Veliki proizvođač litijuma preti da će da zatvori svoj pogon u Nemačkoj ukoliko Evropska unija proglasi taj materijal opasnim po zdravlje ljudi. Postupak je pokrenula Evropska agencija za hemikalije (ECHA).
Evropska unija već decenijama pooštrava klimatske i propise za zaštitu životne sredine. Administracija u Briselu namerava da do polovine veka učini ceo kontinent ugljenično neutralnim. Takođe se trudi da dostigne najviši nivo zaštite od zagađenja na svetu.
Energetska tranzicija i dekarbonizacija industrijskih procesa i elektrana podrazumeva masovno uvođenje kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, uglavnom solarnih i vetroparkova. Međutim, njihov učinak zavisi od nepredvidljivih meteoroloških uslova, pa je elektroenergetskom sistemu potrebno sve više kapaciteta za skladištenje. EU u velikoj meri računa na baterije.
Opasna strateška sirovina
Rešenja na bazi litijumovih jona preovladavaju u ovom sektoru, mada ima tehnologija u usponu koje mogu da popularizuju manje štetne materijale za izradu kućnih i baterija za potrošačku elektroniku, električna vozila i projekte u elektroenergetici. Evropska komisija se istovremeno napreže da obezbedi lance snabdevanja koji bi učinili dostupnost litijuma stabilnim i do 2030. učinili EU gotovo potpuno nezavisnom od spoljnih faktora.
Evropska komisija je ranije uvrstila litijum na spisak presudno važnih sirovina, jer se očekuje da će potražnja za njim narednih godina drastično porasti.
Pokušaji otvaranja rudnika i postrojenja za preradu rude poput onih u Srbiji i Portugalu su izazvali nezadovoljstvo: zaštitnici i zaštitnice životne sredine i lokalno stanovništvo strahuju zbog uticaja na prirodu i izvore prihoda za ljude u tom područjima. Inženjeri angažovani na drugim projektima pokušavaju da učine izdvajanje litijuma iz geotermalnih voda isplativim i neškodljivim bez ikakvog rudarenja.
Postrožavanje propisa za korišćenje litijuma bi povećalo troškove
Celokupna koncepcija bi mogla da se sruši kada Evropska komisija ažurira propise. Naime, u razmatranju je predlog Evropske agencije za hemikalije ili ECHA da se najkorišćenije soli litijuma proglase opasnima po ljudsko zdravlje, saznaje Reuters. Ukoliko litijum-karbonat, litijum-hlorid i litijum-hidroksid dobiju tu klasifikaciju, procedura za uvoz, proizvodnju i korišćenje ovog materijala bi se zakomplikovali.
Odbor agencije ECHA za procenu rizika je u septembru prihvatio zahtev Francuske da se soli litijuma proglase štetnim za fertilitet i nerođenu decu i da budu zavedene kao supstance opasne za odojčad.
Dodavanje soli litijuma na listu supstanci opasnih po ljudsko zdravlje bi verovatno dovelo do revizije niza projekata u ovoj industriji
Stroža pravila rezultiraju većim troškovima, pa bi svaki projekat prerade rude litijuma kao što je onaj u Jadru u Srbiji morao da se preispita u pogledu uticaja na životnu sredinu, pa samim tim i izvodljivosti.
Kompanija Albemarle sa sedištem u Šarlotu u Severnoj Karolini nagovestila je da će verovatno biti primorana da zatvori svoju fabriku u Langelshajmu na severu Nemačke ukoliko plan bude prihvaćen. U tom slučaju, tvrdi direktor finansija Scott Tozier, neće moći da uvozi litijum-hlorid, svoju osnovnu sirovinu.
Godišnji prihod te poslovne jedinice je pola milijarde dolara, a u postrojenju je zaposleno više od šeststo ljudi. Tozier je upozorio da bi odluka da se soli litijuma proglase opasnim izazvala egzodus proizvođača iz EU uključujući firme koje recikliraju baterije.
U članku je navedeno da se očekuje da će odluka biti donesena najkasnije početkom sledeće godine.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.