U fokusu

Zakon o klimatskim promenama – forma ili suština

Zakon o klimatskim promenama forma sustina u fokusu danijela-bozanic

Slika: Agrodan

Objavljeno

11.03.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

11.03.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Autor: Danijela Božanić, ekspert za klimatske promene

Malo je ostalo onih koji dovode u pitanje već prisutne klimatske promene i uticaj čoveka na promene klime, odnosno njihovo ubrzavanje i intenziviranje u odnosu na prirodne trendove ili štete i posledice koje usled njih nastaju. Primera radi, zemlje Evropske unije, Island, Linhenštajn i Norveška su od 1980. do 2019. godine pretrpele ekonomske gubitke od 446 milijardi evra izazvane ekstremnim vremenskim prilikama u vezi sa promenama klime.

Da li je razlog to što je nauka ubedila običnog čoveka da je nužno da reaguje? Možda i činjenica da je u toku četvrta industrijska revolucija, koju pokreću i određuju klimatske promene? Evropski zeleni dogovor kao odgovor na tekuću industrijsku revoluciju?

Nešto od ovoga ili sasvim drugačije evidentno je izvršilo uticaj i na Vladu Srbije, koja je skoro tri godine od završetka javne rasprave usvojila Predlog zakona o klimatskim promenama. Imajući u vidu da je ceo svet na putu razvoja usklađenog sa smanjenjem uticaja na promene klime, konkretno emisija gasova sa efektom staklene bašte, i prilagođavanjem na izmenjene klimatske uslove, usvajanje zakona može se tumačiti kao razumevanje svetskih trendova i pripreme srpske privrede za okruženje i uslove tržišta koji vrlo brzo predstoje, ali i obezbeđivanje prava građana da žive i rade u zdravoj životnoj sredini.

Naravno, pored Zakona o klimatskim promenama potrebno je sprovođenje niza drugih, posebno iz oblasti životne sredine.

Osnov za smanjenje uticaja čoveka na promene klime i promena klime na privredni i društveni razvoj jesu merenje uticaja i izveštavanje o njima i planiranje smanjenja uticaja odnosno emisija, ali i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove na osnovu trenutnog i očekivanog stanja.

Sve to regulišu Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) i prateći Sporazum iz Pariza, a predmet je i budućeg Zakona o klimi EU i Zakona o klimatskim promenama Republike Srbije.

Sporazum iz Pariza definiše ciljeve za period od 2021. do 2030. godine.

Zakon o klimatskim promenama forma
Slika: Ključni principi Sporazuma iz Pariza

LCDS su dugoročne strategije razvoja koje vode svođenju neto emisija na nulu do polovine veka, a NAP je nacionalni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove.

Kako se navodi u obrazloženju, Zakon o klimatskim promenama posledica je ratifikacije Sporazuma iz Pariza i prenosi ključne delove zakonodavstva EU. Ima za cilj smanjenje šteta i gubitaka od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa.

Šta uređuje budući Zakon o klimatskim promenama?

Zakon će uvesti obavezu izrade strategije niskougljeničnog razvoja (LCDS) i akcionog plana za njeno sprovođenje, kao i programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove (nacionalnog plana adaptacije).

Predlog zakona propisuje da dokumenti javnih politika moraju sadržati kvantitativnu procenu nivoa emisija gasova s efektom staklene bašte, a organi i organizacije uključujući lokalne samouprave moraju vršiti procene efekata politika i mera na nivo emisija i o tome izveštavati ministarstvo.

Sličan koncept predviđen je i u oblasti prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Sektorske strategije, programi i drugi dokumenti javne politike kao i planski dokumenti autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave donose se u skladu s programom prilagođavanja, a organi nadležni za izradu i sprovođenje do 15. marta svake godine dostavljaju izveštaj o sprovedenim merama prilagođavanja i pojavama kao što su poplave, ekstremne temperature i suše i njihovim posledicama.

Na osnovu strategije i akcionog plana, vlada će propisivati dozvoljene nivoe emisija na nivou sektora, a Ministarstvo zaštite životne sredine će pripremati godišnje izveštaje i predlagati mere do 15. novembra svake godine. Ono je u obavezi da o nacrtu strategije, akcionog plana i programa prilagođavanja obavesti javnost i omogući davanje mišljenja i primedbi.

Po ugledu na iskustva drugih država, zakonom se uspostavlja nacionalni savet za klimatske promene koji čine predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, drugih ministarstava i organa, naučne i stručne javnosti i civilnog društva i predstavnik Kancelarije poverenika za zaštitu ravnopravnosti Vlade Srbije.

Kupci vozila će na prodajnim mestima imati uvid u ekonomičnost potrošnje goriva i emisije ugljen-dioksida

Zakon će uvesti obavezu dostupnosti podataka, na prodajnim mestima, o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama ugljen-dioksida iz vozila. Osnovni cilj ovog dela je da se podigne svest o emisijama CO2 pri kupovini putničkih vozila ili uzimanju na lizing. Drugim rečima, zakon propisuje publikovanje podataka koje već dostavljaju proizvođači vozila.

Velika postrojenja će morati da dobiju dozvole za ispuštanje CO2

Poseban deo odnosi se na izdavanje dozvola za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte određenim industrijskim i energetskim postrojenjima i avio-operaterima, što je uslov da mogu da počnu s radom. Izdavanju dozvola podležu i postojeća postrojenja.

Dozvola se izdaje uzimajući u obzir, između ostalog, plan monitoringa podnosioca zahteva, a on o rezultatima svake godine izveštava ministarstvo. Stacionarna postrojenja ga dostavljaju Agenciji za životnu sredinu, a avio-prevoznici Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, do 31. marta za prethodnu kalendarsku godinu.

Zakonom će se uvesti monitoring i izveštavanje o emisijama na godišnjem nivou i na nivou postrojenja

Emisije svakog postrojenja u Srbiji će postati jasne, a izveštaje ministarstvo mora učiniti javno dostupnima. Zakonom će se uvesti monitoring i izveštavanje o emisijama na godišnjem nivou i na nivou postrojenja. To je osnova za preciznije dugoročno planiranje tranzicije industrije i energetike u niskougljeničnu ili klimatski neutralnu, a time i povećanje konkurentnosti na međunarodnom tržištu. Odredbe koje se odnose na verifikaciju izveštaja o emisijama iz postrojenja i avio-saobraćaja otvaraju nove poslovne mogućnosti.

Inače, predlog zakona predviđa odlaganje primena odredbi koje se odnose na operatere vazduhoplova do 1. januara 2023. godine.

S obzirom na to da se odredba vezuje za Sistem EU za trgovanje emisijama gasova s efektom staklene bašte (EU ETS), jasno je da će u sistemu za izdavanje dozvola biti sledeće delatnosti i postrojenja, iako to nije uključeno u zakon:

Zakon o klimatskim promenama forma ili sustina

Zakon o klimatskim promenama uređuje obavezu izrade inventara gasova

Izrada inventara gasova s efektom staklene bašte obaveza je Agencije za zaštitu životne sredine, prema važećem Zakonu o zaštiti vazduha. Zakon o klimatskim promenama preuzima ovu odredbu kako bi svi zahtevi u oblasti klimatskih promena bili predmet istog zakona, i detaljnije razrađuje procedure prikupljanje, provere kvaliteta, unapređenja i arhiviranja podataka potrebnih za izradu inventara. Zakon uvodi i obavezu organima i organizacijama nadležnim za podatke potrebne za izradu inventara da ih dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine i osiguraju kvalitet podataka.

Zakon utvrđuje odgovornost Ministarstva zaštite životne sredine za:

  • izradu projekcija za gasove s efektom staklene bašte, kao osnova za utvrđivanje i procenu mogućnosti smanjenja emisija i politika i mera za ekonomski isplativo ograničenje;
  • uspostavljanje sistema za izveštavanje o politikama i merama i projekcijama;
  • pripremu dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja i izveštaja Srbije Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama;
  • izveštavanje vlade o realizaciji akcionog plana, programa prilagođavanja, realizaciji politika i mera, projekcijama i postizanju kvantitativnih ciljeva iz strategije, koje vlada podnosi Narodnoj skupštini; i
  • organe i organizacije, uključujući organe i organizacije lokalnih samouprava nadležne za poslove zaštite životne sredine, da vrše procenu efekata politika i mera na nivo emisija i o njima izveštavaju ministarstvo.

Zakon o klimatskim promenama definiše administrativne takse za podnošenje zahteva za izdavanje dozvole, izdavanje odobrenja, izmenu dozvole i izmene plana monitoringa. Dakle, ovo je dodatni namet u oblasti životne sredine koji završava kao prihod budžeta.

EU sprema porez na CO2

Osnov predloga zakona je praćenje, izveštavanje i verifikacija (MRV) realizovanih politika i mera koje vode smanjenju emisija i prilagođavanju izmenjenim klimatskim uslovima.

Iz aspekta statusa kandidata za članstvo, ali i zbog dominantnog udela EU u izvozu iz Srbije, ciljevi EU svakako su od najvećeg značaja, posebno imajući u vidu da je cilj Evropske unije da najkasnije 2050. godine postigne klimatsku neutralnost. EU priprema mere da ograniči apsolutne emisije, uključujući one kroz uvoz iz drugih zemalja, i time osigura konkurentnost privrede. Tako je najavila uvođenje prekograničnog mehanizma za oporezivanje ugljenika CBAM – taksu ili porez na CO2. Ideja je da se pravila utvrde već u drugoj polovini 2021. godine, a da primena započne najkasnije 2023. godine.

Taksa je planirana za uvoz svih proizvoda, s tim što bi 2023. započela sa energetski intenzivnim sektorima: proizvodnjom čelika, cementa, hemikalija i veštačkih đubriva. Drugim rečima, baziranje energetskog sistema Srbije na uglju postaje pitanje opstanka privrede od 2023. godine.

Prekogranični mehanizam za oporezivanje ugljenika CBAM treba da bude uveden do 2023. i mogao bi da ugrozi privredu Srbije zbog zavisnosti njenog energetskog sistema od uglja

Očekivano je da budući Zakon o klimatskim promenama sadrži postulate koji će smanjiti osetljivost privrede u ovom smislu, ali i obezbediti otpornost celokupnog društva na sve intenzivnije promene klime. Zato čudi činjenica da nije usklađen sa odlukom u okviru Sporazuma iz Pariza (Decision 18/CMA.1 – Modalities, procedures and guidelines for the transparency framework for action and support referred to in Article 13 of the Paris Agreement) iz marta 2019. godine i važećim zakonodavstvom EU.

Štaviše, zakon prenosi zakonodavstvo EU koje je ove godine prestalo da važi. Usvajanje zakona je najavljivano 2018. godine, te deluje da je period mogao biti dovoljan za usklađivanje sa novim zahtevima.

Uz nadu da Zakon o klimatskim promenama može da uvede elementarni red u svojoj oblasti, iako je u proceduri usvajanja, a već prevaziđen, ostaje da javnost prati efikasnost njegovog sprovođenja.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

kvalitet vazduha Srbiji zdravstva

Za bolji kvalitet vazduha u Srbiji potrebni su veće angažovanje i posvećenost zdravstva

12 May 2021 - Pokretanje prvog i jedinog nacionalnog Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa Akcionim planom jedinstvena je prilika za smanjenje visokih stopa oboljenja

Lokacija prostorno planiranje razvoj obnovljive energije jugoistocnoj Europi u fokusu Zeljka Fistrek Dragana Mileusnic

Lokacija, lokacija, lokacija: kako prostorno planiranje može ubrzati razvoj obnovljive energije u jugoistočnoj Europi

09 April 2021 - Za ubrzanje primjene obnovljivih izvora energije, vlade i industrija trebaju od početka surađivati ​​s NVO-ovima i lokalnim zajednicama, pišu Željka Frištek i Dragana Mileusnić

Kragujevac stedi energiju i promovise zelenu ekonomiju

Kragujevac štedi energiju i promoviše zelenu ekonomiju

22 March 2021 - Grad Kragujevac je shvatio da energetska efikasnost ne znači samo uštedu u budžetu, već i priliku za zaštitu životne sredine i otvaranje radnih mesta

Zakon o klimatskim promenama forma sustina u fokusu danijela-bozanic

Zakon o klimatskim promenama – forma ili suština

11 March 2021 - Danijela Božanić, ekspert za klimatske promene, analizira Predlog zakona o klimatskim promenama. Vlada ga je usvojila tri godine od kraja javne rasprave.