Slovenija upozorila potrošače na gasnu krizu

Prenos i snabdevanje gasom u Sloveniji rade nesmetano, ali Agencija za energiju je upozorila da može da dođe do poremećaja ukoliko se smanje isporuke iz Rusije. Za to vreme, vlada uvodi niz mera za uštedu energije, s naglaskom na smanjenje intenziteta grejanja i hlađenja u javnim zgradama.

U svojstvu institucije nadležne za obezbeđivanje pouzdanog snabdevanja prirodnim gasom, slovenačka Agencija za energiju je aktivirala rano upozorenje. To je prvi od četiri nivoa vanrednih mera za gasnu krizu.

Odluka stupa na snagu 12. jula. Ovo regulaciono telo je saopštilo da su sistem prenosa i snabdevanja u redovnom stanju, ali da može doći do poremećaja u slučaju smanjenja isporuka iz Rusije.

Snabdevači i industrijski potrošači treba da prate razvoj situacije i razmotre alternative

„Da li će doći do poremećaja i u kojoj meri i koliko će trajati, na to u datom trenutku ne možemo dati odgovor. Agencija poziva potrošače prirodnog gasa na racionalnu upotrebu prirodnog gasa. Agencija obaveštava industrijske potrošače da, ukoliko okolnosti budu nametnule potrebu da se prograsi viši nivo krize, može da dođe do poremećaja snabdevanja ili zahteva da pređu na upotrebu alternativnih izvora energije. Snabdevači i industrijski potrošači treba da prate događaje i situaciju na tržištu prirodnog gasa i razmotre alternative“, stoji u objavi.

Vlada vanrednim merama pokušava da uštedi 10 odsto energije

Agencija je prvu lampicu za gasnu krizu upalila samo par dana nakon što je vlada premijera Roberta Goloba usvojila mere i preporuke za efikasno korišćenje energenata u zgradama lokalne samouprave i javne uprave uopšte. Cilj je da se sačuva 10 odsto energije.

Hlađenje u zgradama javne uprave ne sme da ide niže od 25 stepeni

Kabinet se pozvao na plan REPowerEU Evropske komisije namenjen eliminisanju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, i dodao da ušteda energije, diverzifikacija snabdevanja i ubrzanje uvođenja obnovljivih izvora u energetici mogu da doprinesu postizanju ciljeva. Te mere su takođe važne za prevazilaženje klimatske krize, dodao je.

Državna uprava i lokalna samouprava treba da ograniče hlađenje na 25 stepeni Celzijusa, ukoliko je relativna vlažnost vazduha do 60 odsto. Napravljen je izuzetak za objekte čija svrha onemogućava povinovanje novom pravilu. Ukoliko nije neophodno da rade, zgrade treba da budu zatvorene vikendima i praznicima kao i radnim danima od 18 do sedam sati. Dok su zatvorene, klimatizacija ne sme da spušta temperaturu vazduha ispod 28 stepeni.

Grejanje ograničeno na 20 stepeni Celzijusa

Vlada je zatražila da se kancelarije i druge prostorije ne zagrevaju na više od 20 stepeni osim, opet, u specijalnim slučajevima. Menadžeri zgrada su odgovorni za smanjivanje upotrebe energenata i moraju da rade na dodatnim merama energetske efikasnosti i ulaganjima u korišćenje obnovljivih izvora, pogotovo grejanja, stoji u odluci. Kodeks oblačenja treba prilagoditi novonastaloj situaciji, saopšteno je.

Ministri i ministarke su takođe usvojili nacrt zakona o ratifikaciji sporazuma s Italijom o merama solidarnosti za pouzdanost snabdevanja gasom. Dogovor je sklopljen u aprilu.