Ristić: Da bi se iz jadarita izvadili litijum i bor, potrebno je 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno

Profesor Šumarskog fakulteta i prorektor Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić upozorio je na opasnost od formalno ukinutog projekta Jadar kompanije Rio Tinto po živi svet u tom kraju kao i od pogubnog zagađivanja Drine i Save. „Jadarit jeste jedinstven mineral, ali to je najgora moguća forma, koja sadrži litijum i bor. Da biste iz toga izvadili litijum i bor, treba vam, prema studiji Rio Tinta, dnevno 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline, nekoliko desetina tona eksploziva za podzemnu eksploataciju“, naveo je.

U prvom javnom sučeljavanju pripadnika akademske zajednice na RTS-u otkad su u Srbiji, pre više od dve godine, počeli protesti protiv istraživanja i eksploatacije litijuma, pristalice i protivnici Rio Tintovog projekta Jadar nisu našli zajednički jezik. Vlada Srbije je u međuvremenu objavila da ukida sve dozvole, ali aktivisti i aktivistkinje gotovo svakodnevno izlaze sa dokazima da je kompanija nastavila s aktivnostima i da država nije ispunila obećanje.

Rudnici litijuma se u svetu po pravilu otvaraju u pustinjama i nenaseljenim oblastima, a nigde u gusto naseljenom kraju kao što je onaj kod Loznice, naglasio je profesor Šumarskog fakulteta i prorektor Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić.

Ristić: Autori studije uticaja na biodiverzitet sa Biološkog fakulteta preporučili su da se projekat ne realizuje

„Jadarit jeste jedinstven mineral, ali to je najgora moguća forma, koja sadrži litijum i bor. Da biste iz toga izvadili litijum i bor, treba vam, prema studiji Rio Tinta, dnevno 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline, nekoliko desetina tona eksploziva za podzemnu eksploataciju. I predviđeno je, studijom Rio Tinta, da će doći do sleganja 850 hektara terena,“ izjavio je. Ristić je podsetio i da su autori studije uticaja na biodiverzitet sa Biološkog fakulteta preporučili da se projekat ne realizuje i obrazložili da bi došlo do pomora živog sveta.

„Taj kraj nosi najkvalitetnije rezerve podzemnih voda, kvaliteta za vodosnabdevanje stanovništva, u zapadnoj Srbiji. Prema studiji Rio Tinta, predviđena je jedna deponija zapremine 10 miliona metara kubnih upravo u priobalju Jadra i Korenite, sa vrlo visokim rizikom od procurivanja toksičnih materija u podzemlje, zagađenja tih rezervi podzemnih voda i, ukoliko dođe do bujičnih poplavnih talasa, dospevanja u Jadar, Drinu, Savu i ugrožavanja Šapca i Beograda. Druga deponija je predviđena na potoku Štavica, tako što bi se podigla brana visine 17 metara i nekoliko miliona metara kubnih otpada tu deponovalo“, kazao je Ristić.

Jedna deponija je predviđena u priobalju Jadra i Korenite, sa vrlo visokim rizikom od procurivanja toksičnih materija

Pored drugih primera ekoloških katastrofa u svetu i kod nas, istakao je primer rudnika Mount Polley kompanije Imperial Metals u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi. Godine 2014. došlo je do provaljivanja brane i isteklo je 25 miliona kubnih metara kontaminirane vode i jalovine.

„Zagađene su sve površinske i podzemne vode, ugroženo je vodosnabdevanje, izbrisan je biodiverzitet. I niko nije kriv, sve je po zakonu“, dodao je Ristić.