OIE

Nove elektrane na obnovljivu energiju čine samo 6% proizvodnih kapaciteta na Zapadnom Balkanu

pracenje-energetske-tranzicije-zapadni-balkan-energetski-miks

Objavljeno

22.07.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

22.07.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Ugovorne strane Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana nisu uspele da iskoriste pad cena tehnologija obnovljivih izvora energije i povećaju upotrebu zelene energije, ali aukcije održane u Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji pokazuju da je su promene moguće, navodi se u izveštaju Praćenje energetske tranzicije (Energy Transition Tracker).

Propuštena prilika može se ilustrovati činjenicom da su troškovi proizvodnje električne energije iz solarnih fotonaponskih elektrana smanjeni oko 80% u poslednjih deset godina, ali udeo solarnih postrojenja u instaliranim kapacitetima u regionu je samo 0,34%.

Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je objavljivanje ovog izveštaja kako bi predstavio proces energetske tranzicije u šest ugovornih strana na Zapadnom Balkanu. Posle detalja u vezi sa berzama električne energije i aktivnostima na smanjenju emisija, portal Balkan Green energy News donosi i poslednje informacije o razvoju obnovljivih izvora energije.

Uz konstataciju da je prvi korak u energetskoj tranziciji promena energetskog miksa u proizvodnju električne energije, u izveštaju se navodi da je u ukupnim instalisanim kapacitetima udeo elektrana na ugalj 45,35%, a obnovljivih izvora oko 50%, ali samo zahvaljujući velikim hidroelektranama koje su izgrađene pre više desetina godina.

Nakon uvođenja atraktivnih modela subvencionisanja, pre svega fid-in tarifa, počelo je korišćenje i drugih izvora obnovljive energije – sunčeve i energije vetra, ali i hidroenergije u malim hidroelektranam. Ali, udeo ovih izvora energije je samo oko 6% ukupnih instalisanih kapaciteta, navodi se u izveštaju.

U takvoj situaciji nije iznenađenje što je, prema podacima iz 2018, samo Crna Gora dostigla i premašila cilj za udeo OIE u ukupnoj potrošnji električne energije, a Severna Makedonija je blizu zacrtanom cilju.

Albanija, BiH, Kosovo* i Srbija su znatno ispod indikativnog cilja za 2018. Rezultati u svim ugovornim stranama su loši i u sektoru transporta i grejanja i hlađenja.

pracenje-energetske-tranzicije-udeo-oie

Aukcije su potrebne

U izveštaju se još jednom ponavlja da bi u cilju osiguravanja transparentnosti u raspodeli podsticaja i postizanja nižih cena električne energije, ugovorne strane trebalo da uvedu podsticajne modele zasnovane na tržištu u skladu s novom EU Direktivom o obnovljivim izvorima energije i EU Smernicama o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i energetiku.

Sekretarijat Energetske zajednice savetuje da se fid-in tarife zadrže samo za projekte ispod 500 kW, dok bi podsticaji za veće projekte trebalo da se dodeljuju samo u okviru kompetitivnih modela nadmetanja. Međutim, sve ugovorne strane još dodeljuju fid-in tarife za hidroenergetska postrojenja, a većina ih koristi i za druge tehnologije, navodi se u izveštaju.

Model aukcije i tendera zavisi od mnogo faktora i može se razlikovati od zemlje do zemlje.

pracenje-energetske-tranzicije-aukcije-zapadni-balkan

Na primer, aukcije u Albaniji dizajnirane su tako da će se fiksna kupoprodajna cena, koja je sada dodeljena proizvođačima, posle početka rada berze električne energije promeniti u ugovore za finansiranje razlike (CfD). U maju 2020. Albanija je, na drugoj aukciji, za solarnu elektranu od 70 MW postigla cenu od 24,89 EUR/MWh.

S druge strane, Crna Gora je održala aukcije za lokacije za gradnju solarnih fotonaponskih elektrana i vetroparkova na kojima su investitori nudili cenu zakupa kako bi stekli pravo na izgradnju na zemljištu u državnom vlasništvu i prodaju električne energije po tržišnoj ceni.

Aukcije u Severnoj Makedoniji bile su zasnovane na ponudama za dodatnu fiksnu premiju, koja se dodaje na cenu ostvarenu prodajom na veleprodajnom tržištu električne energije. Prosečna premija za elektrane na državnom zemljištu bila je 4 EUR/MWh, a za one na privatnom zemljištu bila je 11 EUR/MWh.

Sporo uvođenje garancija porekla

Garancije porekla su još jedno sredstvo za povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i podizanje svesti potrošača o njihovom značaju.

Neophodan preduslov za uzajamno priznavanje i prekograničnu trgovinu garancijama porekla između ugovornih strana na Zapadnom Balkanu i članica EU je uspostavljanje standardizovanog i pouzdanog elektronskog sistema za izdavanje, prenos i poništavanje garancija, naglašava se u izveštaju.

Sve ugovorne strane su obavile administrativni deo posla, ali osim u Crnoj Gori i Srbiji realizacija je izostala.

pracenje-energetske-tranzicije-garancije-porekla

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Micotakis predlaze upotrebu malih modularnih reaktora za ostrva i data centre

Micotakis: Grčka razmatra upotrebu malih modularnih reaktora za ostrva i data centre

22. jul 2020. - Razvoj SMR-ova i globalna renesansa nuklearne energije doveli su u Grčkoj do prve rasprave o nuklearnoj energiji posle mnogo godina

sardinija

Stanovništvo Sardinije protiv velikih projekata zelenih elektrana

22. jul 2020. - Regionalna vlada Sardinije je uvela moratorijum na gradnju i donela nove propise kojima je mogućnost razvoja obnovljivih izvora energije ograničena

crna gora gvozd epcg nordex ugovor djukanovic

Elektroprivreda Crne Gore započela gradnju vetroparka Gvozd

22. jul 2020. - Gvozd je prvi veliki proizvodni objekat koji će Elektroprivreda Crne Gore izgraditi posle više od 40 godina

crna gora francuska afd sporazum kredit spajic vukovic

Crna Gora potpisala ugovor o kreditu sa Francuskom razvojnom agencijom

22. jul 2020. - Francuska razvojna agencija će podržati reforme u sektorima upravljanja otpada, obnovljive energije, održivog šumarstva i klimatskih akcija