Klimatske promene

Čega smo spremni da se odreknemo da bi zaustavili klimatske promene?

klimatska anketa eib promena ponasanja

Slika: PlanetMallika from Pixabay

Objavljeno

15.01.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

15.01.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Putovanje avionom je ono čega bi se Amerikanci, Kinezi i Evropljani najlakše odrekli kako bi sprečili klimatske promene, a kada bi birali između avioprevoza, mesa, odeće, automobila i video striminga (Netflix, Youtube…). Na drugoj strani, Amerikancima i Evropljanima bi najteže palo da se odreknu automobila, a Kinezima mesa.

Ispitanici širom sveta su saglasni da bi se najlakšle odrekli aviosaobraćaja, pa je takav odgovor dalo 40% Evropljana, 38% Amerikanaca i 43% Kineza. Ova cifra je, kada se pogleda EU, još veća u Poljskoj (46%), Češkoj (48%), Mađarskoj (48%), Slovačkoj (48%) i Hrvatskoj (51%).

Oko 18% Evropljana kaže da bi bilo najlakše odustati od striminga, 16% od mesa, 15% od nove odeće, a 11% od automobila, navodi se u trećem izdanju Klimatske ankete Evropske investicione banke (EIB).

eib klimatska anketa promena ponasanja

U anketi, sprovedenoj u 30 zemalja, ispitivano je kako ljudi nameravaju da se bore protiv klimatskih promena u 2021. godini, čega su spremni da se odreknu u toj borbi, kao i kako pandemija COVID-19 utiče na tu borbu i njihove navike prilikom putovanja.

Tako je samo 10% Kineza i 19% Evropljana odgovorilo da preduzima radikalne promene u načinu života kako bi se borili protiv klimatskih promena, dok je procenat kod Amerikana najveći – 27%.

Evropljani i Amerikanci ne mogu bez automobila, a Kinezi bez mesa

Rezultati su malo drugačiji kod odgovora na pitanje čega bi se ispitanici najteže odrekli zarad sprečavanja klimatskih promena.

Evropljani i Amerikanci imaju isti stav: odustajanje od automobila je najteža opcija, zatim upotreba mesa, pa strimovanje. Ljudi u ruralnim područjima (51%) kažu da bi odustajanje od automobila bio najteži izbor, kao i stanovnici Italije (46%), Slovenije (46%), Malte (49%) i Luksemburga (52%).

Međutim, Kinezima bi, ipak, najteže palo da više ne jedu meso, a zatim da nemaju pristup strimingu ili automobilu.

klimatska anketa eib kina amerika eu

Ljudi se više plaše COVID-19 nego klimatskih promena

eib klimatska anketa covid

Zanimljivo je da je većina ispitanika u EU, Kini i SAD više zabrinuto da se ne zarazi korona virusom nego kakve će biti posledice klimatskih promena.

Međutim, oni i dalje veruju da da njihovi izbori i akcije mogu da donesu razliku u borbi protiv klimatskih promena, i tako misli više Kineza nego Evropljana i Amerikanaca. Ali, u poređenju sa 2019. godinom, broj ljudi koji imaju ovakav stav se povećao širom sveta.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Industrijski plan za zeleni dogovor EU-plan-subvencija-zastitu-domace-zelene-industrije

EU najavila plan subvencija za zaštitu domaće zelene industrije

15. januar 2021. - Evropska komisija je predstavila Industrijski plan za zeleni dogovor, kojim želi da očuva konkurentnost usled povećanja subvencija širom sveta za dekarbonizaciju

Ugalj, Klima - 1:0 ili kako je klimatska akcija dozivela poraz u malom nemačkom selu

Ugalj, Klima – 1:0 ili kako je klimatska akcija doživela poraz u malom nemačkom selu

15. januar 2021. - U selu Licerat u Nemačkoj, policija je tokom ove i prošle nedelje iselila aktiviste iz...

Temperatura okeana 2022 rekord cetvrtu godinu zaredom

Temperatura okeana 2022. dostigla rekord – četvrtu godinu zaredom

15. januar 2021. - Osim ekstremnih suša, toplotnih talasa, šumskih požara i poplava, 2022. godinu je obeležio četvrti uzastopni rekord visine temperature okeana

Svetski ekonomski forum: Deceniju koja dolazi obeležiće ekološke i društvene krize

Svetski ekonomski forum: Deceniju koja dolazi obeležiće ekološke i društvene krize

15. januar 2021. - Prema WEF-ovoj analizi, neizvesnu i turbulentnu deceniju koja je pred nama karakterisaće ekološke i društvene krize