WISE Srbija: Žene kao liderke energetske tranzicije nisu mit, već realnost

Žene kao liderke energetske tranzicije su realnost, a ne mit, poruka je učesnica konferencije Žene Srbije u održivoj energetici – lidersto za energetsku tranziciju. Na skupu, koji je organizovala WISE Srbija mreža žena, po prvi put je dodeljena i nagrada Liderka održive energetike.

Nakon dodele nagrade Liderka održive energetike Maji Turković, izvršnoj potpredsednici kompanije CWP Europe, i Ani Džokić, suosnivačici energetske zadruge Elektropionir, održana su dva panela na kojima se razgovaralo o ženama kao nosiocima promena u energetskoj tranziciji i primerima tog liderstva.

Na konferenciji su, takođe, i predstavljeni rezultati istraživanja Uloga žena u domaćinstvu i biznisu u enegetskoj tranziciji – inicijative vredne podrške. Istraživanje, koje je sproveo Centar za promociju održivog razvoja u partnerstvu sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ, pokazalo je da žene Srbije vide sebe kao aktivne učesnice u energetskoj tranziciji, ali da im je za njihovo potpunije, konkretnije i smislenije učešće potrebna finansijska i institucionalna podrška.

Oba panela je moderirala Višnja Baćanović, konsultantkinja za rodnu ravnopravnost i članica WISE Srbija mreže.

Bez žena neće biti ostvareni ciljevi održivog razvoja

Rodna ravnopravnost, kako je rekla Jelena Ivančević, savetnica na GIZ-ovom projektu „Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji“, upravo je jedna od ključnih vrednosti Nemačke razvojne saradnje.

Ukoliko se žene, prema njenim rečima, ne uključe u distizanje ciljeva održivog razvoja, odnosno ukoliko se ne stvore uslovi da se uključe u proces u kojem one mogu da ostvare svoj pun potencijal, neće biti moguće ostvariti te ciljeve.

Svi su podjednako izloženi posledicama klimatskih promena, ali nisu podjednako ranjivi

Sandra Lazić, načelnica Odeljenja za klimatske promene u Ministarstvu zaštite životne sredine, podsetila je da je u toku javna rasprava o prvom nacionalnom strateškom dokumentu u vezi sa prilagođavanjem na nove klimatse uslove nastale kao posledica klimatskih promena, odnosno Predlogu programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom.

Na pitanje da li se prilikom procene uticaja klimatskih promena na stanovništvo i planiranja mera adaptacije vodi računa na koji način te promene utiču na muškarce, žene i decu, Lazić je odgovorila potvrdno.

„Ovo je prvi dokument u čijem se pisanju vodilo računa o uticaju planiranih mera na različite grupe stanovništva, jer iako su svi podjednako izloženi posledicama, nisu svi podjednako ranjivi“, poručila je ona.

Lukić: Naš otpad nije smeće koje treba da završava na deponijama

Ministarstvo, takođe, radi i na stvaranju uslova za dekarbonizaciju i tranziciju, pa je napravljen niz strateških i zakonodavnih koraka. Usvojena je Strategija niskougljeničkog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine i Zakon o klimatskim promenama.

Posvećena i angažovana ekološka aktivistkinja i istraživačica

Da su žene zaista lideri energetske tranzicije pokazuje i Milica Lukić, istraživačica-saradnica na Geografskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Osim njene akademske karijere, ona je poznata i kao posvećena i angažovana ekološka aktivistkinja i borac za zdraviju životnu sredinu, a sa kojim žarom se Milica posvećuje svom poslu možda najbolje govori i legendarni post sa Facebook-a na kome ova sjajna mlada žena sa koleginicom Kristinom Cvejanov  u okviru jednog projekta unapređenja upravljanja otpadom u Srbiji, zasukanih rukava sortira otpad na deponiji.

„Zašto baš deponija? Zato što je otpad resurs koji u Srbiji nije iskorišćen. Podaci o količinama i vrstama otpada nisu potpuni”, istakla je ona.

Milica je sa kolegama na projektu napravila i morfološku analizu koja je sadržala 44 kategorije otpada, kako bi otkrila šta je pogodno za reciklažu, kompostiranje i za energetsko iskorišćavanje po uzoru na grad Beč gde radi čak tri postrojenja za energetski tretman otpada, prema njenim rečima.

„Naš otpad nije smeće koje treba da završava na deponijama iako se to dešava u 90 odsto slučajeva“, rekla je Milica.

Žene iz energetski siromašnih domaćinstava su u posebno u teškom položaju

Iva Đinđić Čosić, vodeći stručni saradnik za ugovore u Elektromreži Srbije (EMS) i član upravnog odbora Udruženja za pravo energetike Srbije (UPES), nova je članica WISE Srbija mreže koja broji 230 žena profesionalno angažovanih u energetici, klimatskoj akciji i zaštiti životne sredine. Đinđić Ćosić istakla je da ova kompanija u upravi zapošljava više žena nego muškaraca, ali da to nije slučaj sa Elektroprivredom Srbije (EPS) i Srbijagasom.

Đinđić Čosić: Elektromreža Srbije u upravi zapošljava više žena nego muškaraca

„Analizom rezultata novog WISE Srbija istraživanja o ulozi žena u domaćinstvu i žena u biznisu u energetskoj tranziciji, jasno je da žene nisu u povoljnoj poziciji. Žene iz energetski siromašnih domaćinstava su u posebno teškom položaju. Zakoni se unapređuje, ali pitanje je da li su žene obaveštene o pomoći koju mogu da dobiju”, istakla je Đinđić.

Građani nisu informisani o izvorima finansiranja koji su im na raspolaganju

Komentarišući rezultate istraživanja, poznata bankarka za finansiranje projekata obnovljivih izvora energije u UniCredit Banci i članica WISE Srbija mreže žena, Svetlana Cerović, konstatovala je da istraživanje pokazuje da je jedan od najvećih izazova za uspešnu energetsku tranziciju nedostatak informacija o energetskoj efikasnosti, kao i obnovljivim izvorima energije. Sa druge strane, istakla je Cerović, jasno je da se ljudi najviše informišu u medijima, pa je neophodno da se preko njih te teme i popularizuju.

„Informisanje građana o ovim temama je veoma važno jer je jasno da je nizak nivo svesti o njihovom značaju,“ poručila je Cerović i dodala da u tome ona vidi i razlog zašto se nedovoljno koriste izvori finansiranja koji su na raspolaganju.

“I WISE mreža bi mogla da nam posluži da se plasiraju informacije o tome, uz pomenute medije, i društvene mreže”, poručila je Cerović.

Znanje se u oblasti prava energetike stiče praksom, saradnjom sa energetskim kompanija

Na panelu sa ženama iz biznisa učestvovala je i advokatica Aleksandra Petrović iz kancelarije Schoenherr Srbija – Moravčević Vojnović i Partneri in cooperation with Schoenher. Ova kancelarija bila je deo konsultantskog tima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji je savetovao Ministarstvo rudarstva i energetike u procesu donošenja izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i pripremi nedavno održanih aukcija,

Petrović je izjavila da u oblasti prava znanje jeste bitno, ali da se u oblasti prava energetike ono stiče praksom, saradnjom sa investitorima, energetskim kompanijama, kroz projekte.

Kancelarija Schoenherr Srbija – Moravčević Vojnović i Partneri in cooperation with Schoenher savetovala je Ministarstvo rudarstva i energetike u pripremi nedavno održanih aukcija

Ona je podsetila da pravo energetike nije predmet ni na osnovnim, ni na specijalističkim studijama.

“Zato pravo energetike mora da se približi tako što će oni koji se time bave aktivno o tome pričati, i na ovakvim skupovima. To i nameravam da radim i kroz WISE mrežu i Udruženje za pravo energetike Srbije”, istakla je Petrović.

Menprom zadovoljava 30% energetskih potreba iz obnovljivih izvora energije

Priča o energetskoj tranziciji firme iz Tuzle, mesne industrije Menprom, nakon skoro godinu dana posle objavljivanja i dalje je jedan od najčitanijih tekstova na sajtu Balkan Green Energy News. Ova porodična firma uspela je u prethodnom periodu da pokaže kako se uz domaćinsko upravljanje i aktivno promišljanje o mogućnostima koje jedna firma ima da uskladi svoje poslovanje sa principima Zelene agende, može dosta toga uraditi.

U slučaju Menproma, prema rečima Merime Dževdetbegović, zamenice generalnog direktora, ozelenjavanje biznisa značilo je uraditi energetski pregled, sagledati mogućnosti za unapređenje energetske efikasnosti, izgradnju solarnu elektranu na krovu proizvodnih objekata, instalirati toplotne pumpe. Danas firma zadovoljava 30 odsto svojih energetskih potreba iz obnovljivih izvora energije.

Dževdetbegović kaže da nisu ni bili svesni koliko je projekat koji su sproveli bio dobar, dok nisu videli kakvo je interesovanje izazvao taj tekst.

Dževdetbegović: Desetogodišnja ćerka kaže da želi da ode iz Bosne i Hercegovine zato što je prljava

„Firma je u delu grada gde ima dosta zelenila, i kada pogledam kroz prozor, kad vidim te šume, kažem sebi da je na nama da to i da sačuvamo. S druge strane, moja desetogodišnja ćerka kaže da želi da ode iz Bosne i Hercegovine zato što je prljava. To su neki motivi, osim ušteda, koje vas pokreću u porodičnim firmama, i koje pokreću nas žene“, objasnila je Merima.

Suština je dati dobar primer

Komentarišući kako je na konferencijama na kojima učestvuje, a gde većinu učesnika čine muškarci, često pitaju kako je to biti žena u energetici, Neda Lazendić, direktorka firme WV-International i članica WISE Srbija mreže žena već pet godina, je polušaljivo rekla da obično odgovori: „Nije loše, hvala na pitanju.“

Suština je, smatra, dati dobar primer.

Lazendić: Moja odgovornost je da svojim primerom stavim do znanja da može da se bude liderka u energetici

„Shvatam da je to moja odgovornost prema sektoru u kome radim preko jedne decenije, ali i prema mlađim ženama koje u ovom sektoru tek započinju svoju karijeru, ili o njemu razmišljaju, da svojim primerom stavim do znanja da može da se bude žena liderka u energetici. Važno je da se osećate dobro sa svojim znanjem i iskustvom. A, na sve to, veoma mi je važno da svojoj dvojici sinova budem i dobra mama, i da izbalansiram i moj profesionalni i moj privatni život“, rekla je Lazendić.