Životna sredina

Zagreb usvojio prvi Akcioni plan energetski održivog razvoja i prilagođavanja klimatskim promenama u Hrvatskoj

Zagreb-prvi-Akcioni-plan-energetski-odrzivog-razvoja-i-prilagodjavanja-klimatskim-promenama

Slika: Pixabay

Objavljeno

12.06.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

12.06.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Gradska skupština Zagreba usvojila je Akcioni plan energetski održivog razvoja i prilagođavanja klimatskim promenama Grada Zagreba (Sustainable Energy and Climate Action Plan – SECAP), prvi takav dokument u Hrvatskoj, saopštila je Regionalna energetska agencija sjeverozapadne Hrvatske (REGEA).

Grad Zagreb je Akcioni plan pripremio u saradnji sa agencijom REGEA, koja je prošlog meseca najavila pokretanje platforme „Sunce na dlanu“ za investicije u solarne panela na krovovima.

SECAP sadrži 23 mere za smanjenje emisija CO2 iz sektora zgradarstva, transporta, javne rasvete i sistema daljinskog grejanja , kao i 35 mera za prilagođavanje klimatskim promenama u 10 oblasti

Mirka Jozić, načelnica Gradskog sekretarijata za ekonomiju, energetiku i zaštitu životne sredine, izjavila je da je Zagreb postavio ambiciozne i jasne ciljeve u ovoj oblasti do 2030. godine.

Dokument sadrži 23 mere za smanjenje emisija CO2 iz sektora zgradarstva, transporta, javne rasvete i sistema daljinskog grejanja , kao i 35 mera za prilagođavanje klimatskim promenama u 10 ključnih područja, navela je ona.

Grad Zagreb je 2008. pristupio Povelji gradonačelnika (Covenant of Mayors), koja je 2016. proširena i na oblast prilagođavanja klimatskim promenama i postala Povelja gradonačelnika za klimu i energiju (Covenant of Mayors for Climate and Energy).

Preduslovi za energetsku tranziciju gradova su politička volja i ambiciozni akcioni planovi

SECAP, kako je navela REGEA, predstavlja ključni energetski dokument Grada Zagreba koji na bazi prikupljenih podataka o zatečenom stanju identifikuje projekte i mere za povećanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE), kao i za prilagođavanja klimatskih promenama na gradskom nivou, i uz to daje precizna i jasna uputstva za njihovo sprovođenje. Ti projekti i mere bi trebalo da donesu smanjenje emisija CO2 za više od 40% do 2030. godine.

Julije Domac, direktor agencije REGEA, izjavio je da su preduslovi za energetsku tranziciju gradova politička volja i ambiciozni akcioni planovi, koji će identifikovati prioritetna područja delovanja, definisati dinamiku sprovođenja, kao i potencijalne izvore finansiranja.

Akcioni plan Grada Zagreba je primer ambicioznog dokumenta i u evropskim okvirima i biće ključan za brojne EU projekte u budućem finansijskom razdoblju, dodao je Domac.

Tagovi: ,
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Konferencija ESG, a way of life and doing business bice odrzana u Beogradu 25. septembra

Konferencija ‘ESG, a way of life and doing business’ biće održana u Beogradu 25. septembra

12. jun 2019. - Konferencija ESG, a way of life and doing business održaće se 25. septembra u Beogradu u Privrednoj komori Srbije

srbija sepa izvestaj zagadjen vazduh

Vazduh je u 2023. bio prekomerno zagađen u 21 mestu u Srbiji

12. jun 2019. - Agencija za zaštitu životne sredine saopštila da je u 2023. kvalitet vazduha u Srbiji značajno unapređen u odnosu na 2022.

Strategija zastite zivotne sredine Zelena Agenda Republike Srbije

Objavljena radna verzija Strategije zaštite životne sredine – Zelena Agenda Republike Srbije za period 2024 – 2033.

12. jun 2019. - Konsultacije će se sprovoditi u periodu od 03. septembra – 03. oktobra 2024. godine, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine

Stausholm Rio Tintov generalni direktor sest obecanja narodu Srbije o projektu Jadar

Rio Tintov generalni direktor dao šest obećanja narodu Srbije o projektu Jadar

12. jun 2019. - Generalni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm došao je u zapadnu Srbiju da lično uveri stanovništvo i vlast da je projekat Jadar bezbedan