Prva godišnjica SEOS-a: Borba protiv eksploatacije litijuma je iznad svake ideologije

Održan je prvi SEOS Sabor u Gornjim Nedeljicama, selu u dolini Jadra koje je postalo simbol otpora protiv istraživanja i iskopavanja litijuma u Srbiji. Na obeležavanje prve godine rada Saveza ekoloških udruženja Srbije došli su ekološki aktivisti iz svih krajeva Srbije, stručna i akademska javnost, pojedini opozicioni političari, kulturni radnici, dramski umetnici.

Organizatori iz SEOS-a na prvi sabor pozvali su sve kojima je stalo da „sačuvaju našu zemlju i život u njoj, ali i sve koji još uvek ne znaju kakva opasnost nam preti od potencijalnog rudarenja litijuma“.

U Gornjim Nedeljicama je obeležen i prvi rođendan i prva godina zajedničkog rada ekoloških udruženja iz Srbije okupljenih u zajedničkoj borbi protiv najavljenih otvaranja rudnika litijuma. Predsednica SEOS-a Ljiljana Bralović istakla je da je zajedništvo ljudi okupljenih oko saveza već jedna velika pobeda.ž

SEOS: problematika rudarenja litijuma i bora u Srbiji je iznad svake ideologije

Političari i aktivisti, „levi i desni“, sa istoka i zapada, svi su dobrodošli, jer bez razlike, svi moraju da jedu, piju zdravu vodu i da udišu čist vazduh, napomenuli su domaćini ovog ekološkog sabora. Na manifestaciji su kroz naučni i kulturni program predstavljeni problemi rudarenja litijuma i bora u Srbiji, a ta problematika je iznad svake ideologije, kažu u SEOS-u.

Simović: Dolina Jadra je rudnik hrane pod otvorenim nebom

Dragan Simović iz Dobrinje, rekao je da je ovo mnogo više od obične borbe i da je dolina Jadra već rudnik, ali „rudnik hrane pod otvorenim nebom“, obnovljiv iz godine u godinu.

Nije sve prodato

Aktivisti iz SEOS-a su naglasili da je jedna od dezinformacija na kojoj se gradi projekat rudnika u dolini Jadra je ta da je „ovde sve prodato“. Oni ističu da Jadarsko polje ima šest hiljada hektara, dok je kompanija Rio Tinto preko firme Rio Sava u ovom reonu otkupila nešto manje 180 hektara.

Prema prvobitnom planu projekta Jadar iz 2019. zona rudarskih aktivnosti obuhvata prostor od oko 850 hektara, zona proizvodno-industrijskih aktivnosti 646 hektara, dok je zona deponije planirana na 358 hektara.

Meštani i aktivisti okupljeni oko SEOS-a su poručili da neće da žrtvuju „ni pedalj zemlje“ zarad nekog interesa. Naprotiv, oni žele da isprate Rio Tinto iz doline reke Jadar, da kompanija ukloni istražne bušotine, da država otkupi imanja u vlasništvu kompanije i da omogući ljudima da se bave poljoprivredom.

Iz SEOS-a su takođe istakli da je Skupštini Srbije predata narodna inicijativa za predlog zakona, koju je potpisalo blizu 40 hiljada građana. Oni sada očekuju od nove vlade da usvoji trajnu zabranu istraživanja i ekspolatacije i prerade litijuma i bora u Srbiji.

„Kako god se kome činilo da je ova borba teška i uzaludna, ja sam sigurna da možemo da pobedimo, jer imamo iskreni i pravi cilj, a to je da Srbija mora da bude zaštićena od belosvetskih korporacija koje zarad svojih profita žele da iscrpe naše resurse i da nam ostave zagađeno zemljište i zagađenu vodu i vazduh, da mi budemo ekološke izbeglice. Mi to nećemo dozvoliti,“ rekla je Marica Živanović Poljo iz udruženja nEko brine za Levač.

SEOS čine udruženja: Ne damo Jadar, Za čist Kosjerić, Zaštitimo Dobrinju i okolinu, Suvoborska greda, nEko brine za Levač i Eko brigada Jagodina.