RESET: Evropski zeleni dogovor je šansa za energetsku tranziciju BiH

Evropski zeleni dogovor je šansa za razvoj BiH i zemlja može da u energetskom sistemu postigne održivost u pogledu zaštite životne sredine i klime i učini ga savremenim i konkurentnim, navode stručnjaci iz RESET-a u pregledu energetske politike zemlje i njenih perspektiva.

Regionalni centar za održivu energetsku tranziciju – RESET, novoformirani think tank ili nezavisni ekspertski institut koji okuplja stručnjake i pripadnike akademske zajednice iz Bosne i Hercegovine, objavio je svoj prvi strateški dokument – prikaz energetske politike BiH „EU Green Deal – zadnja prilika za održivi i inkluzivni razvoj energetskog sektora u BiH“.

Zalaganjem za energetsku tranziciju koja će u narednim decenijama dekarbonizovati BiH i dovesti do zamene fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, elektrifikacije sektora grejanja i transporta, kao i unapređenja energetske efikasnosti, RESET planira da postane uticajan učesnik u kreiranju sveobuhvatne politike održive energetske tranzicije.

Delovanje centra zasniva se na multidisciplinarnom i inovativnom pristupu u kreiranju politike i mera transformacije energetskog sektora uz uvažavanje aspekata socio-ekonomske održivosti i pravične tranzicije.

Uključivanje otvara put ka investicijama u energetici

Mirza Kušljugić, profesor Fakulteta elektrotehnike Univerziteta u Tuzli, predsednik RESET-a

Prema nedavno objavljenoj studiji Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) „Perspektive obnovljive energije za CESEC region“, region Zapadnog Balkana ima ogromne ekonomski isplative potencijale obnovljive energije. Stoga je budući razvoj energetskog, a posebno elektroenergetskog sektora opravdano bazirati na obnovljivim izvorima energije, prije svega solarne i energije vjetra.

Pošto je proizvodnja iz vjetroelektrana i fotonaponskih solarnih elektrana, trenutno najjeftinijih, varijabilna i stohastična, za njenu integraciju potrebno je mijenjati koncept planiranja i operativnog vođenja elektroenergetskog sistema. Preduslov za efikasno balansiranje proizvodnje iz varijabilnih obnovljivih izvora je uspostavljanje likvidnih organizovanih tržišta – berzi električne energije (dan-unaprijed i unutar dana) u svim državama Zapadnog Balkana kao i njihovo međusobno povezivanje i integracija sa berzama u Evropskoj uniji.

Pored toga, potrebno je da operatori elektroenergetskog sistema pristupe mehanizmima regulacije frekvencije koji su uspješno implementirani unutar asocijacije ENTSO-E – inicijativama IGCC i MARI – kako bi se smanjili troškovi balansiranja uslijed stohastične prirode obnovljivih izvora. Ovo treba da budu prioritetne mjere unutar predstojećih nacionalnih energetskih i klimatskih – NECP planova.

Bosna i Hercegovina bi s ETS-om dobila pristup sredstvima

Alternativa pomenutom prekograničnom porezu na ugljen-dioksid, zvanično mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBA), bilo bi priključivanje evropskom Sistemu za trgovanje emisijama – ETS, navodi Ognjen Marković. To bi povećalo cene električne energije, ali bi energetski sektor dobio sredstva za potrebe energetske tranzicije, dodao je.

Inače, Crna Gora je jedina u regionu uvela sistem za aukcije dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida i trgovanje tim instrumentima. Emiteri iz industrijskog i energetskog sektora prolaze kroz postepeno prilagođavanje, tako što se ukupan broj sertifikata smanjuje za 1,5 odsto godišnje. Prihod mora da se koristi za mere zaštite životne sredine, podršku proizvodnji energije iz obnovljivih izvora i inovacije.

Računica po ekvivalentnom modelu, sa cenom od 24 evra po toni CO2, koliko iznosi u Crnoj Gori, pokazuje da bi se u BiH u prvoj godini primjene u fond slilo 156 miliona evra, kažu u RESET-u.

Ognjen Marković, ekspert u energetici, član Upravnog odbora i predsednik Savetodavnog veća RESET-a

Prema nekoliko studija, izvoz električne energije bi mogao biti opterećen sa CBA taksom od 14 do 17 eura po megavat-satu. Pod određenim pretpostavkama, uključujući i izvoznu konkurentnost električne energije (koja je upitna u ovom slučaju), fondovi zemalja uvoznika električne energije iz BiH bi se povećali za 52 do 63 miliona eura, pri čemu BiH od ovih fondova ne bi imala nikakve koristi.

Treba naglasiti da bi se eventualno uvođenje CBA mehanizma moglo primijeniti i na izvoznu robu za čiju se proizvodnju koristi električna energija proizvedena iz fosilnih goriva, a BiH u EU izvozi 72 procenta svog ukupnog izvoza.

Dekarbonizacija i digitalizacija

Dekarbonizacija i digitalizacija su osnov nastupajuće svetske industrijske revolucije, kažu autori i dodaju da energetska tranzicija mora da bude pravična prema gubitnicima i inkluzivna, što podrazumeva uključivanje što većeg broja građana i drugih društvenih aktera.

Sve države Zapadnog Balkana pripadaju grupi najmanje ekonomski razvijenih evropskih zemalja i one su, uglavnom zbog političkih i ekonomskih razloga, na margini ozbiljnih dešavanja i promena u svetu, a naročito u Evropi, navodi Ognjen Marković. Energetska tranzicija i dekarbonizacija je u regionu tek počela i još uvek se shvata kao nevoljno preuzeta obaveza, a ne kao prilika za ubrzani razvoj na novim osnovama, kazao je.

Damir Miljević, ekonomista, konsultant u energetici, član Upravnog odbora RESET-a

Propuštanje ove prilike za uključivanje Zapadnog Balkana u novu industrijsku i razvojnu paradigmu i grčevito insistiranje na zadržavanju postojećeg stanja i sporom procesu tranzicije, prvenstveno u elektroenergetskom i transportnom sektoru, koštalo bi ove zemlje daleko više nego što je to neophodno i, što je još gore, ostavilo ih da i ubuduće kaskaju u razvoju za zemljama u okruženju.

Stoga, hitna promjena preovladavajućeg načina razmišljanja, a time i sadašnjih politika, planova razvoja i aktivnosti u svim segmentima društva, a posebno u segmentu koji se odnosi na energetski sektor, predstavlja ne samo priliku za zemlje Zapadnog Balkana da se izbore sa posljedicama recesije i ekonomske i socijalne ugroženosti, nego i posljednju šansu da se obezbjedi osnova za ekonomski rast i razvoj.

Problem postaje još teži kada se uzme u obzir činjenica da je pandemija Covid 19 već ostavila vrlo ozbiljne posljedice po privredu, građane i budžete zemalja Zapadnog Balkana, a da će njene posljedice biti još i veće s obzirom da niko sa sigurnošću ne može predvidjeti koliko će ona trajati i kad će završiti. Ono što se sa sigurnošću može predvidjeti je da nakon pandemije ništa više neće biti isto kao prije nje.

Budućnost zemlje je u solarnoj energiji

Ugalj je prošlost u odgovornom delu planete, kao i termoblokovi koji ga prate, ističe Vjekoslav Domljan. BiH, a posebno Hercegovina, treba da se okrene izgradnji velikih solarnih farmi i postavljanju panela na krovove kuća, zgrada, objekata malih firmi i zgrada javnih institucija. U planu su solarne farme od 60 odnosno 200 MW, poručio je.

Evropski parlament je pozvao Evropski savet i Evropsku komisiju da povećaju pomoć zemljama Zapadnog Balkana u zakonodavstvu na polju zaštite životne sredine i energetske efikasnosti. Među preporukama je da se države kandidati za članstvo u Jugoistočnoj Evropi uključe u transevropske mreže za saobraćaj i energetiku TEN-T i TEN-E i da se udvostruče nepovratna sredstva iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), navodi se u dokumentu.

Vjekoslav Domljan, rektor Univerziteta Sarajevo School of Science and Technology (SSST), član Upravnog odbora RESET-a

Preduvjet daljnjeg razvoja je da se iz temelja promijeni anakrona zakonska regulativa, omogući pojava prosumera (proizvođača električne energije za vlastite potrebe) i energetskih zadruga te radikalno transformira fond za obnovljive izvore energije.

Umjesto da taj fond doprinosi pojeftinjenju električne energije i tako povećanju društvenog blagostanja, nedavno je odnosna naknada čak i povećana. I najpovršnija cost-benefit analiza bi pokazala koliko je štetno po društveno blagostanje da skupina povlaštenih investitora razara prirodnu i socijalnu okolinu i za to biva nagrađena novcem poreznih obveznika, koji im plaćaju tarife po cijenama iznad tržišnih.

Zbog uglja preti obaranje prihoda iz inostranstva

Država je do sada napravila nacrte strategija prilagođavanja klimatskim promenama i niskoemisionog razvoja do 2030. na nacionalnom nivou te razvoja Federacije BiH 2021-2027, kao i okvir ciljeva Ujedinjenih nacija za domaći razvoj.

U slučaju neadekvatno vođenog procesa dekarbonizacije, presušiće devizni prilivi od izvoza tržišno nekonkurentne energije iz uglja i javiće se potreba za dodatnim devizama za kupovinu jeftinije i globalno prihvatljivije zelene energije, zaključuje RESET i ukazuje na to da je priroda obdarila BiH obnovljivim izvorima.

Nihad Harbaš, energetski ekspert, sekretar RESET-a

EU politika je jasna – Energijska efikasnost prije svega! Stoga je ključna teza energijske efikasnosti smanjenje potrošnje energije i troškova realizacijom mjera uz zadržavanje ili povećanje nivoa komfora, proizvodnju jednakog ili većeg broja proizvoda, povećanje konkurentnosti, itd.

Znači, koristiti manje energije, a postići isti ili veći efekat u pogledu ušteda energije, novca i smanjenja emisije zagađujućih materija. Time bi se i potreba za proizvodnjom energije smanjivala, ali i pružila mogućnost privrednog razvoja bez dodatnog opterećenja okoliša.