x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Kupi, konzumiraj i vrati u radnju – depozitni sistemi za jednokratnu ambalažu za piće

25.09.2018. | Komentari: 0Autor:

Foto: Reloop
Kupi, konzumiraj i vrati u radnju – depozitni sistemi za jednokratnu ambalažu za piće

Autor: Anna Larsson, direktor, Razvoj projekta cirkularne ekonomije (Circular Economy Project Development), Reloop

Depozitni sistemi su dokazani metod prikupljanja otpada koji garantuje visoke stope reciklaže materijala, pa su zbog toga preporučeni u strateškim dokumentima mnogih međunarodnih organizacija. Depozitni sistem se pominje u Akcionom planu o morskom otpadu, koji je Komisija za zaštitu mora i priobalja na Baltiku (HELCOM) usvojila 2015. godine i koja je potvrđena Deklaracijom o zaštiti Baltičkog mora koju su 6. marta 2018. godine potpisali Evropski komesar za životnu sredinu, more i ribarstvo Karmenu Vella i ministri devet baltičkih država.

Depozitni sistem preporučuje i zakonodavstvo EU kao važan instrument koji omogućava ponovnu upotrebu ambalaže i smanjenje količine otpada (usvojena Direktiva o ambalaži i ambalažnom otpadu i Okvirna direktiva o otpadu, kao i očekivana Direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu).

Štaviše, depozitni model su podržale i Ujedinjene nacije, koje su 6. decembra 2017. godine usvojile rezoluciju o morskom otpadu i mikroplastici. Rezolucija poziva na primenu mera kojima bi se „sprečilo i značajno smanjilo zagađenje mora“. Dokument predlaže uvođenje „depozitnih sistema za ambalažu za piće u cilju smanjenja količine plastičnog otpada koji ima negativne posledice po morski biodiverzitet“.

Depozitni sistemi u Evropi

Deset evropskih zemalja ima depozitni sistem za ambalažu za piće – Švedska ga je uvela 1984. godine, Island 1989. godine, Nemačka 2003. godine, Finska 1996. godine, Norveška 1999. godine, Danska 2002. godine, Holandija 2005. godine, Estonija 2005. godine, Hrvatska 2006. godine i Litvanija 2016. godine, što je kod poslednje za rezultat imalo procenat prikupljanja od 92% u drugoj godini od uvođenja! Primetan je interes i ostalih evropskih vlada za uvođenje depozitnog sistema za ambalažni otpad – depozitni sistem za otpadnu ambalažu za piće uvešće Škotska (odluka od 5. septembra 2017. godine) i Engleska (odluka iz marta ove godine).

Litvanija je ostvarila procenat prikupljanja ambalažnog otpada od čak 92% samo dve godine nakon uvođenja depozitnog sistema

Ova činjenica ne iznenađuje, s obzirom da depozitne sisteme za ambalažu za piće karakterišu visoke stope prikupljanja i efikasna reciklaža materijala. Koncept cirkularne ekonomije i sve veća svest o zagađenju životne sredine pružaju nesumnjivo važne podsticaje vladama da primene dokazane modele upravljanja otpadom.

Podaci iz publikacije „Depozitni sistemi za ambalažu za piće za jednokratnu upotrebu – globalni pregled“ neprofitnog udruženja Reloop

Koristi depozitnog sistema

Upravljanje otpadnom ambalažom za piće na način koji ne predviđa depozitni sistem ne podstiče rast stope prikupljanja. Depozitni sistem na spontani način približava stope prikupljanja nivou od 100% (tako što građanima pruža mogućnost da povrate depozit). Uštede emisija CO2 iz transporta između građana i reciklera su takođe značajne. Transport u depozitnom sistemu garantuje skoro dva i po puta manji ugljenični otisak nego što ga ima komunalno prikupljanje otpada (prema rezultatima stručne studije koju je sprovela nezavisna konsultantska kuća koju je naručio norveški operator depozitnog sistema Infinitum). Depozitni sistem obezbeđuje i velike količine kvalitetnog materijala, što za rezultat ima visok procenat reciklaže materijala.

Troškovi depozitnog sistema

U zemljama koje nemaju depozitni sistem lokalne vlasti finansiraju prikupljanje ambalaže za piće, pri čemu bi trebalo (a često nije tako) da proizvođači i uvoznici pokriju sve troškove prikupljanja ambalaže od domaćinstava, transporta do komunalnog postrojenja za sortiranje i transport do reciklera. U depozitnom sistemu sve troškove snose direktno i isključivo proizvođači i uvoznici, a finansijski tokovi su transparentni i lako proverljivi.

Depozitni sistemi su dokazani metod postizanja visokih stopa prikupljanja ambalaže za piće. Međutim, u zemljama u kojima se planira uvođenje depozitnog modela, postavlja se pitanje ekonomskih efekata. Ovde bi trebalo napraviti razliku između koncepta centralizovanog i decentralizovanog sistema povraćaja depozita. Nemački sistem, iako se može pohvaliti stopom prikupljanja od skoro 100% (97% u 2014. godini), ne bi trebalo da služi kao model vladama koje razmatraju primenu depozita za ambalažu za piće. Decentralizovani model kliringa koji primenjuje Nemačka, sa podsistemima za svaki maloprodajni lanac koji izveštava svakog proizvođača pojedinačno, je komplikovan i neisplativ zbog činjenice da maloprodajni lanci zadržavaju nepovraćenu depozitnu naknadu, kao i prikupljeni materijal.

Norveški depozitni sistem, koji su dobrovoljno pokrenuli proizvođači i uvoznici nakon što su im vlasti pripretile visokim naknadama, svakako može da posluži kao model. Ovaj model se zasniva na pravilu da što je veća stopa prikupljanja, to je niži iznos tzv. ekološke takse. Sami proizvođači i uvoznici su odabrali najefikasnije rešenje za prikupljanje kroz centralizovani sistem povraćaja depozita i imaju interes da održe isplativ okvir koji garantuje najvišu moguću stopu prikupljanja. Operater sistema (Infinitum), čiji su glavni deoničari proizvođači, uvoznici i maloprodajni lanci, radi na neprofitnoj osnovi i pokriva troškove iz tri izvora: nepovraćenih depozita, prodaje sirovina (jedini je vlasnik sirovina) i administrativnih taksi koje plaćaju lica koja plasiraju piće na tržište. Administrativni trošak trenutno iznosi 0 norveških kruna (bukvalno) za svaku aluminijumsku limenku plasiranu na tržište i 0,18 norveških kruna za svaku PET bocu, što su ujedno i realni troškovi proizvođača i uvoznika (podaci za 2018. godinu). Trošak učestvovanja u sistemu iznosi nekoliko hiljada norveških kruna i plaća se jednokratno. Vredi pomenuti da je Kraljevina Norveška, iako nije članica EU, preuzela sve obaveze u vezi sa zaštitom životne sredine, pa tako i u vezi sa preradom otpada i stopama reciklaže.

Protivnici depozitnog sistema često iznose argument negativnog uticaja na prihode lokalnih vlasti usled činjenice da se vredne ambalažne frakcije ne predaju komunalnim sistemima upravljanja otpadom. Reloop je proučio više od 20 dokumenata koji analiziraju uvođenje ili proširenje depozita na lokalne vlasti. Ove studije, koje su razvili različiti činioci u različitim krajevima sveta, pokazuju značajne neto uštede u vezi sa smanjenjem zagađenja otpadom, kao i nižim troškovima transporta i održavanja komunalnih centara za prikupljanje otpada. Na primer, studija pod nazivom „Primena sistema povraćaja depozita u Velikoj Britaniji“ navodi da su izračunate neto uštede od 159 miliona funti godišnje (2.443 funte na 1.000 stanovnika).

Sistem povraćaja depozita – cirkularna ekonomija par ekselans

Treba pomenuti da se postulati cirkularne ekonomije već decenijama primenjuju zahvaljujući sistemu povraćaja depozita. Dokazano visoke stope prikupljanja obezbeđuju slanje homogenih tokova sirovina na efikasno recikliranje materijala. Norveška može da posluži kao model i u kontekstu cirkularne ekonomije i održivog upravljanja sirovinama. Od početka delovanja, norveška organizacija za tretman ambalaže za piće (Infinitum) je pridavala veliki značaj eko dizajnu. Proizvođači i uvoznici mogu da plasiraju samo onu ambalažu za piće koja omogućava maksimalnu reciklažu materijala i na sadrži opasne supstance. U skladu s tim, u Norveškoj je na snazi zabrana: termoreaktivne frakcije polistirena; PVC i metala (na čepovima); PVC, metala i silikona na zatvaračima; PVC, PET i polistirenskog filma na etiketama; i štamparskih boja koje sadrže teške metale. Zahvaljući tome, finalna stopa reciklaže materijala norveške ambalaže za piće u depozitnom sistemu iznosi 95% (% inputa nakon procesa reciklaže materijala – podaci Infinituma). Nasuprot tome, stopa reciklaže materijala ambalaže za piće za jednokratnu upotrebu koja nije pokrivena depozitnim sistemom iznosi 25% (od 100% iste ambalaže plasirane na tržište –  podaci norveškog Green Dot dostupni na www.grontpunkt.no).

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.