Energetska efikasnost

Više od 26 miliona evra uloženo u energetsku efikasnost u Crnoj Gori

Photo: Pixabay

Objavljeno

09.03.2017.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

09.03.2017.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Više od 26 miliona evra uloženo je u primenu mera energetske efikasnosti u 50 javnih objekata u Crnoj Gori, saopštilo je crnogorsko Ministarstvo ekonomije.

Kroz projekat Energetska efikasnost u Crnoj Gori (MEEP), koji je počeo sa implementacijom 2009. godine, energetski je adaptirano 11 zdravstvenih, osam obrazovnih ustanova i jedan studentski dom, a ukupna vrednost radova bila je 7,6 miliona evra. Osim toga, u prošloj godini u domovima zdravlja Nikšić, Kolašin, Andrijevica i Petnjica završeni su radovi na adaptaciji termo-tehničkih instalacija sa elektro instalacijama, ukupne vrednosti radova 121.148 evra. Građevinsko-zanatski radovi na ovim objektima, kao i na zdravstvenoj stanici Murino, biće nastavljeni i u ovoj godini.

Kroz implementaciju Programa energetske efikasnosti u javnim zgradama – faze I i II (EEPPB), koji je počeo sa realizacijom 2012. godine, izvršena je primena mera energetske efikasnosti u 28 osnovnih i srednjih škola, jednom studentskom domu i jednoj predškolskoj ustanovi, a ukupna vrednost uloženih sredstava iznosi 18,7 miliona evra.

Implementacija druge faze programa je u toku i biće završena do kraja 2020. godine, do kada je planirana rekonstrukcija i adaptacija još osnovnih i srednjih šloka, dve socijalne ustanove – Dom starih „Grabovac“ u Risnu i Zavod „Komanski most“ u Podgorici, kao i četiri administrativna objekta – zgrade Skupštine i Predsedništva Crne Gore, Ministarstva vanjskih poslova i Ministarstva finansija, Ministarstva pravde i Vrhovnog državnog tužilaštva.

Kada je reč o planiranim radovima za 2017. godinu, mere energetske efikasnosti biće primenjene kroz rekonstrukciju i adaptaciju 10 objekata, i to četiri obrazovna i šest zdravstvenih. Vrednost planiranih radova u ovoj godini je više od 4,5 miliona evra.

Primena mera energetske efikasnosti kroz ova dva programa, između ostalog, podrazumeva postavljanje termoizolacije na fasadama, termo i hidro izolacije na krovovima, zamenu fasadne bravarije, sanaciju ili izgradnju sistema grejanja, zamenu opreme u kotlarnici, ugradnju termostatskih i balansnih ventila i zamenu svjetiljki.

Primenom navedenih mera, adaptirani objekti su u celosti energetski unapređeni i uslovi komfora, odnosno boravka u tim ustanovama značajno poboljšani, navodi se u saopštenju Ministarstva ekonomije.

EEPPB projekat finansira se iz kredita vrednosti 31,5 miliona evra, i donacije vrednosti oko 4,7 miliona evra, koji su obezbeđeni od strane Nemačke razvojne banke (KfW), dok se MEEP projekat finansira iz kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) u vrednosti od 11,5 miliona evra.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

termalno skladiste u svedskoj

Podzemno skladište lož-ulja u Švedskoj pretvoreno u termalno skladište energije

9. mart 2017. - Nekadašnje skladište lož-ulja, smešteno u pećini ispod grada Vesterosa u Švedskoj, pretvoreno je u toplotnu...

Razgovori o energetskoj tranziciji, Svetlana Cerovic

Razgovori o energetskoj tranziciji sa Svetlanom Cerović: bankarski sektor spreman da finansira zelenu tranziciju

9. mart 2017. - U drugoj epizodi novog serijala podkasta Balkan Green Energy Newsa pod nazivom Razgovori o energetskoj tranziciji, domaćin Danko Kalkan iz kompanije EY razgovarao je sa Svetlanom Cerović, iz UniCredit Banke o zelenom finansiranju.

EUSEW 2025. Fokus na pravednoj i konkurentnoj zelenoj tranziciji

EUSEW2025: Fokus na pravednoj i konkurentnoj zelenoj tranziciji

9. mart 2017. - Devetnaesta Evropska nedelja održive energetike (EUSEW) održaće se od 10. do 12. juna u Briselu, uz onlajn prenos

Slovenija azurirani Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

OIE

Slovenija usvojila ažurirani Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

9. mart 2017. - Slovenija u prepravljenom NEPN-u za 2030. predviđa 400 megavata u baterijama, 100 megavata u elektrolizerima i veći kapacitet reverzibilnih hidroelektrana