OIE

Vlada FBiH dodeljuje koncesiju EPHZHB za gradnju reverzibilne HE Vrilo

Foto: Pixabay

Objavljeno

18.01.2019.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

18.01.2019.

Komentari

0

Podeli

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) donela je odluku o postupku dodele koncesije za izgradnju reverzibilne hidroelektrane (HE) Vrilo snage 66 MW na reci Šuici u opštini Tomislavgrad.

Postupak se sprovodi na osnovu samoinicijativne ponude ponuđača JP Elektroprivreda HZHB (EPHZHB) iz Mostara, u skladu sa Zakonom o koncesijama i Pravilima o postupku dodele koncesija, navodi se u saopštenju entitetske vlade.

Objekat reverzibilne hidroelektrane Vrilo tretiran je kao prioritetni objekat od javnog interesa, pa su za njegovu izgradnju odobrena kreditna sredstva od strane nemačke razvojne banke KfW preduzeću EPHZHB u iznosu od 100 miliona evra, navodi se u saopštenju.

Hidroelektrana Vrilo imaće dva agregata ukupne instalisane snage 66 MW, a puštanje u rad se očekuje 2023. godine. Godišnja proizvodnja HE Vrilo se planira na nivou 196 GWh električne energije, prema najavi na sajtu EPHZHB.

EPHZHB je 16. jula 2018. godine održao svečanost polaganja kamena temeljca za izgradnju hidroelektrane Vrilo na Šuici, reci ponornici.

KfW finansirao i VE Mesihovina

KfW je finansirao i projekat izgradnje Vetroparka (VE) Mesihovina instalisane snage 50,6 MW, čiji je glavni investitor bio EPHZHB.

KfW je za projekat vredan oko 82 miliona evra obezbedio kredit od 71 milion evra.

Mesihovina, prva vetroelektrana u Bosni i Hercegovini (BiH), puštena je u rad u martu 2018. godine.

Za prvih osam meseci rada, VE Mesihovina proizvela je oko 85 GWh električne energije, preneli su lokalni mediji.

U novembru 2018. godine, Marinko Gilja, generalni direktor EPHZHB-a, izjavio je u intervjuu za Jabuka.tv da će kompanija lobirati da se VE Mesihovina uključi u sistem podsticaja za obnovljive izvore energije (OIE), u koji nije ušla zbog nedostatka slobodnih dinamičkih kvota.

EPHZHB nastaviće sa proizvodnjom kapaciteta iz obnovljivih izvora, a snage je usmerila na proizvodne projekte CHE Vrilo, VE Poklečani, VE Velika Vlajna/Jastrebinka, kao i na aktivnosti pripreme za izgradnju malih hidroelektrana i solarnih elektrana, izjavio je Gilja.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Isplativije je odmah preci sa uglja na obnovljive izvore nego koristiti gas kao prelazno resenje istrazivanje

Isplativije je odmah preći sa uglja na obnovljive izvore nego koristiti gas kao prelazno rešenje – istraživanje

17 маја 2022 - Prelazak na solar, vetar i skladištenje energije bi proizvođačima struje u EU omogućilo uštedu od 90 dolara po toni CO2, kaže TransitionZero

milos loncar prozjumeri altina zemun srbija

Domaćinstva u Srbiji počela da proizvode struju iz sunca, prenosimo iskustva iz Zemuna

16 маја 2022 - Prvih 13 domaćinstava već proizvodi električnu energiju za sopstvenu potrošnju u solarnim panelima na svojim krovovima

EPS obustavio gradnju svoje prve solarne elektrane petka kriza

EPS obustavio gradnju svoje prve solarne elektrane

13 маја 2022 - Reč je o prvoj solarnoj elektrani Elektroprivrede Srbije, koja je planirana na deponiji jalovine ugljenokopa u kostolačkom basenu

EU 2025 sve javne zgrade krovne solarne panele

EU planira da do 2025. na sve javne zgrade postavi krovne solarne panele

12 маја 2022 - Evropska komisija će, po nezvaničnim informacijama, sprovesti mere da do 2025. svaka javna zgrada dobije krovne solarne panele