Rekonstruisati ili ne rekonstruisati termoelektranu Pljevlja – pitanje je sad

Sudbina Termoelektrane Pljevlja, koja sa snagom od 225 MW obezbeđuje 40 odsto proizvodnje električne energije Crne Gore, i dalje je neizvesna. Sve ono što se dešava u vezi sa njom može se svesti na pitanje: da li se isplati investirati u elektranu na ugalj u vremenu dekarbonizacije, i moglo bi biti pokazna vežba onoga što će se dešavati sa elektranama na ugalj u regionu. TE Pljevlja je u ovu situaciju došla jer je prva od pet termoelektrana u BiH, Crnoj Gori i Srbiji iskoristila limit od 20.000 radnih sati u opt-out režimu.

Članice Energetske zajednice prihvatile su opt-out mehanizam kao način da ispune obavezu primene EU Direktive o velikim ložištima, čiji je cilj smanjenje zagađenja vazduha i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Mehanizam nudi dodatno vreme vlasnicima termoelektrana da ih modernizuju u skladu sa EU standardima ili da se pripreme za njihovo gašenje.

Ako po iskorišćenju 20.000 radnih sati elektrana nije modernizovana da ispoštuje standarde za emisije iz Direktive, onda mora da bude zatvorena.

TE Pljevlja je iskoristila limit, a Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) je potpisala ugovor o ekološkoj rekonstrukciji, kako bi ispoštovala EU Direktivu i nastavila rad. Ali, ni posle 15 meseci od potpisivanja ugovora radovi nisu krenuli, što se može delimično opravdati pandemijom COVID-19. U međuvremenu, promenila se Vlada Crne Gore i pojavile su se dileme da li se uopšte isplati sprovesti modernizaciju, s obzirom da je prestanak korišćenja uglja najavljen za 2030. godinu. Vlasnik TE Pljevlja, EPCG,  ponavlja da je cena nesprovođenja rekonstrukcije velika – za deset godina čak milijardu evra.

Zašto ekološka rekonstrukcija kasni?

Akcija za socijalnu pravdu (ASP) je saopštila da je dobila odgovor od EPCG, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, iz kojeg je zaključila da 15 meseci od zaključenja ugovora za ekološku rekonstrukciju TE Pljevlja nisu započeli radovi.

ASP je naveo da izabrani konzorcijum, kojeg predvodi Donfang Electric International Corporation iz Kine, traži dodatnih 15 miliona da obavi posao, koji, ukoliko bude realizovan, može biti uzaludan jer su zvaničnici Vlade Crne Gore nedavno izjavili da bi TE mogla raditi samo do 2030.

Perunović: da li se isplati ekološka rekosntrucija?

ASP podseća da se u ovakvu situaciju došlo jer je energetska politika iz prethodnih godina zagovarala gradnju drugog boloka u TE Pljevlja, umesto da se okrene obnovljivim izvorima energije. Ova nevladina organizacije pozvala je da nadležni što pre definišu pravne i ekonomske alternative za građane Pljevlja, u sklopu pravedne tranzicije.

Dileme u Vladi Crne gore su očigledne, i to je nedavno potvrdio Marko Perunović, državni sekretar u Ministarstvu kapitalnih investicija.

On je izjavio da je Vlada u fazi traženja rešenja koje mora da obuhvati ekološku rekonstrukciju koja će koštati otprilike 15 miliona evra više od projektovanih 54 miliona. Pitanje je šta raditi posle toga, odnosno koliko će biti isplativo da radimo tu rekonstrukciju, istakao je Perunović.

EPCG: ekološka rekonstrukcija se isplati

Ekološka rekonstrukcija, kako su rekli, je preduslov daljeg rada TE Pljevlja u pogledu zadovoljenja ekoloških standarda, propisanih nacionalnom i evropskom regulativom, pre svega EU Direktivom o velikim ložištima, EU Direktivom o industrijskim emisijama, i nacionalnim Zakonom o industrijskim emisijama.

U slučaju odustajanja od ekološke rekonstrukcije neminovno bi došlo do gašenja TE Pljevlja, konstatuje EPCG.

Čak i da je period gašenja TE Pljevlja 2030 ekološka rekonstrukcija se isplati

Potencijalni radovi u iznosu od 15 miliona evra, kak navodi EPCG, nisu povezani sa članicama konzorcijuma firmama BB Solar i Bemax, već se radi o stručno specijalističkim radovima na rekonstrukciji kotlovskog postrojenja za koje se očekuje da budu izvedeni od strane renomiranog međunarodnog izvođača.

Obustavljanje rada TE na 12 meseci proizvelo bi trošak od 158 miliona evra (109 miliona za uvoz električne energije i 49 miliona za fiksne troškove TE), a obustavljanje rada na 18 meseci 234 miliona evra (160 miliona za uvoz električne energije i 74 miliona za fiksne troškove TEP-a). Dakle, radi se o iznosima koji, čak i na kraći rok, višestruko premašuju troškove ekološke rekonstrukcije. Ukoliko bi se govorilo o dužem periodu, troškovi bi, samo za 10 godina, premašivali milijardu evra. Iz ovoga je jasno kakav bi problem – energetski, ekonomski i socijalni – imala Crna Gora u slučaju brzog gašenja TE Pljevlja ili odustajanja od ekološke rekonstrukcije tog postrojenja, saopštila je EPCG.

Kompanija tvrdi da, čak i da je period gašenja TE Pljevlja 2030, iako je stav EPCG da bi to trebalo da se desi u periodu od 2035. do 2040, projekat ekološke rekonstrukcije je isplativ.

Ima li rešenja?

Da crnogorska vlada razmišlja o alternativama potvrdila je i nedavna izjava premijera Zdravka Krivokapića, koji je rekao da je opcija i izgradnja elektrane na gas u blizini Bara.

Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promjene (PzP), redovno se oglašava o temi TE Pljevlja. Pre nekoliko dana je izjavio da bi EPCG trebalo da odmah raskine ugovor o ekološkoj rekonstrukciji, pre svega jer izvođači radova nisu ispoštovali rokove, a i završetak ne bi značio dostizanje predviđenih standarda, i pristupi alternativnim rešenjima koja će biti održiva i ekonomski i energetski efikasna.

Uz takse koje se moraju platiti na ugalj proizvodnja energije iz lignita se ne isplati

On savetuje da se za radnike TE Pljevlja pripremi kvalitetan socijalni program sa dobrim otpremninama, alternativama za zapošljavanje ili mali biznis. Za razvoj Pljevalja je potrebno razraditi energetske alternative kao što su elektrana na biomasu, manje hidroelektrane, proizvodnje hrane, izgradnje ekološke cementare van grada.

Medojević je istakao da je sa svim opterećenjima, koje će morati da se plaćaju na ugalj, proizvodnja električne energije na lignit jednostavno neisplativa.