Klimatske promene – sve je bliže tačka bez povratka

U novoj analizi Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) ističe se da će našu budućnost obeležeti toplotni talasi, poplave i ekstremni vremenski događaji, koji se neće umiriti. Klimatske promene su akutna pretnja ljudskom blagostanju i životu na planeti i sve je bliže tačka bez povratka, upozorava najviše naučno telo Ujedinjenih nacija. IPCC u poslednjem izveštaju razmatra ranjivosti i ograničene kapacitete sveta prirode i ljudskih društava da se prilagode klimatskim promenama.

Objavljena analiza je drugi deo Šestog izveštaja IPCC-a. Bavi se procenom uticaja klimatskih promena na ekosisteme, biodiverzitet i ljudske zajednice na globalnom i regionalnom nivou.

Uticaj promena je prisutan u svim regijama planete

Klimatske promene utiču na prirodu, živote ljudi i infrastrukturu u svakom delu planete, u svakoj regiji. Uticaji klimatskih promena sve su prisutniji i očigledniji, a ugrožavaju napore da se zadovolje osnovne ljudske potrebe i ometaju održivi razvoj širom sveta, navodi se u izveštaju.

Oni koji su najmanje sposobni da se nose sa posledicama su i najviše pogođeni

U IPPC-ovom izveštaju se ponovo naglašava da su klimatske promene kojima svedočimo izazvane ljudskim faktorom. Oni koji su najmanje sposobni da se nose sa posledicama široko rasprostranjenih poremećaja u prirodi su i najviše pogođeni. Promene utiču na živote milijardi ljudi širom sveta, ističu naučnici.

„Ovaj izveštaj je strašno upozorenje o posledicama neaktivnosti i pokazuje da klimatske promene predstavljaju ozbiljnu i rastuću pretnju našem blagostanju i zdravoj planeti. Naši današnji postupci će oblikovati načine na koji se ljudi prilagođavaju, kao i to kako će priroda da reaguje na sve veće klimatske rizike“, rekao je Hoesung Lee, predsedavajući IPCC-u.

Svet se suočava sa neizbežnim i višestrukim klimatskim opasnostima u naredne dve decenije, sa nivoima globalnog zagrevanja od 1,5 stepena Celzijusa, upozoravaju naučnici. Čak i privremeno prekoračenje ovog nivoa dovešće do uticaja od kojih će neki biti nepovratni, navodi se u izveštaju.

Neophodna je hitna akcija za suočavanje sa sve većim rizicima

Učestali toplotni talasi, dugotrajne suše i razorne poplave već sada premašuju prag tolerancije biljaka i životinja i izazivaju masovno izumiranje mnogih vrsta, poput drveća i korala. Vremenski ekstremi se javljaju istovremeno i uzrokuju kaskadnu vezu događaja, kojima je sve teže upravljati. Naučnici navode da su time milioni ljudi izloženi akutnoj oskudici i nesigurnosti u snabdevanju hranom i vodom, posebno u Africi, Aziji, Centralnoj i Južnoj Americi.

Vremenski ekstremi se javljaju istovremeno i uzrokuju kaskadnu vezu događaja kojima je sve teže upravljati

Kako bi se izbegao sve veći gubitak života, biodiverziteta i infrastrukture, potrebno je ambiciozno, brže delovanje na prilagođavanju klimatskim promenama, uz hitno i odlučno smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte, navodi IPCC.

Do sada je napredak u prilagođavanju na svet u doba klimatskih promena bio neujednačen. Sve su veće razlike između preduzetih i konkretnih akcija i toga što je potrebno za suočavanje sa sve većim rizicima i izazovima. Taj nesklad je najveži kod populacija sa najnižim prihodima.

Očuvanje prirode je ključno za budućnost

Izveštaj sagledava nove uvide u potencijale prirodnih ekosistema da umanje klimatske rizike i omoguće budućnost čovečanstva. Zdravi ekosistemi su otporniji na klimatske promene, a takođe i obezbeđuju hranu i pijaću vodu.

Naučnici ističu da uz obnavljanje degradiranih ekosistema i efikasno očuvanje 30 do 50 procenata kopna, slatkovodnih i okeanskih staništa na planeti, čovečanstvo može računati i na kapacitete prirode da apsorbuje i skladišti ugljenik. Za to je neophodna adekvatna finansijska i politička podrška.

Infrastruktura pod uticajem klimatskih promena

U gradovima živi više od polovine svetske populacije i oni su žarišta uticaja i rizika od klimatskih promena, ali su takođe i ključni deo rešenja, navodi se izveštaju.

Zdravlje ljudi i osnovna sredstva za život, imovina, kao i osnovna infrastruktura, energetski i transportni sistemi, sve su više izloženi negativnim uticajem i opasnostima od toplotnih talasa, oluja, suša i poplava.

Gradovi takođe pružaju mogućnosti za klimatsku akciju, sa zelenim zgradama, obnovljivom energijom i održivim transportnim sistemima

Porast urbanizacije i klimatske promene stvaraju složene rizike, ali gradovi takođe pružaju mogućnosti za klimatske akcije, sa zelenim zgradama, obnovljivom energijom i održivim transportnim sistemima koji povezuju urbana i ruralna područja.

Sve to može dovesti do inkluzivnijeg i pravednijeg društva, ističu naučnici, kroz uključivanje svih interesnih strana u klimatsko planiranje i donošenje pravednih odluka i oslanjanje na starosedelačko i lokalno znanje i iskustvo.

Nauka upozorava i apeluje

Klimatske promene su globalni izazov koji zahteva lokalna rešenja i potrebne su regionalne informacije kako bi se razvila i unapredila klimatska otpornost. Izveštaj ukazuje da je razvoj klimatske otpornosti već postao izazov na trenutnim nivoima zagrevanja i biće sve teže kako se povećava globalno zagrevanje. U nekim regionima će biti nemoguća klimatska adaptacija, ukoliko globalno zagrevanje pređe 2 stepena Celzijusa.

Naučnici naglašavaju hitnost klimatskih akcija, sa fokusom na pravičnost i pravdu, adekvatno finansiranje, transfer tehnologije, političku posvećenost i partnerstvo. To je put do efikasnijeg prilagođavanja klimatskim promenama i smanjenja emisija, navodi se u analizi.

Naučnici naglašavaju hitnost klimatskih akcija, sa fokusom na pravičnost i pravdu, adekvatno finansiranje, transfer tehnologije, političku posvećenost i partnerstvo.

Dokazi su jasni i klimatske promene predstavljaju pretnju ljudskom blagostanju i zdravlju planete. Svakim daljim odlaganjem sveukupne globalne klimatske akcije propušta se prilika, koja neće dugo trajati, da se obezbedi budućnost za život na planeti, istakli su su naučnici.

„Ovaj izveštaj prepoznaje međuzavisnost klime, biodiverziteta i ljudi, i integriše prirodne, društvene i ekonomske nauke“, rekao je predsedavajući Lee i naglasio da „polumere“ više nisu opcija.