Nespremnost Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije da sprovedu energetsku tranziciju dodatno će otežati prilagođavanje na energetsku krizu koja je produbljena zbog rata u Ukrajini. Najnovija dešavanja u energetici će, ipak, još više afirmisati razvoj obnovljivih izvora energije, ali i energetsku efikasnost, prozjumere i energetske zajednice, poručuju Damir Miljević, Nikola Rajaković i Miroslav Vujnović, autori izveštaja „Barometar spremnosti država za održivu energetsku tranziciju“ sa nazivom „Savršena oluja – nekontrolisana dekarbonizacija elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana“.
„Barometar spremnosti država za održivu energetsku tranziciju“ daje presek stanja u BiH, Crnoj Gori i Srbiji na osnovu istraživanja stavova predstavnika državnih institucija i elektroprivreda, kao i privatnih kompanija, akademske zajednice, nevladinih organizacija. Istraživanje su u toku 2021. sprovele think-tank organizacije NERDA, ASOR i CLEAR u okviru projekta REPCONS 2.0, koji je nastavak projekta REPCONS.
Tranzicija će se odvijati kao privatizacija društvene i državne imovine
Damir Miljević, konsultant u oblasti energetske tranzicije i član Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju – RESET, kaže da ispitanici ocenu o nespremnosti država za tranziciju zasnivaju na nepostojanju jasne vizije od strane državnih institucija, što je naročito izraženo kod BiH, nedovoljan institucionalni kapacitet i netransparentno vođenje procesa.
Osim toga, kako ističe, različita je i percepcija o glavnim nosiocima tranzicije. Dok se u Srbiji smatra da će to biti država, u Crnoj Gori prevladava mišljenje da će to biti elektroprivreda, a u BiH investitori.
„Tranzicija će se u ovim zemljama, ukoliko se nešto ozbiljno ne promjeni u pristupu, odvijati relativno stihijski, pod velikim uticajem kratkoročnih politika, tržišnih sila i i parcijalnih ekonomskih interesa, po svemu nalik na tranziciju koju smo prošli u procesima privatizacije društvene i državne imovine, sa svim posljedicama koje takav pristup nosi po građane i firme, ili u najboljem slučaju sa daleko većim troškovima tranzicije nego što bi oni stvarno trebali biti, kada bi se čitav proces odvijao na održiv način”, kaže Miljević.
Rajaković: energetska nezavisnost se na optimalan način dugoročno mogu postići samo oslanjanjem na domaće obnovljive resurse, kao što su voda, sunce, vetar
Nikola Rajaković, profesor sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže da u zemljama regiona još nije shvaćen značaj hitnosti dekarbonizacije elektroenergetskog sektora, i ona se u nekim segmentima društva još ne vidi kao razvojna šansa već kao nametnuta obaveza spolja.
„Zato je prevashodni zadatak struke da kroz razmenu argumenata profiliše pozitivan pristup tranziciji jer nema drugog načina da se energetska nezavisnost i energetska bezbednost na optimalan način dugoročno postignu osim oslanjanjem na domaće obnovljive resurse, kao što su voda, sunce, vetar, koji sa tehnološkim iskoracima, čiji smo svedoci, omogućavaju i skladištenje energije i elektrikaciju sektora transporta, grejanja i industrije“, poručuje Rajaković.
U takvom pozitivnom odnosu prema tranziciji, kako dodaje, stiču se prilike za razvoj domaće industrije i IT kompanija, ali i za projektantske i izvođačke firme.
Rajaković naglašava da su odlučnost u sprovođenju tranzicije i afirmacija njenih pozitivnih strana danas prioritetni zadaci u energetskom sektoru.
Vujnović: poboljšanje regionalne saradnje se uglavnom vidi kroz formiranje zajedničkih tržišta
Kada je u pitanju sadašnje stanje u elektroenergetskom sektoru u Srbiji, Miroslav Vujnović, finansijski konsultant iz Srbije, kaže da ispitanici smatraju da elektroprivrede nemaju viziju održivog razvoja, kao ni operativne planove, da im finansijsko poslovanje nije zadovoljavajuće, kao i da nemaju sposobnost samostalnog investiranja.
Kada je reč o karakteristikama budućeg elektroenergetskog sistema, dodaje, anketirani su saglasni samo oko nužnosti dekarbonizacije, dok nisu pominjali ostale karakteristike: digitalizacija, demonopolizacija, demokratizacija, oblik vlasništva.
Poboljšanje regionalne saradnje u anketi se uglavnom vidi kroz potrebu uspostavljanja zajedničkih tržišta, koja bi bila usko povezana sa EU, i kroz uspostavljanje Sistema trgovanja emisijama (ETS) u regionu, ističe Vujnović.
Brzina napuštanja uglja, smatraju ispitanici, biće uslovljena uvođenjem ETS mehanizma, tržištem energenata, političkom voljom i pritiskom spolja.
Rešenja za zaoštravanje energetske krize: razvoj zelene energije, energetska efikasnost, štednja…
U novim uslovima zaoštravanja energetske krize zbog rata u Ukrajini, prema rečima Damira Miljevića, samoodrživost u snabdevanju energijom, energetska nezavisnost i sigurnost snabdevanja postaju ključni faktori. Oni kratkoročno određuju energetske politike, ali imaju i dugoročne posledice na sam tempo, pravce i prioritete energetske tranzicije.
U tom kontekstu je, kako kaže, za očekivati da na kratak rok zemlje odustanu od izlaska iz uglja kao energenta, ako su taj izlazak uopšte i planirale u srednjem roku. Pri tome će se javiti ozbiljni problemi kada je u pitanju tehnička i pogonska spremnost zastarelih termoelektrana i mogućnost nesmetanog snabdevanja ugljem odgovarajućeg kvaliteta s obzirom na stanje u rudnicima u Srbiji i BiH što će opet sve uticati na sigurnost snabdevanja, dodaje on.
Prirodni gas kao tranzitno gorivo je pod znakom pitanja
Otvara se u novim uslovima i pitanje upotrebe gasa kao tranzitnog goriva i to kako sa stanovišta cene, tako i sa stanovišta nesmetanog dugoročnog snabdevanja, pogotovo u slučaju Crne Gore i Srbije koje su u svojim planovima tranzicije ozbiljno računale na gas.
Ono što je dobro, prema njegovom mišljenju, je da će se ubrzati i povećati obim ulaganja u obnovljive izvore energije u svim zemljama, puno više raditi na demokratizaciji i decentralizaciji energetskog sektora kroz ulaganja u različite modele prozjumera i energetskih zajednica, te da će se veća pažnja morati posvetiti energetskoj efikasnosti.
Miljević smatra da i najnovija dešavanja i energetsku krizu ne treba gledati prvenstveno kao pretnju, nego kao razvojnu priliku za zemlje regiona.
Rajaković: završna tačka naše dekarbonizovane energetike je prestanak korišćenja fosilnih goriva – uglja, nafte, gasa
Rat u Ukrajini, prema rečima Nikole Rajakovića, u suštini dodatno afirmiše obnovljive izvore energije jer podcrtava nesigurnost oslanjanja na uvoznu naftu i gas.
Ukrajinska kriza, kako dodaje, je za protivnike tranzicije prava prilika da dodatno afirmativno govore o domaćem lignitu kao resursu bez koga se ne može. A, na drugoj stani se ne pominje da zamenskih kapaciteta u obnovljivim izvorima još nema dovoljno i da su tehnologije za vođenje energetskih sistema sa visokim učešćem obnovljivih još u razvoju, koji će se završiti uspešno.
„Ono što se kristališe kao dugoročan cilj je gotovo neupitno: završna tačka naše dekarbonizovane energetike je prestanak korišćenja fosilnih goriva – uglja, nafte, gasa, zajedno sa energetskom nezavisnošću i energetskom sigurnošću. U kontekstu ukrajinske krize u energetskom sektoru se suočavamo sa paradoksom: izvesnija je prognoza stanja energetike 2040. godine nego prognoza za narednu zimu!“, naglašava on.
Vujnović: neophodno je pripremiti novu energetsku politiku
Miroslav Vujnović smatra da su promene koje su se desile u poslednje dve godine donele hitnu potrebu izrade nove energetske politike, dok je energetska tranzicija, kako smo je poznavali do sada, dobila nova značenja, njen sadržaj i rokovi se menjaju.
S jedne strane, COVID19 je urušio globalne tokove robe, a sa druge strane, rat u Ukrajini je doneo globalnost energetske krize. Ta dva divergentna toka dovode do potrebe većeg oslanjanja na sopstvene energetske izvore, i to u što kraćem roku.
U prvom koraku moramo se okrenuti štednji energenata
„Obzirom da je izgradnja novih energetskih izvora nemoguća na kratak rok, to se u prvom koraku moramo okrenuti štednji energenata“, savetuje Vujnović.
Dakle, upotreba raznih mera poboljšanja energetske efikasnosti je u prvom planu, zatim mere kojima se upotreba uglja maksimalno „pročišćava“, počevši od bolje pripreme uglja koji se koristi u termoelektrana, do postavljanja odgovarajućih filtera, ali i optimizacije samog tehnološkog postupka, i tu je državna podrška za veće korišćenja toplotnih pumpi i solara.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.