Za zeleni oporavak EU potpuno spremno minimum hiljadu projekata

EY je identifikovao preko 2.000 projekata u oblasti zelenog razvoja u EU koji bi mogli da povuku sredstva iz zajedničke kase, a istakao je hiljadu onih koji su već spremni za implementaciju. Rumunija, Grčka, Kipar i Hrvatska prednjače u Jugoistočnoj Evropi po različitim parametrima za zeleni oporavak.

Dok Evropska unija priprema budžetska i vanredna sredstva za podsticaje privredi posle udarca koji joj je nanela pandemija virusa korona, konsultantska kuća EY je već odabrala hiljadu projekata u oblasti zelenog razvoja gde bi fondovi mogli da se iskoriste. U sedmogodišnjem finansijskom okviru od 1,82 biliona evra, EU je naglasak stavila na zeleni oporavak, odnosno pravednu tranziciju iz uglja u obnovljive izvore, energetsku efikasnost, mobilnost i čistija goriva.

Spisak kojeg je sastavio EY zapravo sadrži više od 2.000 projekata. Najbolji su identifikovani po kriterijumima relevantnosti tehnologije, mogućnosti za ostvarivanje ekonomske i prednosti za društvo i životnu sredinu u roku od dve godine i strateške usmerenosti ka obaranju neto emisija gasova s efektom staklene bašte na nulu.

Potencijal za 12 miliona novih radnih mesta

Štaviše, EY je saopštio da je obuhvatio tek deseti deo zelenih projekata u razvoju i da bi oni ukupno mogli da vrede bilion evra i da dovedu do otvaranja 12 miliona stalnih radnih mesta. Hiljadu poduhvata na listi je već spremno, osim što nekima predstoji po još jedan korak da prevaziđu administrativne i tržišne prepreke ili dođu do sredstava za finansiranje.

Nekima od poduhvata među prvih hiljadu nedostaje još samo korak do početka

Suština izveštaja, kojeg je naručila Evropska klimatska fondacija, jeste da podrži zeleni oporavak u EU tako što će istaći mogućnosti za investiranje u sektorima energetike, građevinarstva, saobraćaja, industrije i korišćenja zemljišta.

Lista vredna 200 milijardi evra

Najveće zemlje prednjače u ukupnom zbiru, ali region kojeg prati Balkan Green Energy News se solidno kotira po mnogim pokazateljima. Rumunija ima najviše u Jugoistočnoj Evropi, 38 projekata, u poređenju sa grčkih 37, hrvatskih 34 i bugarskih 24.

Startap firme i mala i srednja preduzeća imaju 30 odsto pobrojanih projekata i oni obuhvataju inovacije poput održive mobilnosti, zelenog vodonika, rekultivacije zemljišta i građevinskih materijala s niskim emisijama.

Na startape i mala i srednja preduzeća odlazi gotovo trećina projekata na listi, a preko 20 odsto je vredno po manje od pet miliona evra

Više od petine su investicije do pet miliona evra, a države i kompanije će ukupno odvojiti 200 milijardi evra i očekuje se otvaranje 2,3 miliona stalnih radnih mesta. Bez posla je od početka pandemije ostalo preko četiri puta više ljudi.

Konsultanti koji su sastavljali spisak izračunali su da bi ovih hiljadu projekata sprečilo emisije od 2,3 gigatona ekvivalenta ugljen-dioksida.

Dominiraju energetika i saobraćaj

Energetika vodi po broju projekata, sa 374. Oni su vredni 75 milijardi evra i uštedeli bi 464 megatona emisija ekvivalenta CO2. Saobraćaj je sledeći, sa 217 projekata, ali on nosi 87 milijardi u investicijama i impozantnih 1.49 gigatona ekvivalenta ugljen-dioksida.

Na Švedsku odlazi najveći broj projekata na milion stanovnika, 8.5. Sledeći je Kipar i kod njega je taj pokazatelj na 8.3. Najvažniji za tu zemlju je Euroasia Interconnector, budući podmorski kabl koji će povezati ostrvsku državu sa Izraelom i Grčkom. Imaće kapacitet dva gigavata i  biće vredan 2,5 milijarde evra.

Treća je Slovačka, sa 8.1, a Hrvatska je na četvrtom mestu sa okruglih osam poduhvata u pripremi. Među prvih petnaest su i Slovenija (4.8), Grčka (3.4) i Bugarska (3.3).

Rumunija predvodi region u dve oblasti

Što se tiče energetike, Rumunija je na petoj poziciji, sa 23 projekta, i najbolja u Jugoistočnoj Evropi. Na primer, Hidroelectrica planira da uloži 596 miliona evra u izgradnju vetroelektrane na moru.

Grčka i Hrvatska imaju po 17, a Bugarska 12 i na sredini je tabele. U Grčkoj, operater prenosa električne energije IPTO, poznat i kao Admie, priprema podmorsku interkonekciju između Atike i Krita. Poduhvat je nazvan Ariadne i na njega će biti potrošeno milijardu evra.

Interkonekcija između Izraela, Kipra i Grčke vredna je 2,5 milijarde, a ona između Krita i Atike milijardu evra

U domenu saobraćaja, Rumunija takođe prednjači u regionu. Na devetom je mestu sa osam projekata. Za njom su, oko proseka EU, Bugarska i Grčka sa po pet odnosno četiri projekta. Lokalne vlasti u Sofiji platiće 50 miliona evra za električne autobuse, a u Atini se za 1,8 milijardi evra gradi četvrta linija metroa, dugačka 33,5 kilometara.

Hrvatska peta u EU po broju projekata u građevinarstvu za zeleni oporavak

Hrvatska ima sedam odabranih projekata u građevinarstvu i drži jako peto mesto na lestvici u EU u tom delu aktivnosti za zeleni oporavak. EY je istakao obnovu pozorišta u Vinkovcima, u koju će biti uloženo milion evra.

U industriji je na Balkanu na prvom mestu Grčka (13), mada je u EU tek sedma. Hrvatska je u korišćenju zemljišta isto sedma i u tom sektoru ima četiri spremna projekta. Jedan od njih je pokrenula firma Agrivi, koja će za 300.000 evra instalirati softver za upravljanje farmama koji obračunava ispuštanje štetnih gasova i pomaže pri uvođenju održivih aktivnosti.

Od ostalih poduhvata u našem regionu, EY je posebno prikazao elektroenergetski koridor koji Elektro Slovenija (ELES) i Terna iz Italije grade da bi povezali dve države. Investicija je visine 755 miliona evra. Od manjih projekata je pomenut putnički brod na potpuno solarni pogon SolarCat. Za njega je potrebno pet miliona evra, a razvija ga iCat.