Istraživanje: 85 odsto građana podržava uvođenje depozitnog sistema

Centar potrošača Srbije (CEPS) sproveo je istraživanje o reciklaži ambalaže za jednokratnu upotrebu u kojem je 85 odsto ispitanika depozitni sistem označilo kao dobar način da se podstakne reciklaža.

Depozitni  sistem podrazumeva model po kome potrošači prilikom kupovine pića plaćaju dodatni iznos novca za samu ambalažu, a koji im se vraća kada predaju praznu ambalažu za recikliranje.

Većina ispitanika, kako je sapoštio CEPS, bi se opredelila za sistem koji je jednostavan i koji na jednom mestu obuhvata sve vrste jednokratne ambalaže, kao što su limenka, plastika, tetrapak i staklo.

Depozitni sistem ima smisla samo ako se uvede na sve vrste jednokratne ambalaže

Inače, uvođenje depozitnog sistema u Srbiji najavljeno je više puta, prvo 2017, a onda i 2019. Ipak, to se do danas nije desilo, i očigledno je da postoje suprotstavljeni stavovi o njegovom implementiranju.

Istraživanje CEPs-a je pokazalo da bi u slučaju da proizvod koji redovno kupuju poskupi, kao posledica ulaska u sistem depozita, 40 odsto ispitanika prestalo da ga kupuje. To je, kako navodi CEPS, jedan od ključnih razloga zašto bi sistem depozita morao da bude jednako primenjen na svu jednokratnu ambalažu.

U protivnom, ambalaža koja se nalazi van depozitnog sistema mogla bi da postane novi izbor potrošača, smatraju ispitanici.

Ispitanicima je važno da na ambalaži piše da je moguća reciklaža

Istraživanje je pokazalo da na polju edukacije i značaja reciklaže posebno treba animirati stanovnike ruralnih područja, kao i starosnu grupu od 41. do 65. godine. Nešto više od polovine ispitanika, njih 51,58 odsto, naglasilo je da im je važno da proizvođač na ambalaži jasno istakne mogućnost njenog recikliranja.

Zanimljivo je da je skoro polovina ispitanika spremno da više plati proizvod koji je u ambalaži koja se lakše reciklira.

Anokić: depozitni sistem ne bi trebalo da zavisi od veličine mesta

Maja Anokić, predsednica CEPS-a, izjavila je da veći broj ispitanika koji bi koristili depozitni sistem živi u gradu, tačnije 61 osto, dok su ispitanici koji žive u seoskim sredinama u većem broju neopredeljeni, njih 21,4 odsto.

„Ovo ukazuje na potrebu da depozitni sistem ne treba da zavisi od veličine mesta stanovanja, već da treba da bude dostupan svima, bez obzira u kojoj sredini ili u kom delu Srbije žive. Zato i ne čudi podatak da ukupno 58,2 odsto ispitanika smatra da je važno da im ovakav sistem bude u blizini“, istakla je ona.

Građani žele da recikliraju, ali im je potrebna podrška

Ispitanici smatraju reciklažu važnom temom i spremni su da svojim ponašanjem doprinesu očuvanju životne sredine, ali im je potrebna podrška kako bi saznali načine na koje to mogu da rade i podsticaj da zadrže naviku za recikliranjem.

Istraživanje je sprovedeno tokom septembra 2020. godine na uzorku ispitanika koji je obuhvatio Beograd, Vojvodinu, centralnu, zapadnu i jugoistočnu Srbiju.