEA upozorava da se skoro polovina bolnica i škola u evropskim gradovima nalazi u oblastima sa jakim efektima urbanih toplotnih ostrva, što znači da su temperature kod njih veće za više od dva stepena, pa su njihovi korisnici i zaposleni, koji spadaju u ranjive grupe, izloženi visokim temperaturama.

Mere koje se preduzimaju trebalo bi da daju prioritet ranjivim grupama (starijima, deci, onima sa lošim zdravstvenim stanjem i radnicima na otvorenom) i objektima (bolnice i škole), kao i ljudima koji su posebno izloženi toploti, navodi Evropska agencija za životnu sredinu.