GGF_Green for Growth Fund_zeleno finansiranje
Životna sredina

Za pravu snagu ženskog zelenog biznisa neophodna je finansijska podrška

snagu zenskog zelenog biznisa finansijska podrska

Slika: Andramolje

Objavljeno

04.03.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

04.03.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Žensko preduzetništvo se širi u Srbiji zahvaljujući svojoj smelosti, upornosti i kreativnosti, dok država i finansijske institucije uglavnom ne prepoznaju njegov potencijal. Osim toga, mnoge preduzetnice se okreću principu očuvanja životne sredine i štednje resursa, što postaje sve bitnije za konkurentnost na evropskom tržištu, ali i na svetskom planu.

Uticaj ženskog zelenog biznisa podiže lestvicu na polju održivog poslovanja u Srbiji i on može da izraste u ozbiljan faktor domaće privrede, pogotovo u svetlu Evropskog zelenog dogovora i otvaranja puta ka sredstvima iz tog paketa. Žene okrenute ovoj vrsti preduzetništva i inovacijama koje on podrazumeva se u planovima za širenje i plasman još uvek oslanjaju na vanredne i eksperimentalne programe finansiranja, a bez podrške svojih porodica ili međusobnog udruživanja teško da bi opstale.

U istraživanju koje su pre četiri meseca sproveli Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Arhus centar Novi Sad, 76,4 odsto preduzetnica i poljoprivrednica navelo je da ih lokalne samouprave ne pozivaju na sastanke, seminare i treninge namenjene razvoju.

Preko dve trećine učesnica smatra da je neophodna promena u pristupu preduzetnicama, a 44 odsto je nezadovoljno merama pomoći Vlade Srbije usled širenja virusa korona. Tri od pet ispitanica nije čulo za cirkularnu ekonomiju.

„Oporavak od ekonomske krize koja je izazvana globalnom pandemijom virusom COVID-19 iziskuje nova rešenja u poslovanju. Istraživanja su pokazala da su preduzetnice podnele veći teret krize. Iz ovog razloga je Misija OEBS-a u Srbiji podržala promociju poslovnih modela koje vode preduzetnice, zasnovane na stvaranju novih vrednosti, od materijala koji su već prošli kroz jedan upotrebni ciklus. Nadamo se da će ove inspirativne priče motivisati preduzetnice da razmotre mogućnosti održivog poslovanja na principu cirkularnosti“, rekla je Olivera Zurovac-Kuzman, savetnica za zaštitu životne sredine u Misiji OEBS-a u Srbiji.

Potpora širenju ženskog zelenog biznisa svodi se na projekte civilnog sektora

Jedan ženski tim se 2017. odvažio da krene da stvara edukativne igračke od breze i bukve iz šuma kojima se odgovorno upravlja, od čistog pamuka i prirodnih premaza. Andramolje deci omogućavaju bezbroj rešenja u igri bez uputstava i tako podstiču njihovu maštu i razvoj.

Materijali za igračke su sertifikovani, a ambalaža je od recikliranog kartona, što zaokružuje princip cirkularne ekonomije kojeg ovaj mali biznis prati. Marija Malović iz Andramolja kaže da je proizvodnja bazirana na održivom razvoju i zaštiti životne sredine, ali ističe da ona i tri partnerke nisu naišle na podršku institucija.

Konvencionalni fondovi ne odgovaraju specifičnim potrebama za podršku

„Do sada nismo učestvovale na projektima koje podržava država – da li zbog toga što nismo bile dovoljno informisane ili što te informacije nisu dovoljno transparentne i svima dostupne, nisam sigurna. Mi smo prilike za podršku pronalazile u projektima koje pokreću nevladine organizacije i različita udruženja usmerena na podršku ženama u preduzetništvu, usmerena na podršku idejama koje su ekološke“, objasnila je.

Cirkularna privreda je ideja očuvanja životne sredine uz inovacije i jačanje konkurentnosti. Suprotnost joj je linearna ekonomija. Primer takvog pristupa je odbacivanje proizvoda posle upotrebe bez iskorišćavanja materijala, što iscrpljuje prirodne resurse jer se s porastom potrošnje uvećava potražnja za sirovinama.

Banke za kreditiranje preduzeća koje vode žene traže veće kamate

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je najavila da će u godinama oporavka od pandemije oboljenja COVID-19 fokus biti na zelenom finansiranju: elektrifikaciji kroz vetroelektrane i solarne elektrane, efikasnom korišćenju resursa i energetskoj efikasnosti. Važan segment činiće i podrška kreiranju programa finansijske inkluzije žena u biznisu. Regionalna direktorka za Zapadni Balkan Zsuzsanna Hargitai izjavila je da već postoje krediti za preduzetnice ili biznise koje vode žene u većini zemalja regiona.

Kombinacija garancija i kreditnih linija je poslovna prilika za bankarski sektor

„Kod ovih kreditnih linija, nećete verovati, banke su tražile određene garancije jer su smatrale da ove firme nose nešto veći rizik nego prosečne firme. Žene se uglavnom bave uslugama, a to je oblast gde se ne može ponuditi obezbeđenje kredita koje je potrebno u normalnom kreditiranju. Zato razmišljamo da ne samo povećamo obim savetodavne podrške za preduzeća koje vode žene, već i da koristimo garancije iz Evropske unije – biće garancija za koje se nadamo da ćemo ih uvesti 2021. – ali bismo se takođe obratili vladama. Takve garancije nisu velike. Garancija od pet miliona evra može da pokrene finansiranje vrednosti 50 miliona evra“, navela je.

Hargitai je rekla da je ovo poslovna prilika za banke, jer da mnogo ili čak većina preduzeća pod ženskim vođstvom na Zapadnom Balkanu nema pristup nikakvom finansiranju. Njihova sredstva dolaze iz porodičnih budžeta i sopstvenih prihoda, podvukla je i poručila preduzetnicama da nastupaju udruženo i razmenjuju iskustva.

Bojice i olovke iz Smederevske Palanke kupovaće se u Evropi

Još jedan primer cirkularne ekonomije u Srbiji nalazimo u Smederevskoj Palanci, gde su Slavica i Dragan Marković prvi u Evropi počeli da prave olovke i bojice od recikliranog novinskog papira. Firmu Newpen su pokrenuli pre dve godine kada su odlučili da napuste ugostiteljski biznis i da počnu da se bave nekim poslom koji je održiv i doprinosi zaštiti životne sredine, a na ideju o olovkama od recikliranog papira su došli inspirisani filmom u kome glavni junak pravi olovku od opalog lišća.

Opremu i grafit Markovići su nabavili iz Kine, a ostale sirovine su domaćeg porekla. Proizvode šest do osam hiljada komada dnevno. U međuvremenu su u asortiman uveli bojanku.

Slavica Marković otkriva da su nedavno potpisali važan ugovor za proboj na nemačko, austrijsko i holandsko tržište. Ona navodi da je glavna ambicija izgradnja proizvodne hale po svim ekološkim standardima.

Seoski turizam u tradicionalnom odnosu s prirodom

Sanja Knežević je 2007. s porodicom pokrenula je rekonstrukciju i adaptaciju napuštenog porodičnog zaseoka. Bajkovito etno-selo Slatkovac nalazi se u župskom kraju kod Aleksandrovca. Obnovili su kuće od blata, slame i drveta stare preko dva veka i okrenuli se seoskom turizmu. Čak su i boje za krečenje pravljene kao nekada – mešanjem kreča i cigle ili koprive.

Slatkovac ima četiri gostinske kuće sa 20 ležaja, a u okviru sela nalaze se i restoran, biblioteka, etno dućan, štala i ambar.  Osim toga, Slatkovac ima organsku proizvodnju hrane i zimnice i organizuje likovne kolonije, koncerte i umetničke radionice.

Subvencija je jako malo, upozorava Sanja Knežević iz etno-sela Slatkovac

„Moram da kažem da je mnogo teško baviti se preduzetništvom u Srbiji. Kad god vam je potrebna i najmanja pomoć, kada pričamo o institucijama, o ministarstvima, o ljudima koji bi trebalo da brinu o vašem biznisu na neki način, tu nailazite na zatvorena vrata. Subvencija je jako malo. Tu čak moram da kažem da je u početku bilo mnogo više mogućnosti za nas preduzetnike, mlade preduzetnike, žene koje se bave preduzetništvom, mlade koji su odlučili da se vrate na selo“, govori Sanja Knežević.

Malim koracima u potpunu zelenu tranziciju

Srbija nema drugog puta osim Mape cirkularne ekonomije, koja podrazumeva potpunu zelenu tranziciju, kaže rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović.

Po njegovim rečima, država odvaja sredstva iz Fonda za razvoj i preko drugih mehanizama, ali Ministarstvo finansija treba da preuredi okvir za podsticaje tako da kompanije plaćaju onoliko koliko zagađuju i da se investicije koje pogoduju zaštiti životne sredine oslobode dela poreza na dobit.

„Već vidimo novi ciklus, posebno u ruralnim prostorima, gde imamo osnivanje zadruga koje uvažavaju principe organske proizvodnje, upotrebu biomase, smanjenje pesticida, kvalitetnu zelenu hemiju“, kaže Mitrović. On dodaje da su to mali procesi, ali naglašava da prvi korak ka velikim promenama mora biti stabilan i hrabar.

Za održiv oporavak neophodna je jednaka zastupljenost žena

Na putu ka Evropskom zelenom dogovoru i pri uvođenju mera za održiv oporavak privrede od udarca pandemije virusa korona, Evropska unija je isticala da svi segmenti društva moraju da budu jednako zastupljeni.

Dok je od početka poseban značaj dala onima čija radna mesta su ugrožena u tranziciji i ravnomernoj raspodeli po regionima bez obzira na stepen razvijenosti, element rodne ravnopravnosti nije dolazio do izražaja. Međutim, smernice za ovo pitanje uključene su u poruke tokom rada na sedmogodišnjem budžetu i vanrednom investicionom okviru.

Evropski parlament je istakao važnost osnaživanja žena kada je pre mesec dana usvojio 672,5 milijardi evra vredan Mehanizam za oporavak i otpornost (Recovery and Resilience Facility – RRF). Sve to nagoveštava da vreme ženskog zelenog biznisa tek dolazi i da će biti neizostavna komponenta privrede sledeće generacije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

plavi-dogovor-energija-talasa-mora

Konkurs: 12 mediteranskih gradova i organizacija traže rešenja za korišćenje energije mora

12 октобра 2021 - Među planiranim projektima je korišćenje energije mora za grejanje i hlađenje i morskih talasa za proizvodnju električne energije, kao i pretvaranje morske trave sa plaža u biogorivo.

zavrni rukave 4 kosutnjak kragujevac

Deca i mladi zavrnuli rukave i čistili u nedelju po Srbiji – poslali poruku o značaju čiste životne sredine

31 маја 2021 - U okviru kampanje Zavrni rukave, u nedelju je organizovana četvrta akcija ćišćenja smeća na 42 lokacije širom Srbije u kojoj je učestvovalo dosta dece i mladih.

Nino-Sijeric-solarni-paneli-pristunost

Sijerić, Luxor Solar: solarni paneli čine 60% investicije, birajte proizvođače prisutne na tržištu (VIDEO)

25 маја 2021 - Isplativost fotonaponskih elektrana zavisi od više faktora, a jedna od bitnih stavki je izbor solarnih modula, kaže Nino Sijerić iz kompanije Luxor Solar.

Nemanja-Mikac-solar-skladistenje-energije

Nemanja Mikać: integracija skladištenja, solara i vetra bi dala najjeftiniju energiju na tržištu (VIDEO)

26 априла 2021 - Nemanja Mikać: integracija skladištenja, solara i vetra bi dala najjeftiniju energiju na tržištu i olakšala energetsku tranziciju.