Zaštita životne sredine i održivi energetski razvoj u fokusu CEDEF manifestacije u Novom Sadu

Nedavne najave da bi Srbija uskoro mogla otvoriti pregovaračko Poglavlje 27 u velikoj meri utiču i na sektor energetike koji se ozbiljno počinje baviti zaštitom životne sredine.

Samo nekoliko dana nakon što su Elektroprivreda Srbije i Agencija za zaštitu životne sredine potpisali ugovor o saradnji sa ciljem da EPS uskladi svoje poslovanje sa EU standardima, teme održivog razvoja u energetici, kao i zaštita životne sredine dominirale su tokom dvodnevne manifestacije Međunarodni dani energetike i investicija, koja je održana u Novom Sadu u organizaciji CEDEF-a.

„Ova sjajna manifestacija predstavlja vreme i mesto na kome mogu da se razmene iskustva, sagledaju najnovije tehnologije i dostignuća iz oblasti energetike i energetske efikasnosti“, rekao je ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić na svečanom otvaranju. Dodao je da Srbija posle tri decenije ponovo počela da gradi velike energetske objekte, a da se u Vojvodini trenutno grade vetroparkovi kapaciteta 400 MW, koji bi trebalo da budu priključeni na mrežu do 2018. godine.

Na brojnim panelima, konferencijama i prezentacijama razmatrane su potrebe i strategije energetskog razvoja u skladu sa načelima održivosti i zaštite životne sredine. Pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nenad Grbić najavio je podršku programima primene toplotnih pumpi za grejanje i hlađenje javnih ustanova i korišćenja biomase.

“Naš strateški pristup će se ogledati u tome da obezbedimo što niže ekonomske troškove, što višu zaštitu životne sredine i stepen razvoja i održivosti”, rekao je Grbić. On je prvog dana manifestacije u ime Pokrajinske vlade potpisao memorandum o razumevanju sa francuskom kompanijom ES-Geothermie, o korišćenju geotermalnih izvora za proizvodnju toplotne energije.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović istakao je da u javnosti sazreva svest o važnosti zaštite životne sredine i klimatskih promena.

“Ujedinjene nacije su napravile proračun u kom kažu da će trenutna migrantska kriza biti dečija igra kada nastupe migracije usled klimatskih promena, da će se u narednim decenijama oko 250 miliona ljudi kretati sa oboda Azije i Afrike ka našem kontinentu”, rekao je Radović.

JPP i ESCO – budućnost energetske efikasnosti

Energetska efikasnost bila je jedna od glavnih tema ovogodišnjih Međunarodnih dana energetike i investicija. Antonela Solujić iz Ministarstva rudarstva i energetike predstavila je ciljeve Srbije u toj oblasti, među kojima je ušteda od 9 odsto do 2018. godine u odnosu na finalnu potrošnju energije u 2008, kao i energetska sanacija 1 odsto svih administrativnih zgrada.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Zoran Predić kazao je da je prosečna starost kotlova, distributivne mreže i podstanica između 21 i 24 godine. Rekao je da je biomasa energent budućnosti ali još uvek nedovoljno iskorišćena u Srbiji.

Prema njegovim rečima, pravci razvoja daljinskih sistema su veće korišćenje domaćih resursa, rekonstrukcija i zamena dotrajalih kapaciteta, ugradnja savremene opreme i veće učešće postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (CHP).

Jedan uspešan CHP projekat predstavio je rukovodilac Sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije u JKP Novosadska Toplana Dušan Macura.  To preduzeće napravilo je kogeneracionio postrojenje od 10 MW koje je počelo da radi krajem avgusta 2016, o čemu je BGEN već pisao.

Macura je rekao da je ukupna dobit postrojenja za četiri meseca iznosila skoro 1,5 miliona evra. Investicija od 6,3 milioa evra biće isplaćena za 17 meseci.

“Mi smo sav benefit od rada ovog postrojenja preneli na smanjenje cene. Novosadska Toplana je prošle godine dva puta spuštala cenu toplotne energije, da bi sav benefit otišao potrošačima”, rekao je on.

Nora Gombar iz kompanije U Light predstavila je dva uspešna projekta javno-privatnog partnerstva koja su poboljšala energetsku efikasnost javne rasvete u opštinama Ada i Žabalj. To su bila prva dva takva projekta u Srbiji, a sprovedena su po ESCO modelu investiranja.

Ključ uspeha JPP-a je priprema, na strani opština kao i kompanija, rekla je Gombar. Rezultati projekata u Adi i Žablju su ušteda energije od 86, odnosno 82 odsto. U narednih 20 godina Žabalj će uštedeti 109 miliona dinara po sadašnjim cenama električne energije, dok će opština Ada uštedeti 162 miliona dinara.