Zapadni Balkan spreman da modernizuje železnicu – Budućnost je na šinama

Ministri iz zemalja regiona zaduženi za železnicu obećali su na prvom Železničkom samitu Zapadnog Balkana u Beogradu da će obnoviti i digitalizovati železničku mrežu i uspostaviti ekspres linije između većih gradova i tako umnogome doprineti održivoj mobilnosti i kvalitetu životne sredine. Tom prilikom, kroz prestonicu Srbije je prošao voz Connecting Europe Express, koji putuje kroz 26 zemalja Evrope radi promocije svih prednosti železničkog prevoza.

Evropska unija je proglasila 2021. Evropskom godinom železnice s namerom da pokaže da je to jedan od najodrživijih, najinovativnijih i najbezbednijih vidova prevoza. Vlade zemalja Zapadnog Balkana su u Beogradu potpisivanjem dokumenta nazvanog Posvećenost železnici izrazile volju da zajedno rade na razvoju tog sektora.

Ministri zaduženi za saobraćaj obećali su da će modernizovati i digitalizovati mrežu i uspostaviti međugradske veze da bi putnicima i kompanijama u regionu omogućile kvalitetniji pristup ovom vidu prevoza ljudi i robe, koji ima minimalan uticaj na životnu sredinu. Glavna poruka učesnika prvog Železničkog samita Zapadnog Balkana je ‘Budućnost je na šinama’.

Connecting Europe Express širi svest o važnosti železnice

Događaj je organizovan tako da se vremenski podudari s dolaskom kompozicije Connecting Europe Express. Taj voz je 2. septembra krenuo iz Lisabona da bi obišao 26 zemalja i više od stotinu gradova za 36 dana. U njemu širom kontinenta putuju i sastaju se eksperti za železnicu i saobraćaj, mediji i gosti, koji ukazuju na moć železnice da ujedinjuje i promovišu prednosti u vidu bezbednosti, priuštivosti i niskog ugljeničnog otiska.

Vozovi su bezbedni i priuštivi i imaju nizak ugljenični otisak – emisijama gasova s efektom staklene bašte doprinose sa samo 0,4 odsto

Connecting Europe Express trenutno ide ka Atini, odakle će se uputiti na sever sve do Talina, glavnog grada Estonije. Ruta je dugačka 20.000 kilometara, a treba da se završi 7. oktobra u Parizu.

Ovim vozom su u Beograd doputovali predstavnici Evropske komisije. Samit su organizovale Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj, pod pokroviteljstvom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.

U razgovorima na samitu, u kojima su učestvovali stručnjaci za železnicu, bilo je reči o mogućnostima unapređenja regionalne i evropske saobraćajne politike. Među najvažnijim temama bilo je poboljšanje bezbednosti pružnih prelaza kao i otvaranje železničkog tržišta.

Zapadnom Balkanu su za podizanje kapaciteta železnice potrebno više stotina miliona evra

„Siguran sam da će prvi Železnički samit Zapadnog Balkana odigrati ulogu pokretača i uticati na pozitivne promene u oblasti investicija u železnički saobraćaj i reformu politika vezanih za železnicu. To će učiniti da železnički saobraćaj ponovo postane atraktivan za građane i poslovne ljude u regionu. Ovo se može postići istovremenim radom na dva koloseka – kroz usvajanje standarda i izgradnju i poboljšanje postojeće infrastrukture“, rekao je direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice Matej Zakonjšek.

Dok se svet okreće zelenijim i odgovornijim oblicima transporta, ovo je prilika koju zemlje Zapadnog Balkana ne smeju da propuste da investiraju u svoje železnice, a finansijska sredstva su dostupna, izjavila je Nandita Parshad, direktorka EBRD-ove Grupe za održivu infrastrukturu.

„Zajedno sa EU i EIB-om, mi smo snažno posvećeni nastavku obezbeđivanja dobro strukturiranih i priuštivih finansijskih sredstava za razvoj železnice kao održivog, zelenijeg i bezbednijeg oblika transporta u zemljama Zapadnog Balkana“, naglasila je. Po rečima Nandite Parshad, u regionu je potrebno više stotina miliona evra za elektrifikaciju, širenje mreže, signalizaciju i digitalizaciju.

Vodonik nadopunjuje elektrifikaciju

Evropska godina železnice je deo napora EU u okviru Evropskog zelenog dogovora. Saobraćaj je trenutno odgovoran za četvrtinu tamošnjih emisija gasova s efektom staklene bašte, a cilj je da se one u tom sektoru do 2050. godine smanje 90 procenata. Udeo železnice u EU je samo 0,4 odsto. S druge strane, na Zapadnom Balkanu je elektrifikovano manje od trećine pruge.

Na Zapadnom Balkanu je elektrifikovano manje od trećine pruge

Treba pomenuti da je francuski mašinski i tehnološki gigant Alstom upravo u svojoj zemlji testirao putnički voz na stoodstotni pogon na vodonik. Kompanija takođe razvija model koji će moći da ide i na struju i na vodonik.

Osim toga, sistem Coradia iLint je nedavno bio predstavljen u Švedskoj. Alstom je sproveo probne vožnje i u drugim evropskim zemljama. Ovaj voz bi trebalo da sledeće godine počne redovno da saobraća u Nemačkoj.

Nemačke državne železnice Deutsche Bahn i domaći industrijski džin Siemens ranije su najavili da će 2024, nakon testiranja, jedan model voza na vodonik dobiti redovnu liniju.