Energetska efikasnost

Više od 26 miliona evra uloženo u energetsku efikasnost u Crnoj Gori

Photo: Pixabay

Objavljeno

09.03.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

09.03.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Više od 26 miliona evra uloženo je u primenu mera energetske efikasnosti u 50 javnih objekata u Crnoj Gori, saopštilo je crnogorsko Ministarstvo ekonomije.

Kroz projekat Energetska efikasnost u Crnoj Gori (MEEP), koji je počeo sa implementacijom 2009. godine, energetski je adaptirano 11 zdravstvenih, osam obrazovnih ustanova i jedan studentski dom, a ukupna vrednost radova bila je 7,6 miliona evra. Osim toga, u prošloj godini u domovima zdravlja Nikšić, Kolašin, Andrijevica i Petnjica završeni su radovi na adaptaciji termo-tehničkih instalacija sa elektro instalacijama, ukupne vrednosti radova 121.148 evra. Građevinsko-zanatski radovi na ovim objektima, kao i na zdravstvenoj stanici Murino, biće nastavljeni i u ovoj godini.

Kroz implementaciju Programa energetske efikasnosti u javnim zgradama – faze I i II (EEPPB), koji je počeo sa realizacijom 2012. godine, izvršena je primena mera energetske efikasnosti u 28 osnovnih i srednjih škola, jednom studentskom domu i jednoj predškolskoj ustanovi, a ukupna vrednost uloženih sredstava iznosi 18,7 miliona evra.

Implementacija druge faze programa je u toku i biće završena do kraja 2020. godine, do kada je planirana rekonstrukcija i adaptacija još osnovnih i srednjih šloka, dve socijalne ustanove – Dom starih „Grabovac“ u Risnu i Zavod „Komanski most“ u Podgorici, kao i četiri administrativna objekta – zgrade Skupštine i Predsedništva Crne Gore, Ministarstva vanjskih poslova i Ministarstva finansija, Ministarstva pravde i Vrhovnog državnog tužilaštva.

Kada je reč o planiranim radovima za 2017. godinu, mere energetske efikasnosti biće primenjene kroz rekonstrukciju i adaptaciju 10 objekata, i to četiri obrazovna i šest zdravstvenih. Vrednost planiranih radova u ovoj godini je više od 4,5 miliona evra.

Primena mera energetske efikasnosti kroz ova dva programa, između ostalog, podrazumeva postavljanje termoizolacije na fasadama, termo i hidro izolacije na krovovima, zamenu fasadne bravarije, sanaciju ili izgradnju sistema grejanja, zamenu opreme u kotlarnici, ugradnju termostatskih i balansnih ventila i zamenu svjetiljki.

Primenom navedenih mera, adaptirani objekti su u celosti energetski unapređeni i uslovi komfora, odnosno boravka u tim ustanovama značajno poboljšani, navodi se u saopštenju Ministarstva ekonomije.

EEPPB projekat finansira se iz kredita vrednosti 31,5 miliona evra, i donacije vrednosti oko 4,7 miliona evra, koji su obezbeđeni od strane Nemačke razvojne banke (KfW), dok se MEEP projekat finansira iz kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) u vrednosti od 11,5 miliona evra.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija INEKP 2030 ciljati smanjenje emisija 40 3

Srbija će u INEKP-u za 2030. ciljati smanjenje emisija od 40,3 odsto

27 јула 2022 - Srbija je predstavila preliminarne ciljeve za integrisani nacionalni energetski i klimatski plan pred pokretanje javne rasprave

Mala i srednja preduzeca BiH prijave subvencije energetsku efikasnost zelenu energiju

Mala i srednja preduzeća u BiH mogu da se prijave za subvencije za energetsku efikasnost, zelenu energiju

19 јула 2022 - MSP u Bosni i Hercegovini mogu do 12. avgusta da se prijave za sufinansiranje za energetsku efikasnost, obnovljive izvore i energetske preglede

Fond zeleni razvoj 2021 rekordni rast

Fond za zeleni razvoj 2021. ostvario rekordni rast

13 јула 2022 - GGF je objavio da je 2021. ostvario najveći neto rast svog portfelja do sada, na 1,3 milijarde evra u zelenim zajmovima

Slovenija upozorila potrosace gasnu krizu

Slovenija upozorila potrošače na gasnu krizu

12 јула 2022 - Snabdevanje gasom u Sloveniji je nesmetano, ali Agencija za energiju upozorava na poremećaje ukoliko se smanje isporuke iz Rusije