Slika: Reka Hron u Slovačkoj na kojoj je trebalo da se izgradi mala hidroelektrana
„Javni interes, a to je zaštita životne sredine, ima prednost nad interesima privatnog poslovanja“, piše u presudi Vrhovnog suda Slovačka Republike kojom se potvrđuje odluka Okružnog suda da se zabrani gradnja male hidroelektrane.
Ova odluka je, prema mišljenju Svetskog fonda za prirodu (WWF), prekretnica u pravosudnoj praksi i kao takva bi mogla da ima dugoročne posledice kada je reč o zaštiti životne sredine.
Hoće li se i drugi sudovi ugledati na ovu presudu
Sudovi i sudije u regionu, ali i u Evropi i svetu, bi mogle da se ugledaju na ovu presudu i tako zaštitu životne sredine stave iznad privatnih ekonomskih interesa jer je sve jasnije da se prioriteti celog društva moraju promeniti kako bi čovek opstao na planeti.
Inače, širom regiona nastavlja se gradnja MHE, ali i borba građana protiv ovakvih investicija. Sve je više opština, ali i odluka na višim nivoima, koje zabranjuju gradnju MHE.
Na reci Hron, drugoj najvećoj u Slovačkoj, već je izgrađeno 20 MHE, a planirana je gradnja još 20
Na reci Hron, drugoj najvećoj u Slovačkoj, već je izgrađeno 20 MHE, a planirana je gradnja još 20. Ekološke organizacije Udruženje Slatinka, Rieka, Hereditas HH i Slovačko udruženje ribolovaca, uz podršku WWF-Slovačka, žalile su se na odluku institucija zaduženih za gradnju u okviru grada Žiar nad Hronom da se dozvoli gradnja jedne od planiranih MHE.
Okružni sud u mestu Banska Bystrica je zabranio gradnju MHE, ali su se onda investitor i gradske vlasti žalile, pa je Vrhovni sud doneo konačnu odluku, na koju ne postoji pravo žalbe.
Dve postojeće MHE ne omogućavaju migraciju riba
Miroslava Plassmann, izvršni direktor WWF-Slovačka, izjavila je da bi nova MHE bila bi još jedna prepreka na reci Hron.
MHE koja je zabranjena bila bi treća elektrana na potezu od samo 25 kilometara. Dve MHE – Hronska Dubrava i Zvolen, već sada, kako je navela, ne omogućavaju migraciju riba.
Inače, jedan od napogubnijih efekata MHE je onemogućavanje migracije ribama. Zapanjujuć je podatak da se globalna populacija migratornih slatkovodnih riba od 1970. do 2016. smanjila 76%, a u Evropi 93%. Uzrok devastacije ribljeg fonda, kako je pokazala studija WWF, je uništavanje prirodnih staništa za koje je odgovoran čovek.
Nije postojala odgovarajuća procena uticaja MHE na životnu sredinu
Plassmann kaže da Vrhovni sud smatra da nije postojala odgovarajuća procena uticaja MHE na životnu sredinu, kao i da vlasti u gradu Žiar nad Hronom nisu posvetile dovoljno pažnje javnom interesu – zaštiti životne sredine.
To je revolucionarna odluka, jer je po prvi put Vrhovni sud ukazao da institucije u čijoj nadležnosti je gradnja moraju ozbiljno da shvate svoju ulogu u zaštiti životne sredine, istakla je ona.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.