x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Region jugoistočne Evrope tek treba da ostvari pun potencijal energetske tranzicije – IRENA

18.06.2019. | Komentari: 0Autor:

Foto: IRENA
Region jugoistočne Evrope tek treba da ostvari pun potencijal energetske tranzicije – IRENA

Energetska tranzicija polako ali sigurno napreduje i u regionu jugoistočne Evrope (JIE), paralelno sa smanjenjem troškova investiranja u projekte solarnih fotonaponskih elektrana i vetroelektrana. Blizu je trenutak kada će proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora postati jeftinija od proizvodnje iz fosilnih goriva, a region treba da iskoristi ovu šansu, rečeno je na regionalnoj radionici „Koristi obnovljivih izvora energije: Može li JIE da ostvari pun potencijal energetske tranzicije?“, koju su organizovali Međunarodna agencija za obnovljive izvore energije (IRENA) i Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine prošle nedelje u Sarajevu.

Jugoistočna Evropa nikada nije bila na čelu energetske tranzicije, a nije ni u potpunost koristila svoj potencijal iz obnovljivih izvora energije (OIE). Vlade u regionu do sad nisu posmatrale obnovljive izvore kao priliku, već kao obavezu koju nameću Evropska unija i Energetska zajednica (EZ).

Donosioci odluka širom regiona često ističu da su „tehnologije obnovljivih izvora energije isuviše skupe i da je teško je balansirati električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora“. Zbog nedostatka političke volje i vizije održivog energetskog razvoja region zaostaje za globalnim trendom šire primene održivih energetskih rešenja.

Štaviše, često se čuje da prelazak sa fosilnih goriva na zelena energetska rešenja predstavlja pretnju za veliki broj radnih mesta u energetskom sektoru.

Ipak, na regionalnoj radionici u Sarajevu i sajmu ENERGA predstavljeni su preliminarni podaci studije koju će IRENA objaviti tokom ove godine. Ova studija govori o pozitivnom i ohrabrujućem uticaju na društveno-ekonomske izglede regiona, pod uslovom da se region odlučnije okrene obnovljivim izvorima energije.

Za razliku od uobičajenog scenarija razvoja, energetska tranzicija sa punim korišćenjem obnovljivih izvora energije mogla bi da dovede do otvaranja oko 50.000 novih radnih mesta u jugoistočnoj Evropi (studija se bavila tržištima Bugarske, Hrvatske, Rumunije, Slovenije, Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Moldavije) do 2050. godine, kao i rasta BDP-a za oko 500 milijardi dolara od 2019. do 2050. godine.

Očekuje se dalje smanjenje troškova OIE

IRENA navodi da su se u periodu od 2010. do 2018. godine nivelisani troškovi električne energije (LCOE) proizvedene u fotonaponskim elektranama smanjili za 77%, a električne energije koju proivode vetroelektrane na kopnu za 35% u istom periodu.  Niži trošak kapitala bi mogao da dovede do toga da proizvodnja električne energije iz vetroenergetskih kapaciteta na kopnu bude jeftinija od najjeftinije električne energije iz fosilnih goriva, navodi IRENA.

IRENA: Smanjenje nivelisanih tropškova proizvodnje električne energije iz solarnih i vetroelektrana od 2010. do 2018.

Ova projekcija niskih cena električne energije iz OIE otvoriće nove mogućnosti za ubrzani razvoj obnovljivih izvora energije u regionu, naročito ako sistem za trgovanje emisijama bude direktno ili indirektno nametnut zemljama jugoistočne Evrope.

Bioenergija teoretski ima ogroman potencijal

Na dvodnevnoj radionici razgovaralo se takođe i o ulozi i daljem  angažovanju IRENA-e u regionu, koje će se nadovezati na aktuelnu Regionalnu inicijativu za jugoistočnu Evropu.

Veliki broj zainteresovanih strana uzeo je učešće u diskusiji o modernoj bioenergiji. Iako je teoretski potencijal bioenergije ogroman, pri čemu se čak 82,5% direktnih i indirektnih radnih mesta u sektoru OIE u zemljama članicama EU u JIE vezuju za sektor bioenergije, potencijal biomase se i dalje ne koristi dovoljno.

Činjenica da su u regionu urađene mnoge studije, ali i dalje ima mnogo prostora za sistematizaciju podataka i prevazilaženje brojnih prepreka, od kojih su najveće logistika i održivo korišćenje biomase.

Učesnici su razgovarali i o mogućnostima unapređenja korišćenja bioenergije u domaćinstvima i sistemima daljinskog grejanja i proizvodnji biogasa iz otpada.

Podrška ugovornim stranama Energetske Zajednice u pripremi NEKP

Tema Nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP) postala je izuzetno značajna za ugovorne strane Energetske zajednice (EZ), a učesnici su se složili da podrška međunarodnih organizacija u ovom procesu treba da bude kordinisana.

Dubravka Bošnjak iz GIZ Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (ORF-EE) rekla je da ORF-EE nastavlja da pruža snažnu podršku ugovornim stranama EZ u pripremi i sprovođenju ovih planova.

NEKP su postali obavezni ne samo za zemlje članice EU, već i za ugovorne strane EZ u skladu sa njihovim međunarodnim obavezama. Iako su formirane radne grupe za pripremu NEKP, a Energetska zajednica je u saradnji sa GIZ ORF-EE objavila dokument „Konsolidacija procesa klimatskog planiranja u Ugovornim stranama Energetske zajednice“, ovim zemljama i dalje predstoji dug put usklađivanja procesa klimatskog i energetskog planiranja sa ciljevima za 2030. godinu, usvajanja pravnog okvira i implementacije planova.

Uspešna priča o energiji iz otpada u Ljubljani

Profesor Andrej Gubina, načelnik Laboratorije za energetske politike Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, predstavio je uspešnu priču iz slovenačke prestonice – projekat Regionalnog centra za tretman i ponovno iskorišćavanje otpada (RCERO), gde se energija proizvodi iz komunalnog otpada.

Ovo postrojenje za proizvodnju energije iz otpada, jedno od najsavremenijih u Evropi, ima kapacitet prerade 170.000 tona otpada godišnje, a podmiruje 170.000 ljudi iz 43 opštine u Sloveniji. U ovaj najveći ekološki projekat u Sloveniji uloženo je 155 miliona evra. Postrojenje vrši mehaničko-biološki tretman komunalnog otpada i godišnje proizvodi 17.000 MWh električne energije i 36.000 MWh toplotne energije iz biogasa.

RCERO Ljubljana – činjenice

Ovo moderno postrojenje predstavlja odličan primer cirkularne ekonomije koja uspostavlja međusobne veze između upravljanja otpadom i energetskog sektora i doprinosi ukupnom procesu upravljanja otpadom u gradu koji se ujedno može pohvaliti i najvećim procentom odvojeno prikupljenog otpada od svih evropskih prestonica, ispred Talina i Helsinkija.

Još uvek postoje skrivene subvencije za fosilna goriva

Ako želimo da pružimo šansu obnovljivim izvorima energije u regionu JIE, neophodno je obezbediti jednake uslove za OIE i fosilna goriva. Šta to znači? Na prvom mestu znači da treba otvoreno da govorimo o subvencijama u energetskom sektoru.

Pitanjem skrivenih subvencija se na radionici pozabavila Milka Mumović, ekspert za električnu energiju i statistiku u Sekretarijatu Energetske zajednice. Mumović je rekla da građani ugovornih strana EZ subvencionišu ne samo OIE, već i energiju proizvedenu iz uglja, pri čemu su subvencije za ugalj više nego subvencije za OIE. Izuzeci su Crna Gora i Severna Makedonija.

Energetska zajednica: plaćene subvencije za OIE i ugalj u cenama za krajnje potrošače u 2017.

Prema njenim rečima, građani su svesni svog direktnog doprinosa kroz subvencije za OIE jer je ovaj trošak prikazan na računima za struju, ali nisu svesni koliko daju za subvencije za ugalj, jer subvencije idu direktno iz budžeta.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.