EP glasao da EU subvencioniše industriju i posle uvođenja prekograničnog poreza na CO2

Evropski parlament je zauzeo pregovarački stav da industrijska proizvodnja u EU treba da nastavi da dobija besplatne dozvole za ispuštanje ugljenika dve godine pošto uvoznici 2030. počnu u potpunosti da plaćaju porez na CO2 u skladu sa Mehanizmom za prekogranično prilagođavanje ugljenika. Takav potez bi mogao da bude protumačen kao protekcionizam.

Evropski parlament je spreman da počne da pregovara s Evropskim savetom o reformisanju sistema za smanjivanje emisija gasova s efektom staklene bašte, u skladu sa klimatskim paketom zakona i propisa Fit for 55. Nakon prvobitnog neuspeha i žustre rasprave, velika većina članova najvišeg zakonodavnog tela je usvojila stavove o promeni Sistema Evropske unije za trgovanje emisijama (EU ETS) te uvođenju poreza na CO2 kroz Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, CBAM, i Socijalnog klimatskog fonda.

Cilj je da se najkasnije 2030. emisije gasova s efektom staklene bašte smanje za barem 55 odsto od nivoa iz 1990. i da se do 2050. postigne klimatska neutralnost, što podrazumeva obaranje neto emisija na nulu u skladu sa Evropskim klimatskim zakonom. Pregovori o ova tri nacrta zakona sa državama članicama mogu da počnu kada Evropski savet usvoji svoju poziciju.

Reforma Sistema za trgovanje emisijama

Evropski parlament je saopštio da želi da postakne industriju da dalje smanjuje emisije i da ulaže u niskougljenične tehnologije. Glasao je za uvođenje još jednog ETS-a, za distribuciju goriva za komercijalni drumski saobraćaj i poslovne zgrade. Stambeni objekti i lični prevoz bi bili izuzeti do 2029. godine.

Predstavnici građana EU se zalažu da se sistem ETS 2 uspostavi na početku 2024, godinu dana ranije nego što je predložila Evropska komisija. Osim toga, postojeći ETS bi obuhvatio vodni saobraćaj i spaljivanje komunalnog otpada.

Stav Evropskog parlamenta za pregovore je da ciljano smanjenje emisija u okviru sistema ETS treba da se poveća na 63 procenta

Članovi i članice Evropskog parlamenta su se složili da cilj koji je predložila Evropska komisija za redukovanje emisija u sektorima u okviru ETS-a, merenih od 2005, treba da se poveća sa 61 na 63 procenta. To bi bilo postignuto jednokratnim smanjenjima ukupnog broja dozvola u EU i većim godišnjim povlačenjima iz opticaja.

Parlamentarni odbor za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane (ENVI) je inicijalno predložio 68 odsto.

Zakonodavci traže da se uvede sistem nagrađivanja i kažnjavanja (bonus-malus) radi podsticanja onih koji imaju najbolji učinak i uvode inovacije, gde bi subjekti sa najefikasnijim instalacijama po sektorima dobijali dodatne besplatne dozvole za ispuštanje ugljen-dioksida. Firme koje ne bi uspele da postupe po preporukama iz energetskih predmeta, da sertifikuju svoje energetske sisteme ili da naprave planove dekarbonizacije bi izgubile deo svojih besplatnih sertifikata ili sve koji su im dodeljeni, stoji u dokumentu.

Pitanje usaglašenosti sa pravilima STO

Broj besplatnih sertifikata u ETS-ovim sektorima privrede koje pokriva i Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika ili CBAM treba početi postepeno smanjivati 2027. i svesti na nulu na početku 2032. godine, piše u dokumentu. Količina bi 2027. bila smanjena na 93 odsto, pa na 84 procenta naredne godine, zatim na 69 odsto 2029, pedeset procenata 2030. i 25 odsto u poslednjoj godini zacrtanog perioda.

Ceo proces bi tako bio okončan tri godine ranije nego što je to zamislila Evropska komisija. Međutim, to znači da će domaća industrija uživati ozbiljnu podršku i nakon što uvoznici počnu da plaćaju prekograničnu taksu na CO2.

Evropski parlament namerava da izvoznike u EU istovremeno protežira besplatnim dozvolama za emitovanje CO2, mehanizmom CBAM i sistemom bonus-malus

Kada je Evropski parlament u martu izglasao rezoluciju o carinjenju ugljenika, naglasio je da ta alatka mora da bude usklađena s propisima Svetske trgovinske organizacije – STO i da ne sme da se zloupotrebi za jačanje protekcionizma. Ali po trenutnom predlogu bi dve godine postojala dupla zaštita, jer CBAM treba u potpunosti da počne da se primenjuje 2030. godine. Javlja se i pitanje da li bi sistem bonus-malus bio još jedan sloj.

Industrije koje će osetiti promene u EU zagovaraju tezu da besplatne dozvole za CO2 osiguravaju konkurentnost i da ih treba zadržati makar dok se ne utvrdi da je CBAM svrsishodan.

CBAM je zamišljen tako da oponaša i nadopunjava EU ETS. Pokrio bi deo njegovih delatnosti. Taj mehanizam ima za cilj da spreči curenje, propuštanje ugljenika (carbon leakage), koje se dešava kada proizvođači sele proizvodne pogone u zemlje s manje strožim klimatskim propisima.

Evropske parlamentarke i parlamentarci su glasali za proširivanje Sistema EU za trgovanje emisijama na vodni prevoz, spaljivanje komunalnog otpada, organske hemikalije, plastiku i vodonik

Plan je da prekogranični namet pokrije električnu energiju i industriju koja troši mnogo energenata. Plaćao bi se na cement, čelik, aluminijum, naftne prerađevine, papir, staklo, hemikalije i đubriva. Evropske parlamentarke i parlamentarci su pritom sada uputili zahtev da sistem pokrije i organske hemikalije, plastiku i vodonik. Glasali su i da se uključe indirektne emisije, pogotovo električna energija koja se koristi u proizvodnji uvozne robe.

Ovakav porez na CO2 bi znatno otežao prilike za trgovinske partnere EU uključujući Zapadni Balkan, a posebno one zemlje koje su zavisne od uglja.

Prihod od naplate emisija ugljenika bi se koristio isključivo za klimatsku akciju, pravičnu tranziciju

I EU i njene države članice moraju da troše svoje prihode od ETS-a isključivo na klimatsku akciju ili obuku i prekvalifikaciju radnika i radnica koji mogu pretrpeti udarac usled energetske tranzicije, saopštio je Evropski parlament.

U pregovaračkoj poziciji se daje podrška predlogu Evropske komisije da delovanje Modernizacionog fonda zahvati energetsku efikasnost i modernizaciju energetskih sistema manje bogatih država članica. Taj mehanizam bi takođe mogao da se upotrebi za finansiranje prekograničnih projekata s onim susednim regionima koji imaju slab privredni rast i ne bi se drugačije mogli javiti na poziv za finansiranje, stoji u dokumentu.

Socijalni klimatski fond bi dobijao sredstva iz sistema EU ETS i usmeravao ih u zaštitu ranjivog stanovništva.