Sledeća decenija biće ključna za energetski sektor u regionu JIE – izveštaj agencije IRENA

Definisanje energetskog miksa u skladu sa Pariskim sporazumom stvorilo bi dodatnih 485 milijardi dolara kumulativnog BDP-a između 2019. i 2050. godine u regionu Jugoistočne Evrope (JIE), otkriva izveštaj Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA).

Izveštaj, najavljen na regionalnoj radionici u Sarajevu održanoj u junu, predstaviće Emanuele Bianco iz agencije IRENA na regionalnoj konferenciji Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja, koja će se održati 5. i 6. decembra u Beogradu.

Region mora da postavi nove ciljeve, obezbedi stalna ulaganja u tehnologije OIE, razvije modernu industriju biomase, uvede politike sa holističkim pristupom

Sledeća decenija, kako se navodi u izveštaju, mogla bi biti ključna za energetski sektor u JIE.

Region poseduje značajan potencijal za razvoj obnovljive energije i poboljšanje energetske efikasnosti, a da bi ga iskoristio i u potpunosti sproveo energetsku tranziciju, mora da postavi nove ciljeve, obezbedi održivo ulaganje u tehnologije za OIE, razvije modernu industriju biomase i usvoji politike koje imaju holistički pristup, savetuje IRENA.

U izveštaju Analiza tržišta obnovljivih izvora energije – Jugoistočna Evropa su obuhvaćene države članice EU Bugarska, Hrvatska, Rumunija i Slovenija, kao i ugovorne članice Energetske zajednice Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo*, Moldavija, Severna Makedonija i Srbija.

Okretanje energetskog sistema ka OIE donosi rast ekonomije od 2% do 2040.

IRENA procenjuje da bi prelazak regionalnog energetskog sistema na obnovljive izvore obezbedio privredni rast od 2% do 2040. i 1% od tada do 2050, u poređenju sa situacijom da se ne uvedu nikakve promene, što bi rezultiralo kumulativnim dobitkom većim od 485 milijardi dolara.

Stvaranjem novih radnih mesta u sektoru OIE, energetska tranzicija će, takođe, pomoći u rešavanju problema dugotrajne nezaposlenosti i odliva mozgova, navodi se u izveštaju. Ako se tome dodaju koristi za socijalnu zaštitu, poput poboljšanja zdravlja i kvaliteta vazduha, ukupna potencijalna korist nadmašuje dodatne troškove.

Energetska tranzicija, kako se ističe, podrazumeva postepeno ukidanje zastarelih elektrana na fosilna goriva i povećanje udela OIE u energetskom sektoru JIE.

Konkurentnost obnovljivih izvora energije

Podaci agencije IRENA iz baze podataka o koštanju OIE pokazuju da su prosečni ponderisani svedeni troškovi električne energije (LCOE) iz hidroelektrana u JIE smanjeni za trećinu kada se porede iznosi u periodu 2011-2014. i u periodu 2015-2018. Tokom poslednje tri godine troškovi su bili 0,083 dolara po kWh.

Čak i uz relativno visoku cenu kapitala, ulaganje u solar i vetar je konkurentno za proizvodnju električne energije u poređenju sa fosilnim gorivima

Mnoge ekonomije JIE često su zanemarivale određene tehnologije OIE na račun hidroenergije i biomase, koje su bile ocenjene kao manje skupe, ali čak i uz relativno visoku cenu kapitala, fotonaponske solarne elektrane i vetroelektrane su i dalje konkurentna rešenja za proizvodnju električne energije u regionu u poređenju sa elektranama na fosilna goriva, navodi se u izveštaju.

Troškovi instaliranja solarnih elektrana u JIE tokom 2018. se procenjuju na oko 1.215 dolara po kW (oko 10% više od ponderisanog proseka evropskih zemalja van JIE). Ako se uračunaju troškovi kapitala od 7,5%, svedeni troškovi električne energije iznose između 0,093 dolara i 0,130 dolara po kWh.

Kao centralna vrednost za JIE moglo bi se uzeti 0,105 dolara po kWh ili oko 5% više od ponderisanog proseka na evropskim tržištima van JIE, piše u izveštaju.

Vođeni globalnim trendom pada cena vetroturbina, ukupni troškovi instaliranja vetroparkova u JIE smanjeni su 19% od 2010, a ponderisani prosek u 2018. bio je 2.030 dolara po kW ili 4% više nego na evropskim tržištima van JIE.

A, prosečni ponderisani svedeni trošak električne energije za vetroparkove u JIE tokom 2018. bio je 0,069 USD po kWh, 43% niži u poređenju sa 2010. i 4% niži od ponderiranog proseka na evropskim tržištima van EU.

Investicije u OIE u 2018. dostigle 1,49 milijardi dolara

Većina kapaciteta OIE u regionu JIE nalazi se u članicama EU, dok je ostatak regiona relativno spor u realizaciji projekata. Države članice EU, kako se ističe u izveštaju, su imale koristi od ranog usvajanja srednjoročnih, tehnološki specifičnih ciljeva za OIE i uvođenja ciljanih podsticajnih politika.

Između 2001. i 2018. u OIE je investirano 20,7 milijardi dolara, bez investicija u velike hidroelektrane. Gledano od 2001, kada ih uopšte nije bilo, investicije su dostigle vrhunac od 3,7 milijardi dolara u 2012. U 2018. ukupna investicije bile su 1,49 milijardi dolara.

Ulaganja u OIE su i dalje veoma nestabilna, što se može pripisati promenljivim podsticajnim modelima ili nedostatku tih modela, piše u izveštaju, i dodaje da će bez stabilne politike i regulatornog okvira, regionalna ulaganja u OIE i dalje će biti sporadična.

Uspešne politike za privlačenje investicija u ovaj sektor oslanjaju se na dobro definisane ciljeve za OIE, pa tako usvajanje druge EU Direktive o obnovljivim izvorima energije (RED II) pruža vladama u JIE mogućnost da ažuriraju i resetuju te ciljeve, kako bi ubrzali ulaganja, navodi se u izveštaju.

Mogućnost za redefinisanje uloge elektrana na fosilna goriva

U regionu JIE čvrsta fosilna goriva (kameni ugalj i lignit) obezbeđuju 43% proizvodnje električne energije i 3% proizvodnje toplotne energije, dok je prosečna starost elektrana na ugalj u 2018. bila 41 godina. U izveštaju se navodi da zastarela infrastruktura ovih objekata i njihov negativan uticaj na životnu sredinu nameću potrebu za gašenjem najstarijih elektrana, kao i za privremenim zaustavljanjem i modernizacijom onih nešto mlađih.

U 2018. godini prosečna starost elektrana na ugalj bila je 41 godina

Deo procesa planiranja u energetskom sektoru, kako se navodi, mogao bi biti posvećen redefinisanju uloge elektrana na fosilna goriva, s obzirom da će se njihova uloga smanjiti tokom energetske tranzicije.

Konkretno, biće potreban visok nivo fleksibilnosti u elektroenergetskom sistemu, pa bi troškovi integrisanja OIE mogli da se smanje kada bi se ulaganja usmerila u one izvore koji su fleksibilni, zaključuje izveštaj.